POROCI IZ BIVŠIH VREMENA: Kako su naši preci upražnjavali cigarete i alkohol, a istovremeno se borili protiv njih

Z. NIKOLIĆ

26. 12. 2020. u 09:00

STARIJI ljudi se često sećaju "dobrih, starih vremena", ali sećanja često umeju da "naduvaju" glamur iz proteklih decenija. Psiholozi će vam reći da je vreme nečije mladosti uvek doba kojeg se rado sećaju, osvetljavajući ga najvedrijim uspomenama.

ПОРОЦИ ИЗ БИВШИХ ВРЕМЕНА: Како су наши преци упражњавали цигарете и алкохол, а истовремено се борили против њих

Foto: Arhiva

Stare fotografije vratile su nas u vreme od pre nekoliko decenija. U ovom vremeplovu pomogle su nam kolege iz Fotodokumentacije "Borbe" čija arhiva nas je vratila u Beograd iz sedamdesetih godina, kao i među decenije koje su usledile.

Ovog puta vraćamo se jedinoj neuništivoj kategoriji svakog društva - a to su poroci. Mnogi i danas proklinju dan kada su zapalili prvu cigaretu, a zatim nastavili sa uživanjem u duvanskom dimu. Još više je onih koji ne znaju da je ovaj porok poreklom sa severnoameričkog kontinenta, i da su ga Kolumbovi naslednici preuzeli od indijanaca i preneli u Evropu. Tada su počele da gore prve lule, cigare i cigarete.

Foto: Arhiva

U savremeno doba trendovi nalažu da se pušači prognaju iz društva, jer dimom ugrožavaju nepušače, a i sebe same. Međutim, savremeno društvo se na planetarnom nivou okrenulo svemu što je profitabilno, a pogotovo porocima druge vrste kojima je sklon narkomanski deo populacije, tako da se moralna komponenta ovog dela pripovesti ozbiljno dovodi u pitanje, ali to je, dabome, neka druga priča.

"Englezovac" za neporočne

Veliki britanski dobrotvor koji je ostavio dubok trag na Beogradu 19. veka, Frensis Mekenzi, bio je "krivac" što je deo iznad Slavije bio prozvan "Englezovac". Iako Škot poreklom, "zaslužio" je da ga Beograđani tretiraju kao Engleza, nadevajući ovom delu grada nadimak po njemu.

Mekenzi je otkupio deo koji se zvao Simićev majur, predstavljao je periferiju ondašnjeg grada, zatim je podelio na placeve i prodavao ih povoljno pod uslovom da novi vlasnik obavezno na placu izgradi čvrst, zidani objekat, a ne nekakvu udžericu od nesolidnog materijala.

Još jedan razlog što se sećamo ovog čoveka bio je u tome što je bio jedan od osnivača Društva trezvenjaka. Insistirao je da svi njegovi budući kupci nemaju nikakve veze sa alkoholom, da budu nepušači, i da tako, "čisti od poroka" mogu da nastane ovaj deo grada, koji se, prema današnjim merilima prostirao negde od Njegoševe ulice, pa naviše, ka gornjem delu Slavije, gde se i danas nalazi ulica posvećena upravo njemu - Mekenziju.

Ovoga puta vraćamo se borbi naših prethodnika protiv duvana i dima. Jedna od akcija odigravala se tako što su tadašnji beogradski mediji ozbiljno pokušavali da se suprotstave pušačima. I zaista, u to vreme se često i ozbiljno sastančilo. Bilo je to doba drugačijeg društvenog uređenja, kada su česti sastanci članova Saveza komunista Jugoslavije bili održavani u svakom ozbiljnom preduzeću. Uz njih, rukovodstva različitih organizacija udruženog rada, sindikata i kojekakvih samoupravnih činilaca često su održavala sastanke, kada je na stolu obavezno bila pepeljara, a pušači su sale za sastanke punili duvanskim dimom.

Čak su i čekaonice u domovima zdravlja, bankama, poštama i sličnim javnim institucijama imale ozbiljne pepeljare na metalnim postoljima, ali su i tada pušači neretko, baš kao i danas, ostavljali brojne opuške na gradskim trotoarima i saobraćajnicama.

Običaj da se pikavac izbaci kroz prozor automobila bio je deo svakodnevnog folklora.

Jedna od "pobuna" protiv "pušačkog terora" ostala je zabeležena objektivom jednog od fotoreportera "Novosti" u vreme kada je propagirana "Prva nepušačka ulica u Jugoslaviji".

Na ulazu u Trg Republike, baš ispred jednog od najpopularnijih tadašnjih bioskopa - "Jadran", napravljena je "Prva nepušačka ulica". Razapet je veliki, platneni natpis, a fotografi su imali posao da zabeleže ovaj, kasnije će se ispostaviti, prilično neuspeo eksperiment.

Vešt snimatelj je uspeo i da ovekoveči čoveka sa cigaretom u ustima i kačketom na glavi, koji se u kišnom danu čudi neočekivanom natpisu.

Foto: Arhiva

Ljubitelji čašice imali su "svoju teritoriju", mada su ljubitelji kafana i cigareta najčešće ista "ciljna grupa". Ako zanemarimo ove surove, ekonomske termine, setićemo se da je jugoslovenskim tržištem, pogotovo na ovoj, srpskoj strani dominirao "vinjak", koji je i danas ostao u trendu.

Među omiljenim žestokim pićima tog vremena dominirao je i "Domaći brendi", ali i "Domaća rakija". Iz zapadnih republika na jugoslovensko tržište stizao je "Badelov brendi", kao i "Vekija romanja". Tadašnji stručnjaci za marketinig, koji je tek bio u povoju u Jugoslaviji, često su isticali slogan "Pij malo, pij dobro". Nevezano za proizvode koje su isticali, a ova priča nema nameru da ikome pravi reklamu, trudili su se da potisnu poročni deo priče koji je neminovno nosio svaki od pomenutih proizvoda.

Cigarete i reke

Najčešći "brendovi" jugoslovenskih cigareta dobijali su imena po rekama. Tako su bile popularne "Morava", "Drava", "Zeta", i dabome, "Drina". Usledili su i novi nazivi, intonirani na svetski i evropski način, pa su svoje ime dobijali "Partner", "Best", "Super filter"... A potom su poznate svetske kompanije zauzele ovaj prostor i tržište sa imenima cigareta za koja danas, uglavnom, i ne znamo šta znače niti po kome su nazvane.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
pogledaj sve

Komentari (0)

NEVEROVATNI POPUSTI DO KRAJA MESECA! Ne propustite priliku za veliku uštedu