Фељтон

Текстови

Буктиња вере у Бога

Чедност и херојство предака владике Николаја одолевали су, ма кад и ма где, сваком народном непријатељу. Никола је био први од деветоро деце, од којих је осморо поумирало од разних болести.

| 02. 06. 2003. у 00:00

Дете таоц хајдука

Николајев отац Драгомир Велимировић морао је својевремено да плати разбојницима 100 дуката, јер су претили да ће му отети и убити сина, кога је мајка Катарина једном већ успела да им отме из шака.

| 03. 06. 2003. у 00:00

Учитељ одлучио судбину

У први разред основне школе у манастиру Ћелије, мали Никола доспео уместо свог брата од стрица Атанасија. Отац Драгомир није имао пара за даље школовање у гимназији у Ваљеву, иако је Никола био најбољи ђак.

| 04. 06. 2003. у 00:00

Дар беседника и писца

Познати београдски прота Алекса Илић, који је имао велики утицај на Николу Велимировића током његовог школовања у богословији, плашио се да се овај не ожени и питао

| 05. 06. 2003. у 00:00

Поново у школској клупи

Са дипломама два најпознатија факултета у Европи, из Берна и Оксфорда, Никола Велимировић је у Београду дочекан са завишћу, и поред два доктората морао је да у Другој београдској гимназији опет полаже седми и осми разред.

| 06. 06. 2003. у 00:00

Света мајка Русија

Русија је била Николајева друга велика школа, која је својом топлином одударала од хладног и прагматичног духа Запада, па је он убрзо кориговао свој одбојни став према њој, уверивши се да “Светлост долази са Истока”.

| 07. 06. 2003. у 00:00

Мисионар у белом свету

На својим мисијама у Европи и Америци, у време Првог светског рата, Николај Велимировић успешно се супротстављао сатанизацији Срба аустроугарске пропаганде, а ватреним говорима је подстакао да се за солунски фронт пријави 20.000 добровољаца.

| 08. 06. 2003. у 00:00

Син свога народа

Николај је, као прави Шумадинац, био чисти представник своје расе, и у његовом карактеру биле су оличене сјајне и тмурне црте српског човека. Запањени Енглези кад им је велики беседник показао фотографију Ћеле-куле.

| 09. 06. 2003. у 00:00

На крају пристанак

Дуго се др Николај Велимировић опирао избору за владику, који је најзад обављен 25. марта 1919. године и то после силних убеђивања виђенијих људи из црквених и политичких кругова.

| 10. 06. 2003. у 00:00

Песма Богу ЛЈубостињи

Владичини записи о посетама српским светињама обилују занимљивим запажањима и луцидним коментарима, па је манастир ЛЈубостињу назвао

| 11. 06. 2003. у 00:00

Оставка није прихваћена

Неколико месеци после доласка у Охрид 21. јула 1921. владика Николај поднео је оставку Архијерејском сабору, у којој пише да је мислио да Цркви може више да користи са нижег јерахијског положаја.

| 12. 06. 2003. у 00:00

За сваког време и срце

Охриђани су веома волели Николаја, народ му је прилазио са великим поверењем, а владика је њихове жалбе на власт примао к знању, проверавао и интервенисао, штитећи сиротињу, којој је поделио и све паре од издавача.

| 13. 06. 2003. у 00:00

Стопама Светог Саве

Уређујући француско и немачко гробље у Битољу, говорио је: Мртав непријатељ није непријатељ, смрт их је помирила!

| 14. 06. 2003. у 00:00

Опело после 130 година

Са групом спелеолога и археолога, владика је покупио све кости жена и деце из једне пећине у Овчарско-кабларској клисури, које су Турци погушили у српском устанку, изнад ње поставио велики крст са распећем и одржао чувену беседу.

| 15. 06. 2003. у 00:00

Идејни творац пуча

Поводом потписивања Тројног пакта 25. марта 1941. владика Николај одржао је патриотски говор, у коме је југословенску владу назвао издајничком, а Адолфа Хитлера

| 16. 06. 2003. у 00:00

Срби нису што и Немци

За све Немце мисли фирер и сви га слушају, Срби су индивидуалисти, свако мисли својом главом и зато је много партија у нашој држави.

| 17. 06. 2003. у 00:00

Тортура у логору смрти

Када су пропали сви покушаји да се патријарх Гаврило и владика Николај приволе на сарадњу, Немци су донели одлуку да их депортују у злогласни логор Дахау.

| 18. 06. 2003. у 00:00

Мученик логора Дахау

Описујући робијање у злогласном логору, владика Николај се присећао. У логору је било овако: седиш у неком углу и понављаш себи: Ја сам прах и пепео, Господе узми моју душу.

| 19. 06. 2003. у 00:00

Стојадиновићево кајање

Бивши председник краљевске владе Милан Стојадиновић долазио код владике да се покаје због Конкордата са Ватиканом и да моли да буде враћен у цркву.

| 20. 06. 2003. у 00:00

Звоне звона Владици

Једнодушном одлуком Светог архијерејског сабора да се свети владика Николај упише у календар светих примљена је са радошћу и у народу и у цркви.

| 21. 06. 2003. у 00:00