Историјски додатак новости
БУРНА РЕАКЦИЈА СРБА НА ХРВАТСКУ НЕДОСЛЕДНОСТ: Преуређење државе значило је отварање "Српског питања"
НЕПОСРЕДНО по формирању Бановине Хрватске, постало је јасно да у државно-правном смислу новонастала територијална јединица представља само фрагмент будућег државног уређења Краљевине Југославије који је требало да отвори пут целовитом преурећењу земље.
04. 09. 2024. у 16:00
ДАРЕЖЉИВОСТ ЦВЕТКОВИЋА И МАЧЕКОВ ГРАБЕЖ ТЕРИТОРИЈЕ: Реакције Српске удружене опозиције на формирање нове Бановине
СРПСКЕ политичке партије нису имале "заједнички став" према споразуму Драгише.
04. 09. 2024. у 15:00
ХРВАТИ ОТИМАЈУ ДВЕ БАНОВИНЕ И ДОБАР КОМАД БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ: Отварање пута за преговоре са хрватском опозицијом
РЕШАВАЊЕ хрватског питања било је основни предуслов за консолидовање државе и стишавање политичких страсти.
04. 09. 2024. у 11:00
НА ЛАЖИМА И ПОЛУИСТИНИМА ВАПЕ ЗА НЕЗАВИСНОМ ДРЖАВОМ: Хрватски покрет фанатизује народ и тражи савезнике по Европи
СА СЛАБЉЕЊЕМ стега диктатуре, национални покрет Хрвата све је више јачао.
04. 09. 2024. у 09:00
СТВАРАЊЕ БАНОВИНЕ ХРВАТСКЕ И ОТВАРАЊЕ „СРПСКОГ ПИТАЊА“: Дезинтеграција југословенске државе пред сам Други светски рат
РЕШАВАЊЕ српско-хрватског питања, као питања од кога зависи опстанак земље, отпочело је у ситуацији када је формално престао да постоји версајски поредак успостављен након Првог светског рата (аншлус Аустрије, окупација Чехословачке и Албаније).
04. 09. 2024. у 07:00
КРАЉ ЈЕ БИРАО ИЗМЕЂУ УСТАВА И ДРЖАВЕ: Узроци због којих је југословенски суверен увео диктатуру
НОВОСТВОРЕНА Краљевина Срба, Хрвата и Словенца , од првог тренутка, била је суочена с многим изазовима. Ти компликовани односи ескалираће крвавим расплетом у Скупштини.
29. 08. 2024. у 01:00
ДРИНА ЈЕ ЗА ХРВАТЕ ИСТОРИЈСКА ГРАНИЦА: Доношење Устава појачало разлике међу опозиционим странкама
ДОНОШЕЊЕ септембарског Устава 1931. грађанске странке су доживеле као јасну намеру режима да мало шта мења.
29. 08. 2024. у 00:00
ЈУГОСЛОВЕНИ ИГНОРИШУ МАТИЦУ СРПСКОГ НАРОДА: Крај диктатуре и повратак на систем уставне монархије
У ГОДИНАМА диктатуре, традиције српске државности представљане су као део заједничке југословенске историје.
28. 08. 2024. у 23:00
ОЧУВАЊЕ ДРЖАВЕ И ПРИМИРЕЊЕ ПОЛИТИЧКИХ СТРАСТИ: Закони и идеологија личне власти Југословенског монарха
У ЧИТАВОЈ првој деценији живота Краљевине СХС српске политичке партије су искључивале све историјске, племенске, верске, покрајинске разлике као разлог новог административног уређења и територијалног издвајања у оквирима државне целине.
28. 08. 2024. у 22:00
КРАЉ ДИКТАТУРОМ БРАНИО ДРЖАВУ: Југословенска идеологија и самовлашће Александра Карађорђевића
НОВОСТВОРЕНА Краљевина Срба, Хрвата и Словенца , од првог тренутка, била је суочена с многим изазовима.
28. 08. 2024. у 20:05
РАЗЛАЗ ТИТА И ДРАЖЕ ЗБОГ ДЕОБЕ РАТНОГ ПЛЕНА: Неуспели покушаји да партизани и четници нађу заједнички језик
ПРЕЦИЗНИЈИ одговор на питање зашто су пропали сви покушаји Јосипа Броза Тита и Драже Михаиловића да се нађе заједнички језик у уједињењу њихових присталица у отпору окупатору, по свему судећи, нећемо скоро добити.
14. 08. 2024. у 16:00
ТИТО ПОСЛЕ ПАДА УЖИЧКЕ РЕПУБЛИКЕ ПОДНОСИО ОСТАВКУ: Као што је брзо букнуо, устанак се у већем делу Србије брзо угасио
аааааааааааааааааааа
14. 08. 2024. у 14:00
СРБИЈА СЕ УМИРИТИ НЕ МОЖЕ: Оружани устанак 1941. године распламсао се попут пожара
КАО ДАН почетка оружане борбе српског народа у Србији против окупатора, означен је од власти у социјалистичкој Југославији, и општеприхваћен у домаћој историографији, 7. јул 1941, онај дан о којем су у Белој Цркви убијена двојица припадника Жандармерије квислиншке владе Милана Недића.
14. 08. 2024. у 13:00
ОКУПАЦИЈА УДАРАЦ СРПСКОМ НАРОДНОМ ПОНОСУ: Зашто је Тито одлучио да центар револуције пресели у Београд
МОБИЛИЗАЦИЈОМ, као начином да бројчано ојачају своје јединице, служили су се и војни четници, организација Драже Михаиловића, али не одмах и у почетку устанка (у прво време, војно-четнички одреди оријентисали су се пре свега на евидентирање бораца, односно војних обвезника.
14. 08. 2024. у 13:00
РАЗЛАЗ ЧЕТНИКА И ПАРТИЗАНА ЈЕ БИО НЕМИНОВАН: У Србији 1941. створена највећа слободна територија у окупираној Европи
БЕЗ ОБЗИРА на то што устанак против окупаторских снага није избио на једном месту и поделио се на више самосталних, или слабо повезаних целина, у првој години рата 1941. главно оружано поприште је била Шумадија.
14. 08. 2024. у 11:38
ТУЂМАН ЗА "ОЛУЈУ" ЧЕКАО САГЛАСНОСТ БЕЛЕ КУЋЕ: Неразјашњена питања око војне операције на Крајишке Србе
ЈЕДАН од највећих заговаратеља тезе о снажним и непомирљивијим подјелама и антагонизмима на релацији Главни стожер (штаб) ОС РХ - МОРХ (министарство одбране) за вријеме Олује данас је умировљени генерал ХВ Рахим Адеми, који је у операцији Олуја био начелник стожера (штаба) Зборног подручја Сплит те је у тој улози био један од најближих сурадника заповједника ЗП Сплит генерала Анте Готовине.
06. 08. 2024. у 16:00
ХРВАТСКЕ КОНТРОВЕРЗЕ ОКО ОПЕРАЦИЈЕ "ОЛУЈА": Различите интерпретације бурних догађаја у августу 1995. године
ТИЈЕКОМ дуготрајне оперативне разраде Замисли за ослобађање окупираних подручја РХ из листопада 1993., као својеврснога прототипа војно-редарствене операције Олуја, као и након издвојене нападне Операције Бљесак с почетка свибња (маја) 1995, којом је за врло кратко вријеме ослобођена Западна Славонија, направљен је 26. липња (јуна) 1995. коначан план стратешке нападне Операције Олуја - онакав какав ми данас познајемо.
06. 08. 2024. у 14:00
УДАР НА КНИН НАЈВАЖНИЈА ТАЧКА "ОЛУЈЕ": Припреме за војну операцију на РСК почеле су у јесен 1993. године
У ПОНЕДЕЉАК 8. српња (јула) 2024. састао сам се, на тераси ресторана Загребачка пивовара у Илици, с адмиралом Давором Домазетом Лошом (рођ. 1948. у Сињу), начелником Обавјештајне управе Главног стожера (штаба) Оружаних снага РХ уочи, за вријеме и након војно-редарствене операције Олуја.
06. 08. 2024. у 12:00
"ОЛУЈА" ПОЧЕЛА НА ЗЕЛЕНИ СИГНАЛ ИЗ ВАШИНГТОНА: Политичка позадина војно-полицијске операције на РСК 1995. године
БИЛА је субота, 4. август 1995. године.
06. 08. 2024. у 10:36
ЗВАНИЧНИ ЗАГРЕБ ЈЕ КУПОВАО ВРЕМЕ: Процене Међународне заједнице уочи напада на Крајишке Србе
БУДУЋИ да сам у овоме серијалу имао прилично много сучељавања међу главним, најистакнутијим протагонистима Олује (мислим овдје, наравно, и на политички дио припрема за Олују), завршит ћу овај, трећи и посљедњи наставак серијала још једним таквим сучељавањем, овај пут на релацији Ивић Пашалић - Миомир Жужул.
06. 08. 2024. у 05:00
ПРЕДСЕДНИК ХРВАТСКЕ ОДБИЈА ДА ПРИМИ ЧЛАНОВЕ КОНТАКТ-ГРУПЕ: Лукава одлука на Пантовчаку
УЖИ кругови око Туђмана имали су довољно војно-обавјештајних података да српска страна неће прихватити план Контакт-групе.
02. 08. 2024. у 07:00
МИРОВНИ ПРЕДЛОГ КОНТАКТ-ГРУПЕ ОДБИЈЕН И У ЗАГРЕБУ И У КНИНУ: "План з-4" формула за Србе у Хрватској
У РАЗГОВОРИМА с Матом Гранићем за овај серијал (разговарали смо у два наврата, 4. и 24. липња (јуна) 2024, оба пута у његовој обитељској кући на Реметама) замолио сам својега суговорника, бившега дугогодишњега (1993-2000) министра вањских послова РХ, да ми додатно појасни и прецизира то што је написао у својој књизи.
01. 08. 2024. у 07:00
НЕРАЗЈАШЊЕНА ДИЛЕМА - ЗАШТО ЈЕ ХРВАТСКА ДЕЛЕГАЦИЈА ОТИШЛА У ЖЕНЕВУ: Несугласја главних протагониста "Олује"
ТИЈЕКОМ друге половице српња (јула) 1995. (по неким изворима већ у липњу (јуну) 1995. или чак још раније), а посебице у овим најзгуснутијим и најкритичнијим данима, на пријелазу из српња (јула) у коловоз (август) 1995, Туђман је чврсто и дефинитивно одлучио војно напасти побуњене Србе у самопроглашеној Републици Српској Крајини (из тога су његова плана били изузети Срби у источној Хрватској - тај ће се окупирани дио Хрватске вратити у уставно-правни поредак РХ тек накнадно, кроз процес тзв. мирне реинтеграције Подунавља, у другој половици, односно поткрај 1990.), другим ријечима одлучио је да им нанесе тежак војни пораз, на бојном пољу, на ратишту, након којега се они више никада неће моћи опоравити и који ће бити завршна (у побједоносном смислу ријечи) точка на "и" у свему ономе што се у хрватској политици, публицистици и хисториографији обично назива раздобљем Домовинскога рата у Хрватској, 1990-их.
31. 07. 2024. у 07:00
ХРВАТСКИ ОБАВЕШТАЈЦИ ПРАТЕ СВАКИ КОРАК СРБА: Улога тајне службе у припреми преговора у Женеви
А ЕВО, НАПОСЉЕТКУ, како је завршетак хрватско-српских преговора у Женеви, као и оно што је услиједило непосредно након тога, доживио и трећи члан хрватског изасланства, тадашњи шеф тајне полиције РХ Смиљан Рељић (по ономе како ми је он то испричао у нашем разговору у Загребу 6. липња (јуна) 1924.):
30. 07. 2024. у 19:30
