Новости историјски додатак
ХРВАТСКИ ОБАВЕШТАЈЦИ ПРАТЕ СВАКИ КОРАК СРБА: Улога тајне службе у припреми преговора у Женеви
А ЕВО, НАПОСЉЕТКУ, како је завршетак хрватско-српских преговора у Женеви, као и оно што је услиједило непосредно након тога, доживио и трећи члан хрватског изасланства, тадашњи шеф тајне полиције РХ Смиљан Рељић (по ономе како ми је он то испричао у нашем разговору у Загребу 6. липња (јуна) 1924.):
30. 07. 2024. у 19:30
ПРЕГОВОРИ У ЖЕНЕВИ ПРЕДСТАВА ЗА ВЕЛИКЕ СИЛЕ: Не успела шатл дипломатија међународних посредника
ОДЛУЧНА, па чак помало и љутита интервенција Весне Шкаре Ожболт код Торвалда Столтенберга уродила је плодом. Шкаре Ожболт: - Након ручка, негдје око 14 сати, можда већ и у 14.30, ставе они нас, већ на тај први послијеподневни састанак, за стол, унутра... А ручали смо у дворцу, све је било у дворцу...
30. 07. 2024. у 17:30
РАДИКАЛАН ЗАОКРЕТ У СТАВУ МЕЂУНАРОДНИХ ПОСРЕДНИКА: Формални и неформални сусрети Хрватских и Српских преговарача
КАО И ИВИЋ Пашалић и осталих двоје чланова хрватског изасланства, В. Шкаре-Ожболт и генерал П. Стипетић, тако је и Смиљан Рељић био врло неугодно изненађен и констерниран тиме што модератори и координатори женевских преговора Столтенберг и Аренс нису допуштали никакав, па чак ни физички контакт између чланова хрватске и српске делегације, што је већ на први поглед изгледало веома чудно и загонетно.
30. 07. 2024. у 16:30
ЛАЖНИМ НАПАДОМ ХРВАТИ ЗАВАРАЛИ СРБЕ: Фингирање преговара у Женеви дан пре почетка операције "Олуја"
ДАН УОЧИ Олује, у четвртак 3. коловоза (августа) 1995. ујутро, чланови хрватскога преговарачкога изасланства - њих четверо: вођа делегације Ивић Пашалић, Весна Шкаре Ожболт, Смиљан Рељић и генерал Петар Стипетић - слетјели су, посебним малим зракопловом Владе РХ, на женевски аеродром, одакле су се, аутомобилом, пребацили у вилу Saugy, на периферији Женеве, гдје су их дочекали међународни посредници и координатори хрватско-српских преговора у Женеви, Норвежанин Thorvald Stoltenberg i Нијемац Geert-Hinrich Ahrens..
30. 07. 2024. у 15:30
ХРВАТСКА БИ ИЗВЕЛА „ОЛУЈУ“ И ДА СРБИ НИСУ РЕКЛИ „НЕ“: Политичка позадина војно-полицијске операције на РСК 1995. године
У СЕРИЈАЛУ, из три дела, „ Дан прије Олује“ Дарка Худелиста, познатог хрватског новинара и публицисте, у коме „Новости“ у свом „Историјском додатку“, паралелно са најчитанијим загребачким политичким недељником „7 дневно“, откривају непознате детаље шта се тих врели, узбурканих и драматичних дана, на прелазу из јула у август 1995. године, дешавало у политичком и војном врху хрватске државе.
30. 07. 2024. у 14:41
ДАН ПРЕ "ОЛУЈЕ": ХРВАТСКА СЕ ЗАХУКТАВА НА БРИОНИМА: У Женеви спремљена замка за политичке представнике Срба
ВРХУНАЦ је љета 1995. Сви су у Хрватској опуштени, релаксирани и безбрижни, усредоточени искључиво на свој годишњи одмор и љетовање. Па тако, међу осталима, и чланови хрватске Владе, министри, заступници Хрватскога сабора (који је, наравно, био распуштен још почетком љета )...
30. 07. 2024. у 07:00
ПОЛИТИЧКА ПОЗАДИНА ВОЈНО-ПОЛИЦИЈСКЕ ОПЕРАЦИЈЕ НА РСК 1995. ГОДИНЕ: Одлука о „Олуји“ донета на Брионима
ПОВОДОМ 29. годишњице Војно-полицијске операције хрватских снага 4. августа 1995. у овом „Историјском додатку“ „Новости“, али и у наредна два, објављујемо серијал Дарка Худелиста, познатог загребачког новинара и публицисте „Дан прије Олује“ у коме аутор открива детаље шта се тих врелих, узбурканих и драматичних дана, на прелазу из јула у август 1995. године, дешавало у политичком и војном врху хрватске државе.
29. 07. 2024. у 13:27
РЕЗОЛУЦИЈА САВЕТА БЕЗБЕДНОСТИ УН 1244 ДОБИЈА СВЕ ВЕЋИ ЗНАЧАЈ: За Косово и Метохију широка аутономија
АГРЕСИЈА НАТО 1999. против СРЈ био је, у суштини, експанзионистички, освајачки рат.
16. 07. 2024. у 05:00
ЧЕТВРТ ВЕКА ОД КУМАНОВСКОГ СПОРАЗУМА И РЕЗОЛУЦИЈЕ СБ УН 1244: Америка на Косову исправља "грешку" из II Светског рата
РЕЧЕНО је не једном - да је проблем Косова и Метохије дуготрајан и сложен, да су га страни, ванрегионални фактори вековима чинили тежим и сложенијим јер су им прилази увек били у функцији њихових геополитичких интереса.
16. 07. 2024. у 05:00
ОБЕЗВРЕЂИВАЊЕ И БАГАТЕЛИСАЊЕ МЕЂУНАРОДНОГ ПРАВА: Доследност својим коренима најсигурнији пут
РЕЗОЛУЦИЈА 1244 Савета Безбедности Уједињених нација некима није добра, као што им није добро међународно право, зато што се не поштује, све то обезвређују, багателишу.
16. 07. 2024. у 05:00
ПРОТИВРЕЧНА ТУМАЧЕЊА ВОЈНОТЕХНИЧКОГ СПОРАЗУМА У КУМАНОВУ: Није капитулација већ договор о миру
КУМАНОВСКИ преговори окончани су 9. јуна 1999. године у француској војној бази НАТО код Куманова у Македонији, закључењем Војнотехничког споразума (ВТС), који је данас познатији под називом Кумановски споразум.
16. 07. 2024. у 05:00
НАПАД АТЛАНТСКЕ АЛИЈАНСЕ НА СР ЈУГОСЛАВИЈУ УГРОЗИО МЕЂУНАРОДНИ ПОРЕДАК: НАТО агресија потпуна деградација политике
ПОТПИСИВАЊУ Војнотехичког споразума код Куманова 9. јуна 1999. године, између представника Војске Југославије и МУП Републике Србије, с једне, и команданта Кфора, с друге стране, претходило је низ битних догађаја.
16. 07. 2024. у 05:00
НЕПОШТОВАЊЕ ТЕМЕЉНИХ АКАТА МЕЂУНАРОДНИХ ОРГАНИЗАЦИЈА: Оличење лицемерја великих сила
ЈЕДНОСТРАНИМ проглашењем независности Косова фебруара 2008. године и међународним признањем тог чина од дела међународне заједнице који припада колективном Западу, на најгрубљи начин је прекршена Резолуција 1244 која је гарант територијалног интегритета и суверенитета СРЈ, односно Републике Србије.
16. 07. 2024. у 05:00
ОКРУЖНИ СУД У ГОСПИЋУ ПОСТАЈЕ УСТАШКИ КОНЦЕНТРАЦИОНИ ЛОГОР: Велебитски понори српска губилишта
НА МЕЂУНАРОДНОМ нивоу српско страдање се необјашњиво подводи под јеврејски холокауст, па произлази да многострадалне српске жртве нису равноправне са јеврејским, којима Израел и јеврејски народ с правом одају дужно поштовање, достојанствено чувају спомен на њих и детаљно их пописују.
09. 07. 2024. у 05:00
ЛИЧКО КРВАВО ПРОЛЕЋЕ И ЛЕТО 1941: Жртве логора смрти Госпић – Јадовно – Паг сачувати од заборава
У реакцијама на Резолуцију о геноциду у Јасеновцу, Дахауу и Маутхаузену, донету у Скупштини Црне Горе, која се претворила у јавном простору региона у рат против Срба и српског руководства, прикључио се и хрватски повјесничар Хрвоје Класић.
09. 07. 2024. у 05:00
ДОКУМЕНТАРНО СВЕДОЧАНСТВО О УСТАШКИМ КОЉАЧИМА И СТЕПИНЧЕВИМ ЖУПНИЦИМА: Зверства госпићких сејача смрти
СВЈЕДОЧАНСТВА о масовним покољима су бројна и на сву срећу сачувана.
09. 07. 2024. у 05:00
ХРВАТСКИ ГЕНОЦИД НА ОСТРВУ ПАГУ И У ПОДВЕЛЕБИТСКОМ ПРИМОРЈУ: Логораше бацали у море с каменом око врата
ВЕЛЕБИТСКО јадранско подгорје са Пагом је у посљедњих стотинак година експресно очишћено од Срба, било римокатоличењем, било клањем и убијањем 1941-45. и 1991-95. године, па потом и масовним насилним исељавањем ширег личког крајишког простора.
09. 07. 2024. у 05:00
КРВАВИ БИЛАНС ПОКОЉА СРБА И ЈЕВРЕЈА У КОНЦЕНТРАЦИОНОМ ЛОГОРУ ГОСПИЋ: Летњи удар усташког ножа
МИЛАН Љуштина из Доњег Лапца, је од априла до августа 1941. био заточен у казнионици Окружног суда у Госпићу.
09. 07. 2024. у 05:00
ЕТНИЧКО ЧИШЋЕЊЕ ПО ДИКТАТУ БЕЧА: Сто десет година од прогона Срба у Аустроугaрској
У СВИМ областима у Аустроугарској, које су Срби насељавали, непосредно после атентата на Франца Фердинанда и објаве рата Србији, започео невиђен терор над становништвом, који је имао обележја организованог и систематског прогона, не само у циљу војног и политичког сламања, већ и биолошког истребљивања српског народа.
03. 07. 2024. у 05:00
ОПШТИ АТАК НА СРБЕ ПОЧЕО ЈЕ ПОСЛЕ АТЕНТАТА НА ФЕРДИНАНДА: Ратни злочини двојне монархије у Босни и Херцеговини у Великом рату
ТЕРОР над Србима у Босни и Херцеговини почео је непосредно после убиства аустроугарског престолонаследника Франца Фердинанда у Сарајеву, 28. јуна 1914. године.
03. 07. 2024. у 05:00
КОНЦЕНТРАЦИОНИ ЛОГОРИ ГРОБНИЦЕ НАШЕГ НАРОДА: Посебне награде и одликовања за починиоце злочина над Србима
ПРОГАЊАНИ су, па и убијани у Босни и Херцеговини и Срби који су били позвани у војску.
03. 07. 2024. у 05:00
ХАПШЕЊА, ПЉАЧКЕ И УБИСТВА СРБА У ВОЈВОДИНИ И ХРВАТСКОЈ: Распеће нашег народа у Аустроугарској током Великог рата
ТОКОМ целог Првог светског рата, а почев од часа када је у Сарајеву убијен аустроугарски престолонаследник Франц Фердинанд, многим патњама били су изложени и Срби у Хрватској и Војводини.
03. 07. 2024. у 05:00
ТЕМЕЉИ ЈАСЕНОВЦА ПОСТАВЉЕНИ 1914. ГОДИНЕ: Први светски рат велика недовољно протумачена тема Српске историје - да ли је било геноцида
СРБИ СУ, наиме, заједно са Русинима, први народ који је, на основу своје националне припадности, затваран у концентрационе логоре на тлу Европе.
03. 07. 2024. у 05:00
ПОКРЕТАЧ НАУЧНИХ РАСПРАВА И ДИЈАЛОГА: Стручна надмоћ професора Бранка Петрановића
У ИСТОРИЈИ НИКАД не постоји само један контекст. Увек их je више. И нису без утицаја једног на други.
30. 06. 2024. у 07:00
