MINISTARSTVO ZDRAVLJA: Situacija je loša, karantin krajnja mera, ali je ne isključujemo

Tanjug

14. 09. 2020. u 11:12

TRENUTNA epidemiološka situacija u Crnoj Gori nije najbolja, izjavio je danas pomoćnik ministra zdravlja Miro Knežević, ne isključujući tzv. "zaključavanje" kao krajnju meru.

МИНИСТАРСТВО ЗДРАВЉА: Ситуација је лоша, карантин крајња мера, али је не искључујемо

Foto: Depositphotos

Upozorio je da, kako je rekao, ne bi trebalo ispitivati krajnje granice zdravstvenog sistema.

Tvrdi da zdravstveni sistem još kontroliše stanje u Crnoj Gori.

Slaže se da je "zaključavanje" krajnja mera, ali se nada da do toga neće doći i da će uslediti pad broja obolelih, a samim tim i ublažavanja mera.

Govoreći o strategiji u slučaju pogoršanja situacije, Knežević je rekao da su usvojene strategije za sve scenarije – obolevanja od 0,1 do čak deset odsto i više.

"Vidite i sami da u poslednjih nekoliko dana dolazi do povećanog broja, to jest velikog broja obolevanja, da su brojke izmedu 150 i čak nekoliko dana preko 200 slucajeva, što govori da trenutna epidemiološka situacija nije najbolja", rekao je Knežević gostujući u Jutarnjem program TVCG.

U svemu je, prema njegovim rečima, ipak dobro da Institut za javno zdravlje i zdravstveni sistem kontrolišu situaciju.

"Međutim, nastavi li se ovakvo ponašanje građana, koje će za posledicu imati rast broja obolelih neće biti dobro", rekao je i pozvao građane da štite i druge i sebe, preneo je portal RTCG.

I INSTITUT ZA JAVNO ZDRAVLjE ZA KARANTIN

Zbog trenutne epidemiološke situacije u Crnoj Gori i ne pridržavanja mera, "zakljucavanje" gradova u kojima su indikatori transmisije virusa u lokalnoj sredini izuzetno visoki, bio bi krajnji potez Instituta za javno zdravlje, piše danas podgorička Pobjeda.

"Svaka represivna, čvrsta i snažna mera je samo krajnja instanca i poslednji resurs koji bi se primienio ako bi podaci ukazivali da se transmisija održava na visokim nivoima i da je ugroženo funkcionisanje zdravstvenog i društvenog sistema", rekli su podgoričkom dnevniku iz tog institut.

Do tada, kažu, i dalje će se insistirati na implementaciji mera za koje je jasno dokazano da su učinkovite a opet jednostavne za implementaciju i jeftine.

To se, podsećaju, pre sveg odnosi na nošenje maski, higijenu ruku i držanje fizicke distance.

Napominju da će stepen represivnosti u najvećoj meri zavisiti od epidemioloških dešavanja u narednom periodu kao i od pridržavanja postojecih mera.

"Neke države u Evropi su već krenule sa zatvaranjem odredenih privrednih aktivnosti a većina kompanija u njima, koje mogu da organizuju i gde je to izvodljivo, posao obavljaju od kuće. Zatvaranje granica za dolazak kod nas u ovom trenutku nema smisla jer je zatvaranje granica mera kojom se sprecava eventualna importacija i lokalno širenje virusa nakon uvoza... Mi trenutno imamo raširenu lokalnu transmisiju u većini opština tako da je rizik od širenja virusa nakon importacije manji od već prisutnog rizika", kažu iz Instituta.

Ukazuju da je nakon masovnih skupova, na kojima su ucestvovale osobe iz manje-više svih opština, za ocekivati je da se virus već raširio, pa ni bilo kakvo unutrašnje zatvaranje i zabrana kretanja izmedu opština nema većeg epidemiološkog smisla.

"Samim tim jedino što nam preostaje je pravovremeno otkrivanje obolelih, njihova samoizolacija i identifikacija kontakata uz adekvatno pridržavanje opštih mera prevencije i ostajanje u kućama i stanovima kad god je to moguće", rekli su za Pobjedu iz Instituta za javno zdravlje.

Iz Instituta ističu da je porast broja zaražeinih korona virusom bio očekivan i konstatuju da je bila opravdana, kako kažu, "mudra i svrsishodna" odluka o odlaganju početka školske godine.

"Otvarnje škola i ulazak 100.000 dece u obrazovni sistem, i to u trenutku kada se radi o uzlaznom talasu obolevanja, bez sumnje dodatno bi doprinijelo širenju infekcije", rekli su iz Instituta, preneo je portal RTCG.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
pogledaj sve

Komentari (0)

ODRŽIVA ARHITEKTURA: Važnost energetske efikasnosti