NOVO ISTRAŽIVANJE: Građani se više informišu preko porodice i prijatelja nego preko medija
VIŠE od 70 odsto građana Srbije je tokom pandemije dalo primat ličnim kontaktima kao kanalima informisanja, pre svega porodici i prijateljima. Na drugom mestu su društvene mreže, a tek na trećem televizija, rezultati su CeSID-ovog istraživanja u okviru programa "Nova pismenost” koji sprovodi organizacija Propulsion u partnerstvu sa Američkom agencijom za međunarodni razvoj (USAID).
U danima kada se obeležava globalna Nedelja medijske i informacione pismenosti pod pokroviteljstvom Uneska, podaci istraživanja ukazuju da se u proteklih godinu dana beleži blagi pad indeksa medijske pismenosti sa 3,91 na 3,88 (na skali do 6), što govori u prilog jačanju ličnih odnosa nauštrb poverenja u medijske sadržaje usled preplavljenosti različitim, zbunjujućim i kontradiktornim informacijama o korona virusu i situaciji u zemlji.
S druge strane, indeks digitalne pismenosti raste, pa je tako sa 10,5 skočio na malo više od 11 (na skali do 15). To je i objašnjenje činjenice da su društvene mreže na drugom mestu na listi kanala informisanja ispitanika (67 odsto). Građani su bili prinuđeni da savladaju korišćenje različitih aplikacija i digitalnih alata tokom pandemije.
Kada je reč o temama koje građane najviše zanimaju, u samom vrhu su sport i politika, dok je i dalje aktuelna pandemija na petom mestu. Čak 59 odsto ispitanika navodi da želi da se informiše sve dok im to ne ometa svakodnevne obaveze, a populacija mlađa od 25 godina navodi da ih ne interesuju aktuelna dešavanja u zemlji i svetu.
Prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Branko Ružić izjavio je da je proces medijskog opismenjavanja kompleksan, a da je za tumačenje sadržaja u medijskom prostoru potrebna razvijena čitalačka pismenost i sposobnost kritičkog mišljenja.
- Deca i mladi su veoma osetljiv auditorijum, a da bi postali kompetentni korisnici medija, osim ovladavanja tehnologijom, potrebno je da nauče da izgrade kritički stav. U tome je potrebna podrška, iskustvo i mudrost odraslih, kako roditelja tako i nastavnika. Kroz obrazovni sistem učenici u Srbiji imaju mogućnost da ovladaju osnovama medijske i digitalne pismenosti. Kroz planove i programe nastave građanskog vaspitanja i maternjeg jezika u osnovnim školama obrađuju se teme koje jačaju kapacitete učenika u sferi medijske pismenosti. Osim toga, kroz izborni predmet Jezik, mediji i kultura u gimnazijama se dodatno potencira obrazovanje u ovoj oblasti. Informatičku pismenost učenici, takođe, stiču u osnovnoj školi i to kroz predmete Digitalni svet u prvom i drugom razredu, a od petog do osmog razreda u okviru predmeta Informatika i računarstvo. Škola ima jasno definisanu obrazovnu ulogu i vaspitnu funkciju. Potrebno je da roditelji i škola, sinergijski rade na stalnom upoznavanju sa aktuelnim promenama u sferi digitalne tehnologije - rekao je ministar Ružić.
- Medijsko i digitalno okruženje je kompleksno i ne postoji lako i brzo rešenje da ga odmah bolje razumemo i savladamo. Svima nama, bilo da smo roditelji, nastavnici, deca, državni službenici, influenseri ili novinari, treba u tome podrška, jer smo u stalnom procesu učenja. Ključ je u tome da razgovaramo i podstičemo kvalitetnu razmenu znanja među generacijama – između onih mlađih koji su digitalno spretni, ali im nedostaje životnog iskustva da prepoznaju valjane informacije i onih starijih koji lakše prepoznaju istinu, ali nemaju dovoljno razvijene digitalne veštine - navodi Darko Soković, direktor programa Nova pismenost.
Podaci pomenutog istraživanja reflektuju medijske navike i ponašanje građana, ali i njihov odnos prema medijskoj i digitalnoj pismenosti u proteklih godinu dana. Nalazi otkrivaju i uspešno prilagođavanje građana Srbije digitalizaciji i novim uslovima života izazvanim pandemijom. Istraživanje je sprovedeno na reprezentativnom uzorku od 1.188 građana Srbije, uzrasta od 12 do 60 godina, naglašava Slađana Komatina, istraživačica CeSID-a.
Program "Nova pismenost” radi s građanima, medijima, kompanijama, obrazovnim sistemom, influenserima i državnom upravom kako bi se najbolje prakse medijske, informacione i digitalne pismenosti našle među temeljima savremenog i konkurentnog srpskog društva.
VALERIJ ZALUŽNI DAO PROGNOZU: Evo kada će ruska vojska da probije ukrajinski front
NOVI tehnološki napredak tokom ratnog vremena sprečiće ozbiljnije probijanje fronta duž ukrajinsko-ruske granice do oko 2027. godine, izjavio je Valerij Zalužni, bivši vrhovni komandant Ukrajine i sadašnji ambasador u Ujedinjenom Kraljevstvu, za „Ukrajinsku pravdu“ u intervjuu objavljenom 23. novembra.
23. 11. 2024. u 18:55
BRITANCI OBJAVILI ZASTRAŠUJUĆU MAPU: "Orešnik" može da stigne do bilo kog evropskog grada za manje od 20 minuta (MAPA)
BRITANSKI list "Dejli mejl" ocenio je da bi balistička raketa "orešnik" mogla da stigne do bilo kog evropskog grada za manje od 20 minuta.
23. 11. 2024. u 15:58
POTPREDSEDNIK SAD UMRO TOKOM ODNOSA: Bio sa 50 godina mlađom ljubavnicom, Bela kuća nije znala kako da saopšti vest o smrti
BIO JE to 27. januar 1979. godine. U 1 ujutro, portparol porodice Nelsona Rokfelera objavio je zvaničnu izjavu za štampu. Bivši potpredsednik preminuo je U 71 godini života ranije te večeri.
22. 11. 2024. u 18:36
Komentari (0)