PRELOM MALIH KOSTIJU VELIKI PROBLEM: Doktor Želimir Jovanović, ortoped, o povredama stopala koje zahtevaju preciznu dijagnostiku
PET osoba na 10.000 ljudi širom sveta na bolovanju je usled povrede stopala.
Najčešći uzrok je sportska aktivnost, a zatim saobraćajna trauma i pad sa visine. Ono što povrede stopala čini posebnim, jeste da prelomi njegovih malih kostiju mogu da stvore velike probleme za čitav život.
U intervjuu za "Novosti" dr Želimir Jovanović, specijalista ortopedske hirurgije sa traumataologijom Instituta "Banjica", kaže da nekada naizgled bezazleno nagnječenje stopala može da dovede do ozbiljnih komplikacija sa potencijalno neizvesnim ishodom lečenja:
- U suštini ne bi trebalo potceniti i zanemariti nijednu povredu stopala, bila ona koštana ili mekotkivna. Orijentaciono rečeno, povrede nakon kojih možete da se oslanjate na stopalo i hodate verovatno su bezazlenije, ali ukoliko niste u mogućnosti da napravite nekoliko koraka obavezan je što hitniji pregled lekara.
Koliko uspešno se leče povrede ovog dela noge?
- U slučaju težih povreda stopala najbitnije je da se napravi odgovarajuća procena stepena traume i mogućih ishoda i o tome otvoreno obavesti pacijent, da bi mu se predočili realni ishodi lečenja i moguće komplikacije. U traumi stopala najčešće je reč o udruženim povredama koštanog sistema i ligamentarnog aparata koje zahtevaju dugotrajno lečenje i oporavak. U najvećem broju slučajeva te povrede se uspešno leče i pacijenti su zadovoljni rezultatima. Naravno, u odnosu na stepen povrede za nekoga je uspeh spasti mu stopalo i obezbediti relativno komforan i bezbolan život uz minimalne fizičke zahteve, dok je za druge to povratak profesionalnom sportu ili nekim drugim ekstremnim fizičkim aktivnostima.
Da li se teške povrede stopala uvek saniraju hirurški?
- Teške povrede se svakako najčešće leče hirurški. U zavisnosti od toga koliko je povreda kompleksna i u kom delu stopala se nalazi, hirurg bira metodu i implante koje će da koristi. Imajući u vidu relativno česte komplikacije sa kojima se suočavamo u ovoj oblasti ortopedije, trend je da se koriste tehnike koje su sve manje invazivne. Pored klasičnih, otvorenih hirurgija koje se rade kada je to neophodno, ako konkretan slučaj dozvoljava, mi se odlučujemo na minimalno invazivne tehnike, zatim artroskopski asistiranu hirurgiju ili pak operisanje "bez reza" korišćenjem samo igala kojima fiksiramo kosti.
Koliko često povrede stopala budu uzrok trajnog deformiteta, hroničnog bola, pa čak i nekog stepena invalidnosti?
- Kompleksne povrede stopala su potencijalno onesposobljavajuće, naročito kada se polomi petna kost (kalkaneus), skočna kost (talus), kao i kosti nožja (tarzusa). Ovi prelomi često za posledicu imaju razvoj degenerativnih promena, čak i nakon idealnog primarnog rezultata lečenja. Objašnjenje nije teško, s obzirom na to da znamo da su sile koje stopalo trpi veoma velike. Takođe, postojanje bilo kakvog odstupanja od fiziološke građe i odnosa među kostima stopala, odnosno deformiteti, mogu da budu posledica povrede ne samo kosti već i ligamentarnog aparata, ali i hroničnih sistemskih bolesti, neuroloških lezija pa i neuropatije uzrokovane, na primer, šećernom bolešću. Na kraju, dominantni simptom koji prati pacijente sa deformitetima, degenerativnim promenama je svakako hroničan bol koji se veoma teško rešava, nekada, nažalost, jedino rešenje komplikacija je amputaciona hirurgija. Zato je važno da se istakne da ove posledice najčešće nastaju nakon zanemarivanja povrede ili neadekvatnog lečenja.
Koliko uspešno se leče urođeni deformiteti stopala?
- Urođeni deformiteti stopala se najčešće javljaju u sklopu nekih sindroma ili udruženih deformiteta, mada mogu biti i izolovani. Naravno da se leče, neki bez operacije, korekcijom pozicije u toku odrastanja bebe, dok drugi zahtevaju veoma kompleksne, nekada i višeetapne hirurške zahvate da bi na kraju dobili funkcionalno i bezbolno stopalo. Osim urođenih deformiteta dobro je pomenuti i urođenu sklonost ka nastanku deformiteta kao što su na primer čukljevi.
Da li se i povrede skočnog zgloba svrstavaju u povrede stopala?
- Anatomski gledano, skočni zglob predstavlja spoj između potkolenice i stopala.
Najčešće lekari koji se bave oboljenjima i povredama stopala leče i skočni zglob, tako da te povrede možemo svrstati u jednu grupu. Sa druge strane ne smemo zaboraviti da povrede skočnog zgloba i stopala mogu da budu udružene i zato je neophodno sagledati skočni zglob i stopalo kao jedan segment.
Ligamenti sporije zarastaju
Ima li leka za trajno istegnute ligamente ili za puknuti ligament?
- Naravno da ima. Ligamenti su anatomske strukture koje spajaju dve kosti, nisu naročito potentni što se zarastanja tiče zbog slabije prokvljenosti. Povrede ligamenata dovode do nestabilnosti zgloba, a kasnije zbog nestabilnosti dolazi do ubrzanog razvoja degenerativnih promena. Akutne povrede nekih ligamenata možemo lečiti neoperativno, imobilizacijom, mirovanjem, fizikalnim procedurama, dok pojedine povrede zahtevaju hirurško lečenje u smislu rekonstrukcije ili pojačavanja ligamenata i stabilizacije zgloba.
Preporučujemo
BOL U PETI: Doktor Nemanja Slavković o dijagnostikovanju neprijatnog osećaja
27. 10. 2021. u 10:12
ENDOKRINOLOG IVAN PAUNOVIĆ OTKRIVA: Šta su incidentalomi nadbubrežne žlezde?
19. 11. 2021. u 12:30
DIGNUTI NATO AVIONI POSLE NAPADA NA UKRAJINU: Hitno se oglasio Zelenski, imao poruku za Putina (FOTO/VIDEO)
RUSIJA je pokrenula masovni vazdušni napad na Ukrajinu na božićno jutro po gregorijanskom kalendaru.
25. 12. 2024. u 11:16
PRVI SNIMCI UKRAJINSKOG NAPADA NA RILSK: Najmanje šest mrtvih i desetine povređenih, gore automobili (VIDEO)
ŠEST osoba, među kojima i jedno dete, ubijeno je u Rilsku, u oblasti Kursk, kao rezultat raketnog udara ukrajinskih oružanih snaga, saopštio je vršilac dužnosti guvernera Kurske oblasti Aleksandar Hinštajn.
20. 12. 2024. u 17:07
PLANETI PRETI SCENARIO IZ 1815. Posle događaja na planini koja je promenila svet usledile tragedije: "Pitanje nije da li će, nego KADA!"
„EFEKTI bi mogli biti još gori nego što smo videli 1815."
25. 12. 2024. u 15:54
Komentari (0)