IZ KRVI I MNOŠTVO ETIČKIH DILEMA: U mnogim slučajevima opravdana, genetička testiranja moralno upitna

OD kada je pre 20 godina dešifrovan ljudski genom, genetička testiranja, kojima se, čak i pre rođenja, može otkriti od čega će dete da boluje, postala su opšteprihvaćena. Međutim, za ove dve decenije koliko se ona sprovode, pokazalo se da genetički testovi otvaraju mnogobrojne moralne dileme i to upravo u prenatalnoj dijagnostici.

Foto Shutterstock

Doktor Ivana Novaković, profesorka humane genetike na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, u okviru ciklusa predanja "Kontroverze u medicini", koji se održava u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, rekla je da je centralno etičko pitanje da li je opravdano prekinuti trudnoću na osnovu genetičkog testiranja:

- Smatram da bi roditelji morali pre davanja materijala na analizu jasno da znaju šta žele da postignu genetičkim testiranjem i da li su spremni da na osnovu dobijenih rezultata donesu odluku. Dakle, da li je problem što je utvrđeno da će dete da ima samo neke fizičke anomalije, ili će imati i neka mentalna oštećenja.

Prema zakonu u našoj zemlji moguće je prekinuti trudnoću iz medicinskih razloga u bilo kojoj fazi.

- Ova sloboda zaista obavezuje roditelje, jer relativno je šta je za koga poremećaj - rekla je profesorka. - Primera radi, kada se otkrije da će dete da bude gluvo, to ne znači da ono neće moći da vodi srećan i ostvaren život. To je jasno roditeljima koji su i sami gluvi, pa ne smatraju da, iako će njihovo dete biti oštećenog sluha, da je to neka nesavladiva anomalija zbog koje bi trebalo da prekinu trudnoću.

Prenatalna testiranja su postala naročito popularna kada je o zdravlju nerođene bebe postalo moguće saznati mnogo toga samo na osnovu analize krvi majke.

- Ovo su neinvazivni testovi koji se kod nas još rade samo na komercijalnoj bazi - kaže dr Novaković. - Oni veoma pouzdano mogu da pokažu da li će dete da bude rođeno sa Daunovim sindromom. Međutim, istraživanja pokazuju da mnogi parovi u zapadnim zemljama, iako znaju da će im se dete roditi sa ovim poremećajem, odlučuju da iznesu trudnoću do kraja, i to je u neku ruku paradoksalno. Takođe, ono što mnogi ne znaju da se ovim genetičkim testiranjem sasvim slučajno može otkriti i da majka boluje od neke maligne bolesti, pa se budućim roditeljima mora otvoreno reći da postoji i ova neplanirana, neprijatna mogućnost.

Kada je o testiranju već rođene dece reč, ni ono nije uvek opravdano, smatra prof. Novaković:

- U slučaju da se traga za uzrokom bolesti ili da bi se što bolje primenilo i organizovalo lečenje, genetičko testiranje dece je opravdano. U svim drugim slučajevima ono je diskutabilno, jer šta ako se otkrije nepovoljan rezultat koji više ne može da se promeni, šta sa njim? Šta ukoliko se utvrdi da je dete prenosilac gena, pa će njegova deca da obole od cistične fibroze ili spinalne mišićne atrofije. Kada mu to saopštiti, da li će ga to sprečiti da ima potomstvo? Sve su to velike dileme.

NEOPRAVDANA NAJAVA BOLESTI

GENETIČKO testiranje u odraslom dobu je, takođe moguće. Međutim, kako je istakla profesorka Ivana Novaković, zašto je potrebno da se zna da ćemo oboleti od neke bolesti, kada za nju ionako nema leka. Kao drugo, postoje bolesti kod kojih je verovatnoća da će se naslediti pola-pola i to tek u kasnim tridesetim godinama. Da li bi genetičkim testiranjem takvog pojedinca trebalo u mladosti razočarati da će oboleti, ili ga prepustiti nadi.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije