Dr Novosti

OD MRNA VAKCINE, DO NOVIH METODA LEČENJA: Deset najznačajnijih dostignuća u medicini 2022. godini

V. N.

05. 01. 2023. u 12:00

STRUČNjACI Klivlendske klinike napravili su spisak od 10 najznačajnijih dostignuća u medicini tokom 2022. godine. Kako navode, upravo ovi iskoraci promeniće lice zdravstvene zaštite.

ОД МРНА ВАКЦИНЕ, ДО НОВИХ МЕТОДА ЛЕЧЕЊА: Десет најзначајнијих достигнућа у медицини 2022. години

Prema panelu lekara i istraživača Klivlendske klinike na čelu sa dr Džefrijem Vinsom, izvršnim direktorom za inovacije, i katedrom za biomedicinski inženjering, mRNA vakcine nove generacije, novi pristup u lečenju raka prostate i nova terapija za smanjenje LDL su tri revolucionarne tehnologije koje će promeniti zdravstvenu zaštitu.

1. MRNA vakcina nove generacije

Napredak u generisanju, prečišćavanju i ćelijskoj isporuci RNK omogućio je razvoj RNK terapija u širokom spektru aplikacija, kao što su rak i Zika virus. Tehnologija je isplativa i relativno jednostavna za proizvodnju. Štaviše, pandemija kovida pokazala je da je svetu potreban brz razvoj vakcine koja se lako može primeniti širom sveta. Zbog prethodnih istraživanja koja su postavila temelje za ovu tehnologiju, efikasna vakcina protiv kovida je razvijena, proizvedena, odobrena i korišćena za manje od godinu dana. Ova tehnologija ima potencijal da brzo i efikasno eliminiše neke od najizazovnijih bolesti u zdravstvu.

2. PSMA ciljana terapija

Svake godine, više od 200.000 Amerikanaca ima dijagnozu raka prostate - najčešće dijagnostikovanog raka među američkim muškarcima. Rano otkrivanje i uspešno snimanje su ključni za lokalizaciju tumora, stadijum bolesti i otkrivanje recidiva. Prostato-specifični membranski antigen (PSMA), koji se nalazi u visokim nivoima na površini ćelija raka prostate, potencijalni je biomarker bolesti. PSMA PET koristi radioaktivni tragač za lociranje i vezivanje za PSMA proteine, čineći ih vidljivim PET snimanjem. Pristup se može kombinovati sa skenerom ili magnetnom rezonancom da bi se videlo gde se nalaze ćelije raka.

3. Tretman za smanjenje LDL

Visok nivo holesterola u krvi, posebno lipoproteina niske gustine (LDL-C), značajno doprinosi kardiovaskularnim oboljenjima. Da bi se uspešnije lečilo ovo oboljenje, Američka agencija za hranu i lekove odobrila je pre godinu dana, u decembru 2021, lek inklisiran u terapiji primarne hiperlipidemije (uključujući naslednu hiperholesterolemiju), kod odraslih koji imaju povišen LDL-C dok su na maksimalno tolerisanoj dozi statinske terapije. Inklisirana je injekciona, hemijski sintetizovana, mala interferirajuća RNK koja cilja PCSK9 protein. Za razliku od statina, uzima se samo dva puta godišnje, i obezbeđuje efikasno i trajno smanjenje LDL-C u kombinaciji sa statinima. Njegov produženi efekat može pomoći u ublažavanju neusaglašenosti sa lekovima, što je jedan od vodećih uzroka neuspeha u snižavanju nivoa LDL-C.

4. Lek za dijabetes tipa 2

U SAD, jedna od 10 osoba ima dijabetes. Jedna potencijalna terapija je injektibilni dvostruki insulinotropni polipeptid (GIP) zavisan od glukoze (GIP) jednom nedeljno i agonist receptora peptidnih receptora sličan glukagonu (GLP-1) koji ima za cilj kontrolu šećera u krvi. Ubrizgani pod kožu, GLP-1 i GIP receptori uzrokuju da pankreas oslobađa insulin i blokira hormon glukagon, ograničavajući skokove šećera u krvi nakon obroka. Pored toga, usporava varenje, pomažući pojedincima da duže ostanu siti i manje jedu. Kasne studije faze tri otkrivaju da tretman značajno smanjuje hemoglobin A1C kod dijabetesa tipa 2 i podržava gubitak težine, što ga potencijalno čini najefikasnijom terapijom za dijabetes i gojaznost.

5. Stop postporođajnoj depresiji

Stručnjaci veruju da bi prevalencija postporođajne depresije mogla biti najmanje dvostruko veća od onoga što otkriva trenutna statistika, jer mnogi slučajevi ostaju nedijagnostikovani. Savetovanje i antidepresivi su primarni tretmani, ali neke žene ne reaguju na ove terapije. Američka agencija za hranu i lekove odobrila je tretman intravenskim infuzijama za posebno lečenje postporođajne depresije. Ova nova terapija, koja se primenjuje 24 sata dnevno tokom 60 sati, koristi neurosteroid za kontrolu odgovora mozga na stres. Ovaj dizajn tretmana je revolucionaran jer cilja na signalizaciju za koju se smatra da je manjkava u postporođajnoj depresiji osetljivoj na hormone. Terapija intravenskim infuzijama je bila odobrena još 2019. godine, ali se tek od 2022. široko primenjuje u svim zdravstvenim centrima u kojima se tretiraju porodilje.

6. Ciljani lekovi

Decenijama, kliničari su lečili simptome hipertrofične kardiomiopatije (HCM) sa ograničenom efikasnošću, i to nespecifičnim lekovima koji se propisuju za lečenje nekih simptoma koje HCM deli sa drugim kardiovaskularnim bolestima. Ove terapije uključuju beta blokatore, antiaritmičke lekove, blokatore kalcijumskih kanala i antikoagulanse. Novi tretman, međutim, radi na smanjenju osnovnog uzroka HCM kod mnogih pacijenata. Reč je o leku mavakamten, koji posebno cilja srčani mišić kako bi smanjio abnormalne kontrakcije izazvane genetskim varijantama koje dovode srce u prenapon. Delujući posebno na ovaj mehanizam kod pacijenata sa HCM, mavakamten, odobren u aprilu 2022. godine, ne samo da poboljšava simptome i kvalitet života, već potencijalno može usporiti napredovanje bolesti.

7. Nehormonske alternative

Više od 50 odsto žena u menopauzi doživljava talase vrućine, koji mogu da traju u proseku sedam godina. Hormonska terapija je efikasna i bezbedna kada se koristi na odgovarajući način, ali uključuje određeni rizik. Takođe, svi pacijenti nisu kandidati za hormonsku terapiju. Na sreću, nova grupa nehormonskih lekova, nazvanih NK3R antagonisti, pojavila se kao održiva alternativa hormonskoj terapiji. Ovi lekovi ometaju signalni put u mozgu koji je umešan u razvoj valunga. Oni su se pokazali obećavajuće u kliničkim ispitivanjima za ublažavanje umerenih do jakih valunga u menopauzi jednako efikasno kao i hormoni. Potrebne su dodatne studije da bi se u potpunosti razumeli efikasnost i bezbednosni profil ovih novih lekova.

8. Mozak- kompjuter

Otprilike jedan od 50 Amerikanaca, ili 5,4 miliona ljudi, ima neki oblik paralize. Iako su troškovi lečenja visoki, vrednost se ne može porediti sa štetnim efektima na pacijente. Većina pacijenata sa paralizom doživljava značajan pad ukupnog zdravlja. Nedavno je tim ponudio novu nadu za ove pacijente koristeći implantiranu tehnologiju interfejsa mozak-kompjuter da povrati izgubljenu kontrolu motora i omogući pacijentima da kontrolišu digitalne uređaje. Tehnologija koristi implantirane elektrode za prikupljanje signala pokreta iz mozga i dekodiranje u komande pokreta. Pokazalo se da obnavlja dobrovoljne motoričke impulse kod pacijenata sa teškom paralizom zbog disfunkcije mozga, kičmene moždine, perifernih nerava ili mišića.

9. Veštačka inteligencija cilja sepsu

Sepsa je vodeći uzrok hospitalizacije i smrti širom sveta. Pošto septički šok ima veoma visoku stopu mortaliteta, rana dijagnoza sepse je kritična. Dijagnoza može biti komplikovana jer su rani simptomi nespecifični. Veštačka inteligencija pojavila se kao novi alat koji pomaže u brzom otkrivanju sepse. Koristeći svoje algoritme, alat veštačke inteligencije otkriva nekoliko ključnih faktora rizika od sepse u realnom vremenu praćenjem elektronskih medicinskih kartona pacijenata kao unosnih informacija lekara. Označavanje pacijenata sa visokim rizikom može pomoći u olakšavanju rane intervencije, što može poboljšati ishode, smanjiti troškove zdravstvene zaštite i spasiti živote.

10. Analitika hipertenzije

Koristeći mašinsko učenje, vrstu veštačke inteligencije, lekari su u mogućnosti da bolje odaberu efikasnije lekove, kombinacije lekova i doze za poboljšanje kontrole hipertenzije. Veštačka inteligencija će takođe omogućiti lekarima da predvide kardiovaskularne bolesti i intervenišu pre nego što se pojave. Prediktivna analitika može biti ključ za prevenciju hipertenzije i mnogih drugih bolesti.

BONUS VIDEO - TOP 10 INSTAGRAM PROFILA: Ovo su najpraćeniji nalozi na svetu