KOJE SVE VRSTE POREMEĆAJA PAMĆENJA POSTOJE: Razlog zaborava nije samo "krštenica"

"Gde li sam ostavio naočare? Otkud novine u frižideru? Bila si sa mnom u Rovinju i brali smo masline? Ma ja se uopšte toga ne sećam. Kao da nisam ni bio". Prepoznajete se u nekoj od navedenih situacija?

Foto Shutterstock

Zaboravljanje je sastavni deo života i samim tim spada u prirodni proces, ali često se dešava da prelazi i u bolest koja se mora lečiti. Progresivnost zavisi od vrste i težine oboljenja, a u svakom slučaju život pacijenta čini mnogo manje kvalitetnim nego što bi trebalo da bude. Ne zna se dovoljno o pamćenju i njegovim poremećajima, niti se dovoljno često o tome piše. Zato nam o ovoj važnoj temi govori dr Elka Stefanova, profesor neurologije sa Medicinskog fakulteta, Univerziteta u Beogradu, Klinike za Neurologiju UKCS.

Kako biste definisali pamćenje?

- Pamćenje predstavlja kognitivnu funkciju koja podrazumeva registraciju informacija, skladištenje i njihovo prizivanje. Sećanje je neophodna funkcija za opstanak pojedinaca. Većina kognitivnih sposobnosti zavisi od uspešnog čuvanja informacija. Ideja da pamćenje nije jedna mentalna sposobnost ima dugu i zanimljivu istoriju, a postala je tema eksperimentalnih i bioloških istraživanja tek sredinom 20. veka. Sada je jasno da postoje različite vrste pamćenja, koje podržavaju različiti moždani sistemi.

Foto Shutterstock

Koje vrste njegovog poremećaja postoje?

- Postoje različite forme pamćenja: najpoznatije i laicima je tzv. "epizodičko" pamćenje - svakodnevno sticanje informacija o događajima, i ima nekoliko komponenti "ko" je bio, "gde" se desilo, "kako" i "šta" se desilo. Primeri narušenog epizodičkog pamćenja su: zaboravljanje mesta zadnjeg letovanja, ili nekog susreta, sastanka, skorašnjeg venčanja ili sahrane i slično. Isto tako osoba može da ne zna šta je upravo doručkovala, kako je došla do doktora, ko ju je povezao ili da zaboravi gde je lokalni dućan u koji je išla svakodnevno. Ovo pamćenje je najosetljivije, i njegov najbolji primer je Alchajmerova bolest.

Za "epizodičkim pamćenjem" ide..?

- "Semantičko" pamćenje, a odnosi se na opšte znanje o pojmovima, kategorijama, znanje o značenju pojmova i reči ili opštih informacija i proizvod je obrazovanja i iskustva. Semantičko pamćenje je najveća fabrika na svetu. U njemu nije važno kada, ko ili gde smo nešto naučili i nema te komponente. Tu pripadaju opšta znanja, kategorizacija imenica. Primer za narušeno semantičko pamćenje je nemogućnost da se nabroje godišnja doba, dani u nedelji, meseci.., ili nepoznavanje kategorija. Recimo kada neko ne zna da imenuje što više domaćih i divljih životinja, ili ne razlikuje čašu od šolje, ili kada se izgubi znanje o pojmovima i kategorijama. Ljudi koji imaju ovo oštećenje uvek pitaju kada se pominje određena imenica "a šta je to", najpre za nisko frekventne imenice i reči, a posle i za visoko frekventne reči u svakodnevnoj upotrebi.

Foto: Free Images Pixabay

Šta spada u ostale vrste?

- "Radna memorija" se odnosi na sposobnost održavanja ograničene količine informacija, koje onda mogu podržati različite kognitivne sposobnosti, uključujući učenje i rasuđivanje. U okviru kognitivne neuronauke, termin "radna memorija" je u velikoj meri zamenio manje precizan termin "kratkoročno pamćenje". Pokazalo se da je prosečan kapacitet radne memorije npr. pamćenje slova ili brojeva "7 (+/- 2)". Primeri su kada ponovite određeni niz brojeva, poput telefonskog ili nekog drugog niza cifara. "Proceduralno" pamćenje se odnosi na sticanje određenih motornih ili kognitivnih veština kad ne postoji jasna svesnost da nešto pamtimo. Najjednostavniji primeri su učenje tehnika skijanja, plivanja, vožnja bicikla ili automobila...

Da li su neke od njih češće kod određene (starosne, polne, obolele, genetski predodređene...) grupe ljudi?

- Problemi sa pamćenjem mogu biti vezani za starenje, ali ne u patološkom smislu, već da je potrebno više vremena da se nešto novo nauči u ovom dobu, ili postoji problem u prisećanju zbog sporosti u procesuiranju i prizivanju informacija.

Koja je od njih najzastupljenija u Srbiji i zbog čega?

- Alchajmerova bolest je najčešći predstavnik hroničnih oboljenja koja dovode do poremećaja pamćenja, ali i drugih kognitivnih funkcija. Od akutnih tranzitornih bolesti pominje se traumatska povreda mozga, Herpes simplex encehpahilitis, šlog, jedan poseban vid epilepsije. A od subakutnih pominju se limbički (to je skup određenih moždanih struktura koje su odgovorne za pamćenje), encefalitisi (koji mogu da budu i autoimuni ili povezani sa određenim udaljenim tumorima kod čoveka), kao i Wernicke-Korsako, vezan za nedostatak vitamina B1 koji nastaje usled raznih bolesti, posebno povezanih sa gastrointestinalnim sistemom, ali se najčešće dovodi u vezu sa alkholizmom.

Mogu li neke nastati zbog dugogodišnje upotrebe određenih lekova?

- Da, prilikom upotrebe antiholinergičkih lekova, dugotrajnog korišćenja benzodiazepina, antipsihotika i slično, kao i uzimanja alkohola ili nekih drugih supstanci.

Zbog čega je tako - zbog nedovoljne informisanosti pacijenata ili lekarskog "lutanja" u postavljanju dijagnoze?

- Obostrano, nažalost generalno svi mislimo da je zaboravljanje "neophodan" pratilac starenja, ali gubimo iz vida koje zaboravljanje i koje vrste pamćenja postoje...

Foto Shutterstock

Koji su prvi znaci koji nam ukazuju da imamo neki od poremećaja pamćenja?

- Prvi znak oštećenja epizodičkog pamćenja je kada se ne sećamo skorašnjih događaja i kad ne pomaže podsećanje, niti bilo kakva instrukcija ili detalji sa tog dešavanja, kao ni podaci o informaciji koju smo čuli.

Mogu li neki od njih da nastanu samo zbog nedovoljne ili prevelike količine vitamina i hormona u organizmu?

- Snižene vrednosti hormona štitaste žlezde, vitamina B1 usled raznih bolesti i stanja, vitamina B12 i mnoge druge hronične infekcije centralnog nervnog sistema mogu da dovedu do poremećaja pamćenja.

Kako se leče ove vrste poremećaja? Postoje li neki izlečivi ili svi spadaju u hronične?

- Izlečivi poremećaji pamćenja su oni prepoznati na vreme, ali u bolestima koje mogu da se leče, kao što su nedostaci vitamina, infektivna stanja, epilepsija...

Foto: Free Images Pixabay

Može li im se medikamentima sprečiti, ili barem usporiti, dalji razvoj toka bolesti?

- Ne možemo da sprečimo razvoj Alchajmerove bolesti, mada sa postojećim lekovima možemo da postignemo određenu stabilnost ili usporenje, ali na određeno vreme, kod određenog dela pacijenata. Tvrdi se u pojedinim izveštajima, ali ne u svim, da novi lekovi, koji su nedavno odobreni ili će biti uskoro, po prvi put utiču na tok bolesti, pripaduju grupi mnoklonalnih antitela i nazivaju se "lekovi koji menjaju tok bolesti". Njima se ne mogu konačno izlečiti ove bolesti, kao što je demencija, recimo, ali značajno je i menjanje toka bolesti. Njeno usporavanje predstavlja veliki korak u hroničnim degenertivnim oboljenjima.

A načinom života? Postoji li nešto što je preporučeno baš u ovim slučajevima?

- To je već više puta pominjano - zdrav način ishrane, bez cigareta, korišćenje alkohola samo u određenim količinama, fizička aktivnost, kognitivna-mentalna aktivnost, druženje, hobiji... I, naravno, kontrola krvnog pritiska, šećerne bolesti i slično. Sve ovo značajno doprinosi smanjenju pojave demencije.

Da li demencija mora biti nasledna bolest? Ako ne, šta je sve može izazvati, koji su faktori rizika?

- Najčešća je sporadična forma nastanka. Porodična forma čini veoma mali deo - do 5 odsto, a dokazane genetske monogenske bolesti samo do 2,5 procenta, a i one su specifičnog profila i toka.

Preporučujemo

Dr Novosti

0 1

PROVERITE PORODIČNU ANAMNEZU: Alchajmerovu bolest nasleđujemo od - majke

23. 07. 2024. u 07:30

Dr Novosti

0 18

VAŽNO JE ŠTA PRVO POJEDEMO UJUTRU: Na prazan stomak izbegavajte ovih 7 namirnica (FOTO)

16. 08. 2024. u 07:00

Dr Novosti

0 4

ZA ZDRAVLjE DOVOLjNE DO 2 ŠOLjE DNEVNO: Mača čaj, snažni antioksidans u prahu (FOTO)

13. 08. 2024. u 07:00

Dr Novosti

0 9

PO SAVETU ČUVENOG NARODNOG LEKARA VASE PELAGIĆA: Lekovita kafa od žira - Iznenadićete se koja su njena dejstva

12. 08. 2024. u 07:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije