SLABI OSEĆAJ ZA ŽEĐ, TOPLOTU, GLAD...: Gerontolog otkriva - Koje su sve "slabosti" starosti i evo kako treće doba učiniti kvalitetnijim

STAROST prate ne samo hronična oboljenja već i čitav niz drugih zdravstvenih tegoba, koje ne moraju da budu akutne, već diskretne, ali da značajno utiču na kvalitet života.

Foto Shutterstock

Kako stari telo više nije u mogućnosti da reguliše temperaturu kao kad je čovek mlad, pa se stare osobe često utopljavaju i po vrućini, slabi im osećaj žeđi, a bitno se menja i potreba za količinom hrane. Stoga nije iznenađujuće da su starije osobe podložnije toplotnom udaru, dehidriranosti, gojaznosti, a neretko i pothranjenosti.

U intervjuu za "Novosti" primarijus dr Dejan Trailov, gerijatar Kliničko-bolničkog centra "Zvezdara", kaže da je tokom leta najbitnije da se stare osobe ne utopljavaju previše, iako imaju osećaj da im je hladno:

- Stariji i veoma mladi ljudi teže kontrolišu telesnu temperaturu i lakše gube toplotu. Određena medicinska stanja, poput hipotireoze i dijabetesa, takođe mogu da utiču na to koliko neko oseća hladnoću. Čak i neki lekovi - za krvni pritisak, sedativi, mogu da povećaju rizik od hladnoće. Zbog fizioloških promena koje mogu da ometaju regulaciju telesne temperature dešava se i da se stari ljudi ne znoje, pa telo ne može na prirodan način da se ohladi.

o Kako da se prepozna da je termoregulacija loša?

- Kada govorimo o uticaju visoke temperature, stariji ljudi mogu da pokažu različite simptome povezane sa toplotom. Ukoliko dožive toplotni udar manifestuju se neki od sledećih simptoma: koža može da postane crvena i vrela, ubrzan rad srca, glavobolja, letargija, pa čak i gubitak svesti. Toplotna iscrpljenost može da dovede do jakog znojenja ili nikakvog znojenja, grčeva u mišićima, slabosti, vrtoglavice, glavobolje, mučnine i povraćanja.

Foto: Privatna arhiva

o Koji je najbolji način da se spreči da do ovakvih tegoba dođe?

- Prevencija negativnog uticaja visoke temperature se svodi na uzimanje dosta tečnost, nošenje široke, prozračne, svetle odeće, nošenje šešira sa širokim obodom koji omogućava da vazduh cirkuliše i hladi vas. Ne savetuje se boravak na otvorenom u periodima kada je temperatura najviša. Korišćenje rashladnih uređaja je takođe preporučljivo. U periodima vrućine takođe se savetuje češća kontrola krvnog pritiska.

o Zašto starije osobe gube osećaj žeđi i kako da se zna da li piju dovoljno vode?

- Sa starenjem, prirodni mehanizam žeđi postaje manje osetljiv i starije osobe postaju sklonije dehidraciji nego mlađi ljudi. Sa godinama se mora posvetiti više pažnje navikama konzumiranja tečnosti da bi se održala adekvatna hidriranost organizma. Većina stručnjaka je saglasna da potrebe za tečnošću variraju u zavisnosti od starosti, telesne težine, pola, okruženja i nivoa fizičke aktivnosti. Takođe, postoji saglasnost stručnjaka da ne treba biti zabrinut zbog pijenja proizvoljne količine vode dnevno: naše telo nam šalje signal kada smo žedni, baš kao što to čini i kada smo gladni ili umorni.

o Kako bi stariji ljudi trebalo da se hrane, šta da jedu, a šta da izbegavaju?

- Mora se naglasiti da je kod starijih ljudi potrebno manje energije za mišićnu aktivnost. Smanjuje se bazalni metabolizam. Kod osobe od 60 do 70 godina niži je za 10 odsto nego kod osobe od 30 godina. Kod osobe od 70. do 90. godine niži je za 20 procenata. U starijim godinama malo ljudi radi teške fizičke poslove, pa su i ukupne energetske potrebe znatno manje nego kod mladih ljudi. Starije osobe u cilju održanja idealne težine trebalo bi postepeno da smanjuju ukupnu količinu hrane, a naročito hranu visoke energetske vrednosti.

o Šta se konkretno preporučuje za ishranu?

- Neki generalni saveti u vezi ishrane starijih su da je potrebno dnevno uzimati do dve litre tečnosti bilo kao osam čaša negazirane vode, bilo u obliku supe ili čaja, izbegavati pržena, pohovana, slatka, jako zasoljena i začinjena jela. Preporučuje se uzimanje sezonskog voća i povrća, kao i održavanje optimalne telesne težine. Potrebno je smanjiti ili izbegavati unos kafe, alkohola i duvana.

o Stari ljudi često pate od zatvora, zašto?

- Učestalost pojave zatvora u ovoj populaciji čak 20 odsto je veća nego kod mlađih. Vrlo je važno na vreme prepoznati problem i ne odlagati njegovo rešavanje. Takođe je važno utvrditi da li je reč o organskom ili funkcionalnom zatvoru: prvi je posledica određenih bolesti (dijabetes, rak, sindrom iritabilnog creva, depresija, Parkinsonova bolest, demencija, hipertireodizam, hipotireodizam, multipla skleroza, poremećaji ravnoteže elektrolita), dok je funkcionalni zatvor najčešće povezan s neuravnoteženom ishranom, nedovoljnim unosom tečnosti i drugim nezdravim navikama. Uvek treba imati na umu da zatvor nije bolest, nego simptom, što znači da je najvažnije delovati na uzrok problema, a ne samo eliminisati simptom.

Foto: Shutterstock

o Nesanice je takođe čest problem.

- Stariji ljudi koji spavaju više od deset sati ili manje od četiri i po sata možda spavaju "patološkim snom" što pokazuje da im je zdravlje ugroženo. Nesanica kod starijih ljudi vezuje se za fiziološke promene starenja na molekularnom i biohemijskom nivou. Ovo je veliki i čest problem te je savet da se obrate lekaru za profesionalnu pomoć, a ne da uzimaju lekove po svom nahođenju.

Preporučujemo

Dr Novosti

0 10

JEDITE MALINE SVAKI DAN: Sveže, ili zamrznute - Čiste krvne sudove, mogu da je jedu i dijabetičari, čak se koriste i za lepotu

01. 08. 2024. u 07:00

Dr Novosti

0 7

SADA JE PRAVI TRENUTAK: Oslabite po šemi ugljeni hidrati - proteini

04. 08. 2024. u 07:00

Dr Novosti

0 1

MUČI VAS GORUŠICA? Pokušajte da je ublažite na ova četiri načina

01. 08. 2024. u 20:10

Dr Novosti

0 2

"UBIŠE" VAS KOMARCI? Izbacite alkohol, proverite da nemate nultu krvnu grupu

24. 07. 2024. u 07:15

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije