Dr Novosti

KADA JE ZAGAĐENJE U "CRVENOJ ZONI": Savet pulmologa - Ispirajte nos rastvorom da ne udišete otrove

Ивана Ковачић
Ivana Kovačić

25. 11. 2024. u 07:00

TOKOM prethodnih dana kvalitet vazduha u Srbiji nije bio zadovoljavajući, a prema najavama meterologa vreme ostaje maglovito i hladno, tako će biti i ubuduće, naručito u većim gradskim centrima, gde je zagađenje često "u crvenoj zoni".

КАДА ЈЕ ЗАГАЂЕЊЕ У ЦРВЕНОЈ ЗОНИ: Савет пулмолога - Испирајте нос раствором да не удишете отрове

Foto Shutterstock

Iako apsolutna zaštita od zagađujućih čestica nije moguća, postoje načini kako da se spreči da zagađujuće materije iz vazduha prodru do pluća. To je veoma bitan način prevencije, jer podaci objavljeni prošle godine pokazuju da u našoj zemlji zbog posledica aerozagađaenja godišnje umre više od 6.000 ljudi, jer Srbija je, nažalost, prema nekim procenama, na prvom mestu u Evropi upravo sa bolestima koje mogu da se dovedu u vezu sa zagađenjem vazduha.

- Negativan uticaj aerozagađenja može da se smanji tako što nećemo da provetravamo prostorije u ranim jutarnjim i večernjim satima, kada je zagađenje najveće - kaže dr Vesna Radulović, pulmolog. - Ne treba ni da se izlazi u šetnju kada se u vazduhu oseća jak miris smoga i kada je loša vidljivost, jer to znači da se smog spustio nisko. Takođe, ne bi trebalo da se vežba na otvorenom pri visokom zagađenju i u zoni intenzivnog saobraćaja. Potrebno je redovno održavati toaletu nosa ispiranjem sluznice nosa fiziološkim rastvorom ili nekim drugim slanim rastvorom koji je predviđen za to. Važno je unositi dovoljno tečnosti kao i dovoljno svežeg voća i povrća jer oni sadrže antioksidanse koji čiste ćelije od slobodnih radikala.

Doktorka Radulović napominje da nisu potrebni digitalni uređaji da bismo videli kakav je kvalitet vazduha:

- Vazhduh ne sme da se vidi i u njemu ne sme da se oseti neprijatan i jak miris. Ukoliko je to slučaj budite uvereni da je zagađen.

Oštećenje alveola

U ZAGAĐENOM vazduhu ima čađi, sumpor-dioksida, azot-dioksida, čestica veličine PM 10 mikrometara i dva i po mikrometara koje zbog svoje veličine kada ih udahnemo prolaze duž celog trahe-bronhijalnog stabla, i tako stižu do alveola i oštećuju ih. Taj plućni deo gde se odvija fina razmena gasova zbog njihovog prisustva biva oštećen. Na taj način pogoršavaju se plućne bolesti, ali ne samo plućne. Ove čestice ulaze u krvotok i oštećuju i druge organe, pre svega kardiovaskularne, a faktori su rizika i za druge maligne bolesti, a ne samo za plućne.

Jesen i zima po pravilu su periodi godine kada je kvalitet vazduha, naročito u gradskim sredinama, veoma loš i aerozagađenje veliko. Termoelektrane, toplane, ložišta, motorna vozila dovode do toga da vazduh koji udišemo bude nezdrav i loš. Pri tome, Beograd je na vrhu svetske liste gradova sa najzagađenijim vazduhom.

- Najugroženije osobe su deca, trudnice, stariji ljudi, hronični bolesnici, naročito oni koji boluju od hroničnih plućnih bolesti (astma i opstruktivni bronhitis) - kaže naša sagovornica i dodaje da je aoerozagađenje uticalo na značajan porast obolele dece od bronhijalne astme i alergija.

Inače, podaci pokazuju da je broj prevremenih smrtnih slučajeva zbog zagađenja vazduha u Evropi oko 400.000 godišnje. Na globalnom nivou usled lošeg kvaliteta vazduha premine skoro sedam miliona ljudi.

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi
pogledaj sve

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
ZELENI ŠTIT PLANETE: Očuvanje i obnova šuma za održivu budućnost

ZELENI ŠTIT PLANETE: Očuvanje i obnova šuma za održivu budućnost