Dr Novosti

ZAŠTO SU LJUDI POČELI DA GOVORE? Otkriće koje će vas iznenaditi

23. 02. 2025. u 11:22

OTKRIĆA bi jednog dana mogla pomoći u identifikaciji i lečenju problema vezanih za govor, rekli su istraživači.

ЗАШТО СУ ЉУДИ ПОЧЕЛИ ДА ГОВОРЕ? Откриће које ће вас изненадити

Foto: Shutterstock

Naučnici su identifikovali određeni gen za koji tvrde da bi mogao biti povezan sa drevnim poreklom govornog jezika, koji je bio ključan za opstanak ljudi.

Govor nam je omogućilo da delimo informacije, koordiniramo aktivnosti i prenosimo znanje, što nam je dalo prednost u odnosu na izumrle rođake poput Neandertalaca i Denisovaca.

Novo istraživanje, objavljeno u časopisu Nature Communications, sugeriše da bi varijanta proteina koja se nalazi samo kod ljudi mogla pomoći u razvoju novog načina komunikacije.

- To je dobar prvi korak ka istraživanju specifičnih gena koji mogu uticati na razvoj govora i jezika - rekla je Liza Finestack sa Univerziteta u Minesoti, koja nije bila uključena u istraživanje.

Ono što naučnici saznaju možda će jednog dana pomoći ljudima sa problemima u govoru.

Genetska varijanta koju su istraživači proučavali bila je jedna od različitih varijanti gena "koji su doprineli pojavama Homo sapiensa kao dominantne vrste, kakvi smo danas", rekao je dr Robert Darnel, jedan od autora studije.

Foto: Free Images Pixabay

Darnel proučava protein – nazvan NOVA1, koji je poznat kao ključan za razvoj mozga – još od početka 1990-ih.

Za najnovije istraživanje, naučnici u njegovoj laboratoriji na Rokfeler univerzitetu u Njujorku koristili su CRISPR tehnologiju za uređivanje gena kako bi zamenili NOVA1 protein pronađen kod miševa sa isključivo ljudskom varijantom, kako bi testirali stvarne efekte genetske varijante.

Na njihovo iznenađenje, to je promenilo način na koji su životinje vokalizovale kada su dozivale jedna drugu.

Bebe miševi sa ljudskom varijantom sijale su drugačije od svojih normalnih vršnjaka kada je njihova majka prišla. Odrasli mužjaci miševa sa ovom varijantom zviždali su drugačije od svojih normalnih rođaka kada su videli ženku u estrusu.

Oba su to slučaja u kojima su miševi motivisani da „govore“, rekao je Darnel, „i govorili su drugačije“ sa ljudskom varijantom, što ilustruje njen ulogu u govoru.

Istorija govora i genetike

Ovo nije prvi put da je gen povezan sa govorom. Godine 2001, britanski naučnici su rekli da su otkrili prvi gen koji je povezan sa poremećajem jezika i govora.

Foto: Shutterstock, Profimedia

Nazvan FOXP2, bio je označen kao ljudski gen za jezik. Međutim, iako je FOXP2 povezan sa ljudskim jezikom, pokazalo se da varijanta kod modernih ljudi nije bila jedinstvena za nas. Kasnija istraživanja su pokazala da je ta varijanta deljena i sa Neandertalcima.

S druge strane, varijanta NOVA1 kod modernih ljudi nalazi se isključivo u našoj vrsti, rekao je Darnel.

Prisutnost genetske varijante nije jedini razlog zbog kojeg ljudi mogu da govore. Sposobnost govora takođe zavisi od stvari kao što su anatomske karakteristike ljudskog grla i oblasti mozga koje rade zajedno kako bi omogućile ljudima da govore i razumeju jezik.

Darnel se nada da će nedavni rad ne samo pomoći ljudima da bolje razumeju svoje poreklo, već i na kraju dovesti do novih načina lečenja problema vezanih za govor.

Finestack je rekla da je verovatnije da će genetska otkrića jednog dana omogućiti naučnicima da vrlo rano u životu detektuju koji bi ljudi mogli imati potrebu za intervencijama vezanim za govor i jezik.

- To je svakako mogućnost - rekla je ona.

(Juronjuz)

BONUS VIDEO:

Volonter NURDOR-a kome je sa 15 godina slučajno otkriven karcinom

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
TRAMP SE OGLASIO O SRBIJI: Stiže novi ambasador

TRAMP SE OGLASIO O SRBIJI: Stiže novi ambasador