Dr Novosti

KADA JE KAŠALJ, A KADA ALERGIJA? Pedijatar objašnjava kako prepoznati razliku

Ивана Ковачић
Ivana Kovačić

16. 04. 2025. u 06:45

ČAK polovina dece pati od neke vrste alergije.

КАДА ЈЕ КАШАЉ, А КАДА АЛЕРГИЈА? Педијатар објашњава како препознати разлику

Foto Shutterstock

Kod onih koju ovu reakciju organizma uzrokuju trenutno aktuelni polenovi drveća i trava, što se često manifestuje kijanjem i upornim kašljanjem, roditelji mogu da budu u dilemi da li se dete prehladilo ili je alergično.

Doktorka Nevenka Raketić, pedijatar, kaže da postoji nekoliko kriterijuma koji pomažu da se razlikuju respiratorna infekcija od alergija:

- Kod infekcija simptomi kao što su kijanje, curenje nosa i kašalj traju od sedam do 10 dana, dok kod alergije simptomi mogu trajati nekoliko meseci. Infekcija je često praćena povišenom telesnom temperaturom i promenama u kompletnoj krvnoj slici i CRP-u, za razliku od alergije gde se nikada ne javlja povišena temperatura i svi parametri zapaljenja su u granicama normalnih vrednosti. Veoma je važno da se što pre ustanovi da li kod deteta postoji alergija, da bi se sprovelo adekvatno lečenje i prevencija simptoma alergije.

Naša sagovornica objašnjava da se kod dece koja imaju predispoziciju da razviju alergijske reakcije već od druge godine života mogu javiti simptomi kao što su kijanje, pojačana sekrecija i svrab nosa, suzenje očiju i kašalj.

Posledice sterilnih uslova

POJEDINI stručnjaci zagovaraju "higijensku hipotezu" po kojoj je uzrok masovnog obolevanja dece od alergija u tome da ona danas žive u gotovo sterilnim uslovima. Upozoravaju da nedostatak izlaganja mikroorganizmima i alergenima dovodi do nedovoljnog razvoja imunskog sistema i kasnije preteranog imunskog odgovora, što se ispoljava kao alergija.

- Ukoliko se simptomi javljaju u periodu od marta do oktobra, ukazuju na polensku alergiju, koja nastaje usled cvetanja trava, drveća i korova i oslobađanja polena - priča dr Raketić. - U slučaju da se navedeni simptomi javljaju tokom cele godine, dete je verovatno alergično na druge materije, kao što su kućna prašina, grinje, dlaka životinja itd.

Osim toga, kako ukazuje dr Raketić, deca mogu da imaju atopijski dermatitis (ekcem) u vidu crvenila i perutanja kože, alergiju na hranu, najčešće na kikiriki, jaja i mleko, ubod insekata ili na različite iritanse kao što su duvanski dim ili parfemi. Kod većine dece nastaje prvo atopijski dermatitis, zatim se razvija alergija na hranu, alergijska kijavica i astma, što se naziva "atopijski (alergijski) marš", ali dete može imati i samo jednu od ovih alergijskih bolesti.

Stručnjaci pretpostavljaju da je izmenjen način života u odnosu na generacije roditelja glavni uzročnik da alergije tako masovno pogađaju najmlađe. To se odnosi pre svega na promenjene navike u ishrani, gde se koristi prerađena hrana koja je bogata pesticidima i aditivima, veliko zagađenje vazduha, manje fizičke aktivnosti i upotreba antibiotika u ranom uzrastu, čime se menja mikrobiom creva. Takođe, važna je genetska predispozicija, ukoliko je jedan od roditelja imao ili i dalje ima neki vid alergije, šanse da dete ima alergiju su 50 odsto, a ukoliko oba roditelja imaju alergiju, 75 odsto su šanse za alergijske reakcije kod deteta.

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
IMAŠ GODINU, DVE I ONDA LETIŠ NAPOLJE: Dončić na žestokom udaru NBA legende

"IMAŠ GODINU, DVE I ONDA LETIŠ NAPOLjE": Dončić na žestokom udaru NBA legende