KO KAŽE DA RIBE NE GOVORE: Kako se žene u Srbiji bore sa rakom jajnika, njihovo iskustvo može da vam spasi život

SVETSKI dan borbe protiv raka jajnika, najsmrtonosnijeg ginekološkog karcinoma, već dvanaestu godinu obeležava se i u Srbiji, a ove godine pod sloganom: "Ko kaže da ribe ne govore". U našoj zemlji godišnje od raka jajnika oboli oko 800 žena, dok njih 450 izgubi bitku s ovom opakom bolešću. Praktično, svakog dana tri žene dobiju dijagnozu, a jedna od njih, nažalost, premine.

Foto: Ljubica Kokotović

U borbi protiv ovih poražavajućih brojeva ključni su rano otkrivanje bolesti, prepoznavanje simptoma, pravovremena dijagnostika i optimalno lečenje. Svetski dan borbe protiv raka jajnika posvećen je svim ženama koje se suočavaju s ovom bolešću, a Udruženje pacijenata obolelih od raka jajnika i grlića materice "Progovori" i ovog puta odlučilo je da, umesto tišine, govori, da ispriča šta znači živeti i boriti se sa rakom jajnika.

Slogan "Ko kaže da ribe ne govore" nosi višeslojnu simboliku. Riba je simbol dubina, tišine, ali i plodnosti i vere. Prema nekim verovanjima, ispunjava želje, prema drugim, ona ćuti, ali ne zauvek. Naše "ribe" danas govore glasno. One dižu svest, udružuju se, bore i postaju sve jače. Izranjaju na površinu ne samo da bi uzele vazduh, već da bi pričale. Jer, kada progovore, menjaju svet. One su heroine. Na ovogodišnjoj konferenciji govorile su o svojim pobedama i borbi koja traje. Na kraju, ko kaže da ribe ne govore? Sve je stvar toga kako ih gledamo i kojim "ribama" biramo da budemo okruženi.

Rak jajnika zauzima neslavno osmo mesto od svih maligniteta, a prema najnovijoj statistici 1 od 78 žena suočava se sa ovim problemom. Petogodišnja stopa preživljavanja u ranoj fazi je veća od 90 odsto, ali na žalost kada se rak jajnika dijagnostikuje u uznapredovanom stadijumu bolesti, preživljavanje ne prelazi 30 odsto. Ne postoji skrining programt, žene ne idu redovno na ginekološke preglede i rak jajnika se u oko 70 odsto slučajeva otkriva u uznapredovaloj fazi kada je veća verovatnoća povratka bolesti. Zato se ne sme propustiti nijedna mogućnost poboljšanja ishoda lečenja i preživljavanja kroz pravovremeno i optimalno lečenje.

- Dvanaest godina je kako smo progovorile i kako podižemo svest o raku jajnika, edukujemo, sarađujemo sa zdravstvenim vlastima, sa ciljem da se ideja o ranom otkrivanju simptoma bolesti i pravovremenom lečenju što više proširi. Udruženje je osnovano sa ciljem da što brže i konkretnije pomogne pacijentkinjama koje boluju od ove teške bolesti. Kao sto nam je svaki dan važan, tako nam je i svaka terapija važna" Danas nam je zajedništvo potrebno više nego ikada, i zato tražimo podršku da rešimo problem sa kojima se suočavamo. Važno je napomenuti da je u Srbiji pre šest meseci pokrenuto HRD testiranje za pacijentkinje sa karcinomom jajnika. Dok već uspostavljeno BRCA testiranje traži samo mutacije u BRCA genima, HRD testiranje ide korak dalje i gleda širu genetsku sliku tumora. Dakle, HRD test daje šansu da dvostruko veći broj pacijentkinja ima korist od ciljane terapije, odnosno od PARP inhibitora. Nadamo se da ćemo u partnerstvu sa zdravstvenim vlastima uspeti da obezbedimo ovu terapiju i za HRD pozitivne pacijentkinje, kako bi i one imale jednaku šansu za lečenje kao i pacijentkinje sa BRCA mutacijama - ističe Gorica Đokić iz Udruženja pacijenata obolelih od raka jajnika i grlića materice "Progovori".

U početnim stadijumima, rak jajnika praktično ne izaziva tegobe i zbog toga se retko otkriva u ovoj fazi. Kada se pojave, simptomi karcinoma jajnika ni tada nisu specifični i lako se mogu pripisati i nekom drugom, manje ozbiljnom stanju. Najčešći simptomi su oticanje stomaka, neredovna stolica, nadimanje, povraćanje, bol u predelu karlice i osećaj pritiska u stomaku. Pošto ovi simptomi nisu dramatični, obično je potrebno dosta vremena da bi se žena zbog njih obratila lekaru, a bolest u međuvremenu napreduje.

- Više od 70 odsto bolesnica u trenutku postavljanja dijagnoze ima bolest u trećem ili četvrtom stadijumu. Pravi uzrok nastanka raka jajnika je nauci još uvek nepoznat, što značajno ograničava mogućnosti prevencije. Zato kao jedini način da se bolest otkrije u ranijoj fazi ostaje podizanje svesti žena da redovno idu na ginekološke preglede. Klinika za ginekologiju i akušerstvo UKC Srbije, kao referentni centar za hirurško lečenje raka jajnika, koji se već više od jednog veka bavi lečenjem ove bolesti, poseduje iskusne i uigrane timove za radikalne i multidisciplinarne operacije kakve su u većini slučajeva neophodne. S obzirom na to da se u odmaklim stadijumima bolest širi i na druge ginekološke i stomačne organe, važno je da se ovakve operacije sprovode u velikim, specijalizovanim centrima, uz multidisciplinarni pristup i saradnju lekara različitih specijalnosti. Nakon postavljanja dijagnoze, ključno je doneti odluku o modalitetu lečenja. Hirurgija predstavlja osnovu terapije, ali zbog proširenosti bolesti ili drugih zdravstvenih faktora, pojedine pacijentkinje ne mogu da podnesu radikalne operacije. Ipak, zahvaljujući razvoju medicine i napretku u istraživanjima, danas raspolažemo sa znatno više znanja o karcinomu jajnika nego ranije. Petogodišnje preživljavanje, koje je nekada bilo ispod 30 odsto, sada je značajno poboljšano zahvaljujući personalizovanoj medicini i boljem razumevanju genetskih biomarkera - objašnjava prof. dr Aleksandar Stefanović, direktor Klinike za ginekologiju i akušerstvo UKC Srbije.

Nakon tribine, emitovan je po drugi put u Beogradudokumentarni film na temu raka jajnika "Sreća, pazi snima se". Ovaj film je nakon svoje beogradske premijere u februaru 2025. godine dobio priliku da zaživi i na evropskoj filmskoj sceni uvrštavanjem u uže selekcije dva internacionalna filmska festivala, Love and Hope International Film Festival u Barseloni i Global INDIE Filmmaker Awards u Engleskoj.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije