Dr Novosti

RIZIK OD TROMBOZE, PROBLEMI SA BUBREZIMA: Evo šta sve može da se desi ako po vrućini ne pijete dovoljno vode

Ивана Ковачић
Ivana Kovačić

04. 07. 2025. u 15:00

VISOKE letnje temperature zbog obilnog znojenja zahtevaju čak i povećan unos vode od uobičajenog.

РИЗИК ОД ТРОМБОЗЕ, ПРОБЛЕМИ СА БУБРЕЗИМА: Ево шта све може да се деси ако по врућини не пијете довољно воде

Foto Shutterstock

U suprotnom, hronična dehidratacija organizma može da ima ozbiljne posledice po zdravlje, naročito kod osoba sa hroničnim bolestima. Jer, voda je ključna za funkcionisanje gotovo svih organa i sistema u telu. Kod hronično obolelih, potreba za optimalnom hidratacijom je još veća, jer njihova tela često funkcionišu pod dodatnim opterećenjem.

Ukoliko ne unosite dovoljno tečnosti, pre svega obične vode može da dođe do pojave umora i pada energije, jer voda je neophodna za transport kiseonika i hranljivih materija. Dehidratacija smanjuje i zapreminu krvi i protok kiseonika u mozak, što može da uzrokuje glavobolje i osećaj nestabilnosti. Istovremeno, nedostatak tečnosti ometa normalan rad creva, jer voda omekšava stolicu i podstiče peristaltiku. Hronična dehidratacija isušuje kožu, oči, usta i nos, što povećava rizik od infekcija i narušava barijernu funkciju kože, dok niska količina vode dovodi do koncentrisanog urina, koji može iritirati bešiku i izazvati infekcije. Učestala posledica je i povećnje koncentracije minerala u urinu, što podstiče stvaranje kamena.

Iako ove posledice mogu da budu ozbiljne, postoje mnogo opasnija stanja koja nastaju u organizmu zbog nedovoljnog unosa vode:

Pogoršanje bubrežne funkcije

Kod ljudi sa hroničnom bubrežnom bolešću (HBB), dehidratacija dodatno opterećuje bubrege. Nedovoljno tečnosti smanjuje volumen filtracije kroz glomerule i dovodi do bržeg napredovanja bolesti, a kod ranjivih pacijenata čak i do akutnog zastoja rada bubrega (akutna bubrežna insuficijencija). Većina toksina se izbacuje putem urina. Ako nema dovoljno vode, toksini se zadržavaju duže u telu, povećavajući rizik od trovanja organizma.

Zgušnjavanje krvi i rizik od tromboze

Među obolelima od srca i krvnih sudova hronična dehidratacija uzrokuje zgušnjavanje krvi. To povećava rizik od tromboze, srčanog i moždanog udara. Gusta krv sporije teče i lakše stvara ugruške. Kod pacijenata sa hipertenzijom ili aritmijama to može biti smrtonosno.

Mentalna konfuzija i delirijum kod starijih

Na nedovoljan unos vode posebno reaguju starije osobe sa neurološkim bolestima (Alchajmer, Parkinson). Kod njih čak i blaga dehidratacija može da izazove zbunjenost, halucinacije i padove usled slabosti. Mnogi stariji ljudi gube osećaj žeđi, pa je neophodno aktivno ih podsećati i motivisati da unose tečnost.

Poremećaji ravnoteže elektrolita

Kod pacijenata sa dijabetesom, bolestima jetre, pluća i srca, voda je ključna za održavanje balansa natrijuma, kalijuma, kalcijuma i magnezijuma. Gubitak te ravnoteže dovodi do srčanih aritmija, mišićnih grčeva, slabosti i paraliza. Neravnoteža elektrolita neretko može da bude tiha i neprepoznata dok ne izazove ozbiljnu krizu.

Povećan nivo šećera u krvi

Smanjen unos vode kod dijabetičara povećava koncentraciju glukoze u krvi jer je manje tečnosti koja bi je "razblažila". To može doprineti hiperglikemijskoj krizi, kao i oštećenju krvnih sudova. Jer, telo pokušava da izluči višak šećera urinom, čime dodatno gubi tečnost, što dovodi do začaranog kruga.

Usporeno zarastanje rana i lošija otpornost na infekcije

Hronični bolesnici često imaju slabiji imunitet. Nedovoljna hidratacija dodatno usporava dotok kiseonika do tkiva, usporava metabolizam ćelija i otežava borbu sa infekcijama. Hidratacija je osnovni preduslov za regeneraciju tkiva i rad imunih ćelija.

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
IGRA JE PODIGNUTA NA NAJVIŠI MOGUĆI NIVO

IGRA JE PODIGNUTA NA NAJVIŠI MOGUĆI NIVO