NE ČEKAJTE PRVI PRELOM: Ovaj test može da sačuva kosti i spreči osteoporozu

DENZITOMETRIJA (DXA) je brz i bezbolan test koji meri gustinu kostiju, pomaže u ranom otkrivanju osteoporoze i prevenciji preloma.

Foto: Unsplash

Smatra se ključnim alatom u sprečavanju preloma i ranom otkrivanju osteoporoze, bolesti koja se često razvija bez ikakvih simptoma.

Osteoporoza je bolest koja ne izaziva bol ili znake upozorenja, zbog čega se često naziva „tiha epidemija“. Mnogi ljudi nisu ni svesni da imaju oslabljene kosti dok ne dožive prelom, koji može nastati čak i od naizgled bezazlenog pada, naglog pokreta ili jakog kašlja. Značaj ranog otkrivanja najbolje ilustruje činjenica da osteoporoza uzrokuje više bolničkih dana kod žena starijih od 45 godina nego dijabetes, srčani udar i rak dojke zajedno.

Tu do izražaja dolazi denzitometrija, test koji se smatra „zlatnim standardom“ za procenu zdravlja kostiju. Dok običan rendgenski snimak može da otkrije gubitak kostiju tek kada dostigne 30–40 odsto, DXA skeniranje može da otkrije promene već pri gubitku od jedan odsto. Ovo daje lekarima ogromnu prednost u prevenciji, omogućavajući im da deluju na vreme i spreče ozbiljne posledice.

Ko bi trebalo da uradi denzitometriju i kako se test izvodi

Vaš lekar će vas uputiti na denzitometrijski test ako pripadate jednoj od rizičnih grupa ili ako postoji sumnja na smanjenu čvrstoću kostiju. Test se rutinski preporučuje svim ženama starijim od 65 godina i muškarcima starijim od 70 godina. Međutim, starost nije jedini faktor. Takođe ćete biti upućeni na njega ako ste žena u postmenopauzi, posebno ako ne uzimate hormonsku terapiju zamene, jer pad nivoa estrogena drastično ubrzava gubitak koštane mase.

Drugi važni razlozi uključuju prethodni prelom kostiju nakon minimalne traume, značajan gubitak visine (više od 2 cm), ali i dugotrajnu upotrebu određenih lekova, kao što su kortikosteroidi. Osobe koje pate od hroničnih bolesti kao što su reumatoidni artritis, bolesti bubrega ili jetre, dijabetes tip 1 ili poremećaji štitne žlezde takođe su u povećanom riziku.

Konačno, životne navike i genetika takođe igraju važnu ulogu, pa su pušači, osobe sa niskim indeksom telesne mase, one koje ne konzumiraju dovoljno kalcijuma i vitamina D, kao i osobe sa porodičnom istorijom osteoporoze, u većem riziku.

Bezbolno skeniranje kostiju i analiza rezultata

Od vas će se tražiti da mirno ležite na leđima na podstavljenom stolu dok niska mehanička ruka skenera polako prelazi preko ključnih delova vašeg tela. Gustina minerala u kostima se najčešće meri u donjem delu kičme i kuku, jer su to područja najosetljivija na prelome izazvane osteoporozom.

Jedna od najvećih prednosti denzitometrije jeste to što je potpuno bezbolna, brza i neinvazivna. Sama procedura traje između 10 i 30 minuta, i nije potrebna posebna priprema, osim što se preporučuje da izbegavate suplemente kalcijuma 24 sata pre skeniranja. Dodatno, doza zračenja kojoj ste izloženi tokom skeniranja je izuzetno niska, približno 10 puta manja od one koja se prima tokom standardnog rendgenskog snimka grudnog koša, što ovu proceduru čini izuzetno bezbednom za redovno praćenje.

Nakon što se test izvrši, rezultati se izražavaju u dve vrednosti: T-skor i Z-skor.

T-skor je ključni indikator koji upoređuje vašu gustinu kostiju sa gustinom zdrave mlade osobe istog pola, na vrhuncu koštane mase. Ako je vaš T-skor -1,0 ili veći, vaša gustina kostiju je u normalnim granicama. Vrednosti između -1,0 i -2,5 ukazuju na osteopeniju, stanje niske koštane mase koje je preteča osteoporoze i znak upozorenja.
Ako je vaš T-skor -2,5 ili niži, dijagnostikovana vam je osteoporoza. Z-skor, s druge strane, upoređuje vašu gustinu kostiju sa prosekom za ljude vaših godina i pola. Značajno odstupanje u Z-skoru može ukazivati na to da je vaš gubitak koštane mase uzrokovan medicinskim problemom koji nije starenje.

Šta posle dijagnoze?

Ako rezultati denzitometrije pokažu smanjenu gustinu kostiju, važno je znati da to nije kraj, već poziv na akciju. U zavisnosti od stepena gubitka koštane mase, vaš lekar će preporučiti konkretne korake za održavanje zdravlja kostiju i sprečavanje daljeg pogoršanja. To najčešće uključuje promene načina života, kao što je uvođenje vežbi sa opterećenjem poput hodanja, plesa ili dizanja laganih tegova, koje podstiču jačanje kostiju.

Ishrana bogata kalcijumom i vitaminom D je takođe neophodna, a po potrebi se uvode i nutritivni suplementi. U slučajevima osteoporoze, lekar može propisati i specifične lekove koji pomažu u povećanju gustine kostiju i smanjenju rizika od preloma. U zavisnosti od nalaza i procenjenog rizika, preporučiće se i redovne kontrole denzitometrije, obično svake dve godine, kako bi se pratila efikasnost terapije i blagovremeno prilagodio tretman.

(Kurir)

Preporučujemo

Dr Novosti

0 3

SIMPTOMI SU OTOK I TEMPERATURA Hirurg otkriva: Kamen se formira i u pljuvačnim žlezdama

15. 02. 2026. u 07:00

Dr Novosti

0 1

URDA I KRASTAVAC DA SMRŠATE: Ako hoćete skinete višak kilograma, uvedite u jelovnik ove namirnice

14. 02. 2026. u 07:00

Dr Novosti

0 0

NOVA NAUČNA STUDIJA: Gojaznost povezana visokim rizikom od infekcija i svakim desetim smrtnim slučajem u svetu

13. 02. 2026. u 23:33

Dr Novosti

0 0

ISTRAŽIVANjE OTKRILO: Evo koja aktivnost može poslužiti kao početna terapija za depresiju

13. 02. 2026. u 23:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije