Dr Novosti

Nije svaka zaboravnost demencija

Ивана Ковачић
Ivana Kovačić

18. 06. 2026. u 13:51

Google Dodaj Novosti kao svoj Google izvor

GODINE 2021. u svetu je bilo oko 57 miliona ljudi obolelih od demencije, a svake godine se registruje približno 10 miliona novih slučajeva, tako da su predviđanja da bi 2050. godine broj obolelih mogao da poraste na 139 miliona.

Није свака заборавност деменција

Foto: Freepik/gpointstudio

 Što se tiče Srbije, ne postoji još uvek jedinstveni nacionalni registar, ali iz nekih epidemioloških evropskih podataka, pretpostavlja se da ima između 100 i 150 hiljada obolelih iod demencije.

Broj obolelih i u svetu, i u Srbiji raste jer je starost jedan od najzanačajnijih faktora rizika za razvoj demencije, a s druge strane i bolja je dijagnostika.

Između 65. i 69. godine učetalost je jedan do dva odsto, a kod starijih od 85 godina čak do 30 procenata.

U intervjuu za "Novosti" prof. dr Nadežda Čovičković Šternić, neuropsihijatar kaže da nije svaka zaboravnost demencija:

- Ona, uslovno rečeno, "benigna" zaboravnost podrazumeva da se osoba ne može setiti neke reči, ali kasnije se seti, zaboravi gde je ostavila nešto, na primer ključeve, ali ih ubrzo nađe... Međutim, takva bezazlena zaboravnost podrazumeva da osoba vodi samostalno svoje domaćinstvo, finansije, uzima terapiju i potpuno je samostalna u načinu života, a neretko se žali "kako je zaboravna..."

Neurološki pregled

o Kada je potrebno javiti se neurologu?

- Neurologu se neizostavno treba javiti ukoliko se u poslednjih pola godine do godinu dana primećuje progresivno pogoršanje pamćenja, teškoće u svakodnevnom funkcionisanju, utisak porodice "da ona nije više ona osoba odranije". Tada je neophodno da se uradi neurološki pregled, laboratorijske analize, kognitivni brzi testovi (MMSE, MOCA) i svakako, magnetna rezonanca mozga.

o Kada je reč o demenciji?

- Početna demencija može da bude u pitanju kada osoba zaboravlja skorašnje događaje i sadržaje, postavlja ista pitanja više puta, ne snalazi se sa novcem, lekovima, planiranjem, organizacijom, a pri tom negira svoje smetnje, iako ih okolina primećuje.

o Koji profil ljudi najčešće oboleva, da li postoje jasni faktori rizika povezani sa genetikom, načinom života, ili drugim bolestima?

FOTO: Privatna arhiva

dr Nadežda Čovičković Šternić

- Ne postoji tipičan profil ljudi koji obolevaju od demencije. Najjači faktor rizika je starost. Genetski faktori mogu da imaju značaja kada je u pitanju Alchajmerova bolest. Arterijska hipertenzija, šećerna bolest, povišene vrednosti holesterola, gojaznost, pušenje, nepravilan srčani rad (jedan oblik aritmije), moždani udar, povećavaju rizik i za Alchajmerovu i vaskularnu demenciju. Način života takođe može da predstavlja faktor rizika za razvoj demencije, kao što su fizička neaktivnost, socijalna izolacija, hronični stres, loš san, depresija, smanjena kognitivna aktivnost.

o Može li se demencija odložiti ili sprečiti?

- Danas se smatra da se dobar deo slučajeva demencije može odložiti, a neki čak i sprečiti ukoliko se faktori rizika dobro kontrolišu u srednjem životnom dobu i nadalje. Dakle, neophodna je dobra kontrola krvnog pritiska, lečenje dijabetesa, prestanak pušenja, kontrola holesterola i održavanje telesne težine. Zatim, treba upražnjavati fizičku aktivnost (brzo nodanje, plivanje, vožnju bicikla...). Potrebno je 150 minuta fikzičke aktivnosti nedeljno. Potrebno je održavati porodične i socijalne relacije, lečiti nesanicu, apneju u snu. Nelečena nagluvost takođe može voditi ka izolaciji i predstavlja faktor rizika za demenciju, depresija takođe. Prema međunarodnim studijama regulacijom pomenutih faktora rizika moguće je odložiti skoro polovinu slučajeva demencije, ili učiniti da ona bude blaže ispoljena, a obolela osoba duže samostalna.

o Koliko ranije pre pojave simptoma počinju promene u mozgu koje vode ka demenciji?

- Naravno, ovo zavisi od vrste demencije. Kod Alchajemerove bolesti 10, pa čak i 20 godina pre kliničkih ispoljavanja dolazi do nakupljanja jedne materije - beta amiloida u mozgu. Nešto kasnije, pet do 15 godina pre razvoja simptoma dolazi do nakupljanja nekih drugih proteinskih derivata i laganog propadanja nervnih ćelija, posebno u delovima mozga koji su zaduženi za pamćenje. Nekoliko godina pre razvoja demencije može da nastane subjektivni utisak slabijeg pamćenja, blagi kognitivni poremećaj, ali tada osoba još uvek može da samostalno funkcioniše neko vreme. Blagi kognitivni poremećaj ne mora obavezno da progredira do nivoa demencije.

o Da li "mentalna" gimnastika zaista štiti mozak?

- Pod ovim izrazom podrazumevaju se aktivnosti koje zahtevaju pažnju, pamćenje, planiranje, rešavanje problema i učenje novih veština. To su učenje rada na računaru, sviranje muzičkog instrumenta, učenje stranog jezika, pisanje, čitanje uz analizu pročitanog, šah, ukršrenica, sudoku. Treba menjati aktivnosti jer se mozak navikne ako je u pitanju uvek ista aktivnost, pa je i efekat manji. Dobra vežba je navesti što više reči na određeno slovo za minut, ili što više životinja za minut, ili opisati hronološki kako je protekao prethodni dan.

o Koliko digitalne tehnologije i i stalna upotreba telefona utiču na koncentraciju i pamćenje?

- Postoje dokazi da preterana upotreba digitalnih tehnologija može negativno da utiče na pažnju, koncentreaciju i neke aspekte pamćenja, međutim, nema dokaza da ona izaziva demenciju. Telefon i internet utiču na mozak tako da izazivaju fragmentaciju pažnje jer česta obaveštenja, poruke, navikavaju mozak na kratke intervale pažnje. Posledice toga su da se teže održava koncentracija na dužem tekstu, češće su greške i osećaj mentalnog zamora. Takođe, mozak se "ulenji" jer se ne pamte više brojevi telefona, a ni činjenice koje se odmah mogu naći na internetu. Za mozak je mnogo korisnije pola sata čitanja knjige nego tri sata "skrolovanja".

o Koji su simptomi koje porodica najčešće previdi?

- Najčešće se previđaju ponavljanje istih pitanja, gubitak inicijative i interesovanja, problemi sa finansijama, povlačenje iz društva, diskretne promene ličnosti.

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Klikni na zvezdicu u gornjem desnom uglu i zaprati Novosti na Google News platformi

Novosti Google News
Tagovi
pogledaj sve

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
DEČAK JEO KOBASICU I UMRO: Kad bi znali šta krpelj može... Prvi smrtni slučaj u svetu

DEČAK JEO KOBASICU I UMRO: "Kad bi znali šta krpelj može..." Prvi smrtni slučaj u svetu