Feljton

FELJTON - BEZ PASOŠA U KUĆNOM PRITVORU: Pekić je u Beograd dolazio nakratko i uglavnom nije pisao

Dr Srđan Cvetković

30. 07. 2021. u 18:00

RAZLOG za oduzimanje pasoša Pekiću bili su njegovi kritički stavovi o komunističkom režimu koje je iznosio privatno, najčešće po domovima i beogradskim kafanama. To je sve uredno dostavljano vlastima od agenata službe: "...

ФЕЉТОН - БЕЗ ПАСОША У КУЋНОМ ПРИТВОРУ: Пекић је у Београд долазио накратко и углавном није писао

Kada mi je ranih sedamdesetih oduzet pasoš, a ja odvojen od porodice u Londonu bio sam u grdnoj nevolji. Nada mnom se vodila intenzivna istraga. Po neopreznostima ili namernim indiskrecijama islednika, pukovnika P. (?) shvatio sam da u mojoj neposrednoj, pre svega noćnoj okolini, deluju dostavljači. Neke sam specijalnom taktikom otkrio, neke nikad nisam. Jednu damu na primer, koje sam se tek nedavno setio. U situacijama u kojima čovek, usled bilo kojih razloga ne vlada sobom, policija je lako uspevala da čoveka dezinformacijama ili nameštenim tragovima usmeri u pogrešnom pravcu, zbuni i zavede..." ("Godine koje su pojeli skakavci").

Tek negde početkom aprila 1971. baš pred veliko zaoštravanje režima i uvođenje "čvrste ruke" na kraju se ipak našao u Londonu. "Pasoš mi je vraćen posle velikih članaka u nemačkoj štampi o mom slučaju i dobijanja NIN-ove nagrade za "Hodočašće Arsenija Njegovana". Otputovao sam u London, nakon toga nijedna moja knjiga nije objavljena, a svi su ugovori raskinuti bez ikakvog objašnjenja... U tuđinu sam otišao iz dva razloga. Prvo što sam osetio da sam se u stvarnost utonuo i zaglibio se više nego što mi je ideja o nezavisnosti umetnosti dopuštala... Otišao sam dakle, da potvrdim unutrašnju umetničku slobodu. A još više - svoje vreme. Za rad mi treba mnogo više vremena nego što dopušta Beograd, moj način života u njemu, a i vlastita iskušenja.

INSPIRACIJU CRPEO IZ ISTORIJE

PEKIĆEVA pasija iz koje je crpeo inspiraciju jeste istorija. Naročito je u njoj tražio bizarne i zanimljive detalje za oživljavanje likova i vremena u romanima. Bio je izuzetno zanteresovan za sudbine "malih ljudi" i fine nijanse koje se odupiru šematizovanim istorijskim pristupima. Iako ozbiljno bolestan (imao je zapaljenje plućne maramice), avgusta 1974, nije odoleo strasti književnika i istoričara pa je iskoristio boravak Dragog Stojadinovića koji je došao u London iz Argentine. Sa ujakom njegove supruge Ljiljane i bratom Milana Stojadinovića, bivšim direktorem predratnog lista "Vreme" sačinio je istorijski vredan audio-dokument, intervju koji je trajao gotovo cela tri dana.

PEKIĆ je u šarolikom spektru unutrašnjih neprijatelja od strane Službe državne bezbednosti svrstan i praćen kao srpska desnica i srpski nacionalista. Posle studentskih demonstracija 1968. i Maspoka u Hrvatskoj 1971-1972. uplašeni komunistički režim je počeo intenzivnije i brutalnije da se obračunava sa političkim protivnicima, kako u zemlji tako i inostranstvu. U Srbiji su organizovane nacionalističke snage viđene pre svega u vodećim kulturnim, naučnim i društvenim institucijama. Kao centri nacionalizma u javnom i kulturnom životu viđeni su Matica srpska (Novi Sad), Srpska književna zadruga, redakcija "Ježa", Udruženje književnika i Srpsko filozofsko društvo (Beograd)...

Kao najvažniji akteri pominju se Dobrica Ćosić, Dejan Medaković, Borislav Mihajlović Mihiz, Mića Popović, Vojislav Đurić, Mihailo Đurić, Živorad Stojović i drugi. Mahom krug prijatelja mlađih komunista iz studentskih dana okupljenih u centru Beograda u Siminoj 9a. Pored toga uz njih pominju se i književnici Borislav Pekić, Brana Crnčević i Matija Bećković iz Beograda, Mladen Leskovac, Pavle Ivić i Boško Petrović iz Novog Sada, zatim krug ljudi oko Srpskog filozofskog društva i Srpske pravoslavne crkve.

NAJVEĆI grehovi koji se pripisuju nacionalistima je njihovo organizovano istupanje oko

Predloga za razmišljanje 1967. (koji su potpisala 42 književnika). kao i podrška i solidarnost sa studentskim demonstracijama 1968... Takođe navodi se i protivljenje podizanju spomenika na Lovćenu i rušenju Njegoševog mauzoleja (Matija Bećković, Dejan Medaković), agitovanjem za zajam za prugu Beograd - Bar, tvrdnjama da su Crnogorci Srbi, naglašavanjem lošeg položaja Srba u Hrvatskoj, radikalnom kritikom ustavnih promena sedamdesetih (Mihailo Đurić, Dobrica Ćosić), kritika avnojevskih granica kao i same koncepcije samoupravljanja. Jačanje ove grupe naročito je uočeno početkom sedamdesetih izborom Dejana Medakovića za dekana Filozofskog Fakulteta i Dobrice Ćosića u rukovodstvo Srpske književne zadruge, a zatim i 1978. Izborom u SANU kao i dodeljivanjem Oktobarske nagrade Matiji Bećkoviću i NIN-ove Borislavu Pekiću.

Izmičući službi i političkim progonima, tu u Londonu, u kućnom miru, posvećen cveću i hobijima, u dokolici, daleko od uzavrelog balkanskog lonca, napisaće svoja najbolja dela. Stvara novelu "Uspenje i sunovrat Ikara Gubelkijana" (1975), novelu "Odbrana i poslednji dani" (1977), "Kako upokojiti vampira" (Prva nagrada Udruženih izdavača 1977). Konačno tu nastaje i roman "Zlatno runo", fantazmagoriju u sedam tomova (1978-1986), za koji dobija 1987. Njegoševu nagradu, a koji mnogi smatraju jednim od najznačajnijih savremenih proznih ostvarenja kod nas. Po mišljenju žirija, ovaj roman je ušao u izbor deset najboljih romana napisanih od 1982. do 1992. godine. "Ja sam romaneskni ciklus 'Zlatno runo' pisao na ruke, na običnoj mašini i šest puta sam ga prekucavao. Nisam imao daktilografkinju, a to je tri i po hiljade stranica pa izračunajte."

U BEOGRAD, kada je i dolazio nakratko, uglavnom nije pisao. Družio se, obilazio prijatelje, skupljao utiske, materijal, da bi po povratku u Englesku studiozno pristupio pisanju. Međutim, čak i tamo u tuđini nije mogao a da ne bude osetljiv na bilo kakva kršenja ljudskih, posebno umetničkih prava u Jugoslaviji. Pa tako, saznavši preko "Politike" da je 1974. osuđen Ivan Ivanović zbog dela "Crveni kralj", piše Udruženju književnika Srbije:

"Ubeđen sam da je naše Udruženje, već po duhu principa na kojima počiva, dužno da se svesrdno zauzme ne samo za ličnu sudbinu književnika Ivana Ivanovića i njegovo delo, već u prvom redu za načelo umetničke i lične slobode, bez kojeg nije vredno postojanja, a koje je autoru Crvenog kralja i njegovoj knjizi brutalno povređeno."

Ivan Ivanović je bio profesora gimnazije u Kuršumliji i Aleksandrovcu, sin kapetana jugoslovenske kraljevske vojske Božidara Ivanovića, koji je nestao u jesen 1944. Ivanović je od odmalena nosio žig "narodnog neprijatelja" i porodica je trpela različite vrste pritisaka. Njegov progon počeo je 1972. posle objavljenog romana "Crveni kralj" (sam naziv knjige je bio provokativan za sudiju), koji je za temu imao fudbal i zakulisne radnje oko ovog sporta (o Crvenoj zvezdi iza koje je stajala Udba i Partizanu, kojeg su vodili generali, lažiranju utakmica, i drugim negativnim pojavama u fudbalu). Građu pronalazi u aferama koje je raspredala štampa. Proces je montiran neposredno posle smene srpskog liberalnog rukovodstva i opšteg zaoštravanja kursa i čvrste ruke prema neprijateljima društvenog uređenja svih boja.

SUTRA: Usamljeni strelac i izgnanik

24. 07. 2021. u 18:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

VALERIJ ZALUŽNI DAO PROGNOZU: Evo kada će ruska vojska da probije ukrajinski front

Svet

0 44

VALERIJ ZALUŽNI DAO PROGNOZU: Evo kada će ruska vojska da probije ukrajinski front

NOVI tehnološki napredak tokom ratnog vremena sprečiće ozbiljnije probijanje fronta duž ukrajinsko-ruske granice do oko 2027. godine, izjavio je Valerij Zalužni, bivši vrhovni komandant Ukrajine i sadašnji ambasador u Ujedinjenom Kraljevstvu, za „Ukrajinsku pravdu“ u intervjuu objavljenom 23. novembra.

23. 11. 2024. u 18:55

BRITANCI OBJAVILI ZASTRAŠUJUĆU MAPU: Orešnik može da stigne do bilo kog evropskog grada za manje od 20 minuta (MAPA)

Svet

0 61

BRITANCI OBJAVILI ZASTRAŠUJUĆU MAPU: "Orešnik" može da stigne do bilo kog evropskog grada za manje od 20 minuta (MAPA)

BRITANSKI list "Dejli mejl" ocenio je da bi balistička raketa "orešnik" mogla da stigne do bilo kog evropskog grada za manje od 20 minuta.

23. 11. 2024. u 15:58

POTPREDSEDNIK SAD UMRO TOKOM ODNOSA: Bio sa 50 godina mlađom ljubavnicom, Bela kuća nije znala kako da saopšti vest o smrti

Svet

0 0

POTPREDSEDNIK SAD UMRO TOKOM ODNOSA: Bio sa 50 godina mlađom ljubavnicom, Bela kuća nije znala kako da saopšti vest o smrti

BIO JE to 27. januar 1979. godine. U 1 ujutro, portparol porodice Nelsona Rokfelera objavio je zvaničnu izjavu za štampu. Bivši potpredsednik preminuo je U 71 godini života ranije te večeri.

22. 11. 2024. u 18:36