Feljton

FELJTON - APIS PREUZIMA ODGOVORNOST: Diplomate Engleske i Belgije su podržale atentat

Др Миле Бјелајац

21. 08. 2021. u 18:00

ISTORIČAR Stanoje Stanojević, inače sklon pogledima organizatora Solunskog procesa, u svojoj knjizi piše da pukovnik Dimitrijević i Voja Tankosić svojim drugovima nisu govorili o tome:

ФЕЉТОН - АПИС ПРЕУЗИМА ОДГОВОРНОСТ: Дипломате Енглеске и Белгије су подржале атентат

Sastanak Franca Ferdinanda i cara Vilhelma u Konopištu

"Tek 15. juna (po novom kalendaru - prim. M. B.) sazvao je Dimitrijević sednicu Glavnog odbora organizacije "Ujedinjenje ili smrt", i saopštio da ubiju prestolonaslednika Ferdinanda, i naveo je razloge koji su ga rukovodili da to učini. Kao najvažniji razlog navodio je fakt da prestolonaslednik Ferdinand hoće da izazove rat, i da će njegovim uklanjanjem rat biti sprečen. Gotovo svi članovi Odbora ustali su protiv izvršenja ove namere i povodom toga otvorila se duga i veoma živa debata. Naposletku na navaljivanje drugova, Dimitrijević pristane da opozove sve i da javi u Sarajevo da se atentat ne izvrši. Izgleda da je on u tome pravcu nešto i pokušao, ali ili je već bilo dockan, ili ga atentatori u Sarajevu nisu hteli poslušati. Stvari su pošle svojim sudbonosnim tokom."

Kasnije Apisovo "priznanje" kako je on organizovao atentat u Sarajevu bilo je posebno motivisano i nosi, u istoriografiji uočene, kontradiktornosti i nelogičnosti. On je to svedočenje ostavio u pisanoj formi i ono je bilo dato Vojnom sudu za oficire u Solunu. I tu se, bez obzira na izvršioce i organizatore, pominje motiv atentata koji je identičan kao u gornjim navodima - ukloniti Ferdinanda kao predstavnika ratne struje.

APIS je u raportu svu odgovornost preuzeo na sebe, želeći da spreči osudu Radeta Malobabića i Muhameda Mehmedbašića, svojih obaveštajca koji su radili na teritoriji Bosne. Za Radeta su srpske vlasti 1914. sumnjale da je austrougarski špijun, kao što je prethodno i rečeno, i uhapsile su ga odmah u junu iste godine. Oslobođen je prilikom povlačenja 1915. i od tada se nalazio pod Apisovom zaštitom. U tom pisanom svedočenju Apis se dotiče saradnje i sa ruskim vojnim atašeom u Beogradu, Artamonovom. Decidirano se kaže da je ta saradnja bila isključivo u funkciji obaveštajnog rada i međusobne pomoći, a ne po pitanju organizovanja atentata. Apis je napisao: "Osećajući da se Austrija sprema za rat sa nami mislio sam, da će nestankom prestolonaslednika austrijskog Ferdinanda vojnička stranka i struja, kojoj je on na čelu bio, izgubiti svoju jačinu i da će na taj način ratna opasnost biti od Srbije otklonjena ili će bar za nešto biti odložena, te sam zbog toga angažovao Malobabića da prilikom zakazanog dolaska Ferdinandovog u Sarajevo organizuje atentat na njega."

SRPSKO strahovanje od Franca Ferdinanda i njegovih onovremenih namera nije bilo usamljena pojava. Ovo je svakako prilika da ponovo skrenemo pažnju na jedan poodavno objavljeni dokument iz francuskog diplomatskog arhiva - o postojanju istih ideja u javnosti onog doba, tačnije početkom 1913. godine. Pariski list "Pari Midi" (Paris - Midi) objavio je 1. i 2. januara 1913. godine članke Morisa Valeta (Maurice de Walette), koji je, praveći aluziju na opasnost koja evropskom miru preti od izvesnih sila, bez ustezanja prozvao upravo najistaknutiju od njih, rečima: "Da li anarhista koji bi ubio austrijskog nadvojvodu-naslednika ne bi svet poštedeo reka krvi i suza?"

Ovaj nedvosmislen stav i možda nameran podstrek izazvao je uzbuđenje u austrougarskoj ambasadi i bio ocenjen u Beču kao podsticaj na ubistvo. U Ke d'Orseju to je odmah primećeno, pa je usledila poluzvanična intervencija kod Valeta i on je 3. januara objavio jedan umirujući članak. Međutim, ta izjava nije se učinila dovoljnom austrougarskoj vladi, koja je svom ambasadoru u Parizu naložila da list "Pari Midi" podvrgne sudskom gonjenju. U cilju smirivanja međunarodnog incidenta, tadašnji premijer i ministar inostranih poslova Poenkare obratio se ministru pravde s molbom da protiv lista naredi pokretanje sudske istrage.

SRPSKI poslanik u Parizu dr Milenko Vesnić, u podužem izveštaju od 21. juna / 4. jula, pored izveštaja o dužem razgovoru koji je 18. juna / 1. jula imao sa ministrom Vivijanijem, navodi:

"Povodom ovog nesrećnog događaja zaprepašćenje je u prvom trenutku bilo vrlo jako. Ono se međutim ubrzo počelo stišavati, naročito od kad se hladnije počelo suditi o tome kakvu je opasnost za evropski mir predstavljao poginuli nadvojvoda. Što se više udaljavamo od samog događaja, tim većma u ovamošnjim krugovima preovlađuje uverenje da je isčeznuće nadvojvode Franca Ferdinanda s evropske pozornice događaj koji se ima smatrati povoljan za evropski mir, i u ovom pogledu je držanje engleske štampe, naročito Times-ovo bilo od velike koristi."

OTPRAVNIK poslova Srbije u Carigradu, Đorđević, posle atentata je izveštavao Beograd da je prethodnih dana posetio ambasadore i poslanike Italije, Francuske, Engleske, Rusije, Rumunije, Belgije i Španije. Pored diplomatskih izraza žaljenja zbog tragične nadvojvodine smrti, koje notira, on primećuje da se kod svih osećalo "olakšanje, poboljšanje političke situacije u Evropi, jer su svi u njemu gledali ratobornog čoveka, koji bi bio u stanju da za jedan kapric Austrije izazove evropski rat. Na nekoliko dana pred smrt Franca Ferdinanda, engleski ambasador ser Malet rekao mi je o njemu: "Taj čovek, zatucani klerikalac, koji ništa ne razume u evropskoj politici, prava je opasnost za svetski mir". Belgijski poslanik baron Monšer, bez okolišanja, sasvim iskreno rekao mi je: "Žalim što je poginuo na tako užasan način, ali, među nama budi rečeno, sa gledišta evropskih interesa bolje je što ga je nestalo"." Na ove stavove britanskih diplomata podseća i britanski istoričar Mark Kornvol i dodaje da su Ferdinandovu smrt u Italiji i Francuskoj doživeli kao olakšanje.

Diplomatama je očito promaklo da su postojale one snage koje su samo čekale povod za rat i da im je atentat u Sarajevu to i pružio.

FRANCUZI INSPIRIŠU ATENTAT

ODMAH posle atentata, glavni francuski listovi, "Peti žurnal", "Peti Parizjen", "Matan" i "Žurnal" nisu diskutovali o Ferdinandovom karakteru niti su uviđali da bi ovo ubistvo moglo biti opasno po mir. Čak i Omlibr, blizak Klemansou (George Clamaceau), samo notira zloupotrebu ubistva u Austro-Ugarskoj, neopravdano, protiv Srbije i Srba u celini, te raspaljivanje javnog mnjenja u tom pravcu. Međutim, "Imanite" i "La Bataj sindikalist" nastavili su sa ocenama da je ubijeni nadvojvoda bio protagonista agresivne i ratoborne politike i da je predstavljao opasnost po mir u Evropi. Prema poslednjem, "čovek šef vojne stranke, čovek jezuita... nada reakcionarnih austrougarskih krugova, onaj koji je podržavao represivne mere protiv slovenske manjine, platio je životom mržnju koju je sam izazvao.

SUTRA: NEMAČKI CAR HUŠKA NADVOJVODU

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
SRBIJA DOBILA NOVOG SELEKTORA! Terziću ugovor na četiri godine

SRBIJA DOBILA NOVOG SELEKTORA! Terziću ugovor na četiri godine