FELJTON - PARTIJA SE PLAŠI ISTINE O PROŠLOSTI: Mediji nisu mogli da sakriju pokazatelje ekonomske krize

U GODINAMA duboke političke krize, osamdesetih godina prošlog veka, u vreme erozije samoupravnog sistema, jačanja socijalne nesigurnosti i nezadovoljstva, međunacionalnih trvenja i učestalih primera zloupotreba u društvu, vlast i javna glasila su sve više bili u neskladu.

Momo Kapor, pripadnik "izgladnelih individualaca", Foto Arhiv "Novosti"

Što je kriza bila dublja, pisanje štampe je bilo značajnije a vlast osetljivija, snaga i važnost medija nisu bili za potcenjivanje.

Štampa nije bila opozicioni punkt prema vlastima, ali je svakodnevno izmicala kontroli. Partijska knjižica koju su u džepu imali urednici i novinari brojnih listova nije bila garancija apsolutne političke poslušnosti. Lične slobode koje su novinari sebi davali, želja da budu privlačni na medijskom tržištu makar i po cenu senzacionalizma, probuđeno osećanje pripadnosti svom narodu izloženom stradanju na Kosovu i Metohiji, uvećavali su iz dana u dan broj tekstova koji su izazivali nezadovoljstvo u vrhu republičke vlasti. Politički vrh Srbije je bio nezadovoljan izveštavanjem medija u brojnim sferama života. Insistiranje na stradanju Srba u južnoj pokrajini prelazilo je granice koje je srpska vlast politički mogla da podnese u jugoslovenskoj federaciji. Zadiranje u prošlost, oživljavanje nacionalnih motiva, preispitivanje događaja i ličnosti iz Drugog svetskog rata, intervjui s politički osuđenim intelektualcima poput Antonija Isakovića, za vlast su značili jačanje srpskog nacionalizma. Potenciranje u medijima deformacija u društvu, pljački društvene imovine i zloupotreba funkcionera bilo je za vlast senzacionalizam i objavljivanje neproverenih informacija u cilju podizanja tiraža.

MEDIJI nisu mogli da od građana sakriju brojne pokazatelje ekonomske krize, zaduženosti zemlje, nestašice namirnica i slično, i često nisu uspevali da vesti o njima oblikuju onako kako su to političari želeli. Ako su glasila u Srbiji izveštavala o negativnim pojavama u drugim republikama ili pokrajinama, vlast u Srbiji se nalazila na dodatnoj vetrometini, trpeći napade političkih rukovodstava tih sredina da je instruisala srpske medije da unose nemir u druge sredine.

Široko i detaljno pisanje u štampi o aferama i zloupotrebama u društvu izazivalo je mnogo nezadovoljstva u partijskim redovima. Navođenje imena osumnjičenih, prenošenje detalja suđenja i istrage i davanje tim temama prostora na naslovnim stranicama ocenjivano je u CK SKS kao davanje poverenja tračevima i njihovo proglašavanje za javne činjenice.

"Politika ekspres" je optuživana da je istrajavala na ispravnosti svojih političkih stavova o stanju na Kosovu, koji su za vlast bili nacionalistički. Kritikovana je zbog pisanja o stavovima Rada Končara, za davanje prostora mišljenima saglasnim sa njegovim. "Ilustrovana politika", s tiražom od 300.000 primeraka, bila je na udaru pre svega zbog senzacionalizma. "ZUM reporter" je došao na loš glas kod republičkih političara zbog "učestalosti političkih promašaja i odsutnosti bilo kakvih socijalističkih kriterijuma u uređivačkoj politici" i tekstova na ivici šunda i neukusa.

VLAST je reagovala na pojavljivanje intervjua Mome Kapora u "Mladosti", čije je delove preneo NIN. Kaporove reči su bile oštra kritika vladajućih slojeva društva obrazovanih u posleratnom duhu. Govorio je o "tipovima" iz njegove ulice koji su na početku rata pozdravljali u Sarajevu Nemce kad su dolazili, ispraćali ih plačući kad su odlazili, urezivali petokrake u svoje tarabe očekujući oslobodioce, da bi posle mesec dana postali "protagonisti novog života". Izjavio je da su on i njegova generacija postali "izgladneli individualci" koji su posleratnim "drilom" po sovjetskom uzoru uobličavani u male pionire sa crvenim maramama. Tome su pružali otpor tako što su se okrenuli vremenu pre rata i stripovima o Flašu Gordonu i imali svoju "malu intelektualnu gerilu, dečju, ali veoma efikasnu", dok su morali da pišu pismene zadatke o "Staljinovom toplom pogledu". Obrazujući se na Kolarčevom univerzitetu, slušajući "Pasije po Mateju" u nekim beogradskim kućama i kinoteci, pružali su otpor "stupidnoj birokratskoj produkciji". Svojoj generaciji je suprotstavio "polupismenu generaciju koja je došla iz oficirskih škola i koja je držala mesta režisera i urednika" i čiji su pripadnici bili "prevaranti, ubice i lažovi" koji su imali diplomatske magacine. Dodao je da se o tome nije smelo govoriti, jer ko bi o tome govorio "taj ni do dana današnjeg ne bi izašao iz zatvora".

NEZADOVOLjSTVO republičkog vrha je bilo toliko veliko da je Tihomir Vlaškalić tu temu otvorio pre prelaska na dnevni red na sednici Predsedništva CK SKS, 15. marta 1982. Neuobičajeno za praksu ovog tela, mimo dnevnog reda je raspravljano o pojedinačnom slučaju opozicionog nastupa i izdato posebno saopštenje. U njemu su redakcije ovih listova optužene za "organizovano delovanje s liberalističkih i antisamoupravnih pozicija". Od komunista je u ova dva lista zahtevano da utvrde partijsku odgovornost "protagonista" ovog slučaja. Predsedništvo je bilo oštro u kvalifikaciji Kapora. Njegovi stavovi su osuđeni kao osporavanje tekovina revolucije i društveno-političkog sistema, a izjave poistovećene s govorom "zagriženih neprijatelja socijalističke Jugoslavije" i označene za neprihvatljiva stajališta iz "malograđanskog, antikomunističkog idejnog horizonta".

Kritike su stigle i od CK SK BiH i drugih društvenih i političkih organizacija u zemlji.

Redakcija i partijska organizacija lista su priznale krivicu za objavljivanje intervjua, ali nisu prihvatile osudu cele uređivačke koncepcije.

"Intervju", "Auto svet" i "Radio i TV Revija" su optuživani da su "u raskoraku sa namenom" zbog koje su pokrenuti, jer su pisali o širim društvenim temama (u "Auto svetu" je samo petina sadržaja bila posvećena automobilskoj tematici). Nezadovoljstvo pisanjem "Duge" bilo je višegodišnje. Posebno je napadana praksa lista da za spoljne saradnike uzima ljude koji su politički kritikovani u svojim sredinama i koristili list kao "poligon za besprincipijelnu kritiku". Intervju sa Antonijem Isakovićem u "Dugi" je ocenjen u proleće 1983. u vrhu vlasti kao dokaz da je list dugo na "političkoj stranputici".

Novembra 1982. Predsedništvo CK SKS je konstatovalo da "uređivačka politika ne može da se stabilizuje već duže vreme", a list je i dalje žigosan optužbom za nacionalističke tekstove.

MOMO KAPOR KAO PLEJBOJ

PREDSEDNIŠTVO SKS je, povodom intervjua Mome Kapora, upozorilo da se "tipični malograđanski konformisti odjednom bude kao tobožnji slobodni mislioci" i u "kafanskim intervjuima" poriču sve što je u društvu progresivno i oslobodilačko.

Tihomir Vlaškalić je intervju opisao kao "grub, drastično grub napad na našu revoluciju". Kaporovi stavovi su nazvani "najcrnjom reakcijom (...). To ni CIA ne bi mogla ovako kratko, fino da izloži kako to treba u ovakvoj situaciji delovati od malena, od pionira pa do kraja". Špiro Galović se nadovezao rečima da je Kapor tipičan predstavnik malograđanskog konformizma, "neka vrsta socijalističkog plejboja".

SUTRA: NOVINE SU POSTALE OSAMOSTALjENA SILA

Preporučujemo

Feljton

0 3

FELjTON - SOVJETI SE PLAŠE SLOBODNIH ZIDARA: Jugoslovenska politička policija ozbiljno se bavila masonima

27. 08. 2022. u 18:00

Feljton

0 3

FELjTON - MASONI PRED SUDOM NEDIĆEVIH VLASTI: Posle okupacije Nemci su prvo pohapsili slobodne zidare

26. 08. 2022. u 18:00

Feljton

0 2

FELjTON - RUSKE I AMERIČKE SLUŽBE OBIGRAVAJU OKO MASONA: Vrhunski obaveštajac završio je u Petrovoj rupi na Golom otoku

25. 08. 2022. u 18:00

Feljton

0 0

FELjTON - SARADNjA KOMUNISTA I SLOBODNIH ZIDARA: Srpska pravoslavna crkva je bila tolerantna prema masonima

24. 08. 2022. u 18:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije