FELJTON - DRŽAVNI UDARI U ITALIJI I GRČKOJ: Već postoje prodavnice koje primaju kartice ali ne i gotov novac

Siniša Ljepojević

18. 10. 2022. u 18:00

NA VANREDNIM samitima u oktobru, Silviju Berluskoniju je dat ultimatum da preduzme hitne reforme. Na konferenciji za štampu, posle samita, Merkelova i Sarkozi su upitani da li su ohrabreni i da li veruju Berluskonijevom obećanju.

ФЕЉТОН - ДРЖАВНИ УДАРИ У ИТАЛИЈИ И ГРЧКОЈ: Већ постоје продавнице које примају картице али не и готов новац

Jorgos Papandreu je morao da podnese ostavku, Foto "Vikipedija"

Duet Merkozi (novinari su predsednika Sarkozija i kancelarku Merkel prozvali: duo Merkozi)  je neuobičajeno dugo ćutao, gledajući jedno u drugo, i kada su prisutni novinari na to reagovali smehom, i oni su se smejali.  To je bilo poniženje Berluskonija ali i Italije, jer on je bio demokratski izabran lider. To je i znak stvarnih odnosa unutar EU i slika nepoštovanja čak i velikih zemalja, kao što je Italija. Cilj opravdava sredstva.

Berluskonijevo obećanje da će ubrzati reforme brzo je palo u senku jer je 31. oktobra grčki premijer Papandreu objavio da će održati referendum o merama traženih reformi i štednje od strane EU, a za spasavanje grčke ekonomije.

U stvari, taj program je pre svega značio rušenje društvenog modela Grčke i potpuno razbijanje lika te zemlje. To je za EU bio šok. Evrozona je bila na ivici raspada.

Samit G20, održan početkom novembra u Kanu, gde je domaćin bio francuski predsednik, iskorišćen je za odvojeni skup lidera EU koji su grčkog premijera pozvali na saslušanje, predvođeni Sarkozijem i Merkelovom u ime EU.

PAPANDREU  je optužen da je sazivanjem referenduma pokazao „nelojalnost" i nezahvalnost za sve što je za Grčku učinila EU. Zato, Grčka mora da prihvati program Brisela, bez obzira na referendum, i dok se to ne desi neće dobiti nijedan jedini cent. Neverovatna cena jedne suverene zemlje! Papandreu je insistirao na referendumu ali tada mu je rečeno da referendumsko pitanje ne treba da bude o programu EU nego o tome da li Grčka želi da ostane u sistemu evra ili da iz njega izađe. Ako je cena spasavanja evra ta da Grčka izađe, onda neka bude tako. I ako ode, možda može da se vrati posle deset godina, rekao je Sarkozi.

To je bio ultimatum koji su na kasnijoj konferenciji za štampu javno obznanili Sarkozi i Merkelova. „Da li Grčka želi da ostane u evrozoni ili ne?", pitao je francuski predsednik. Bez obzira na preteću formu to je, ipak, po prvi put da je javno navedena mogućnost da neka zemlja izađe iz evrosistema i to sa tako visokog mesta. Papandreu je tada u Kanu prihvatio da referendum bude o evru ali kada se vratio u Atinu promenio je mišljenje i rekao: „Ne, biće o programu pomoći." Sa Papandreuom je u Kanu bio i ministar finansija, Venizelos, koji je iza scene obrađivan i izložen pritisku da zaustavi bilo kakav referendum. Kada se vratio u Atinu, izjasnio se protiv referenduma i predvodio pobunu koja je dovela do pada Papandreua. Spletkarenja iza scene i lična trgovina od početka su bili zaštitni znak evropske integracije.

TOG RANOG novembra, u Kanu je na red došao i Berluskoni. Na „ribanje" su ga pozvali francuski predsednik Sarkozi i nemački ministar finansija Volfgang Šojble, koji je zamenjivao Merkelovu. Tu je bila i nova direktorka MMF, Kristin Lagard, kao i španski premijer Zapatero, koji je već prihvatio sve uslove. Ideja je bila da se primeni model kao i u Španiji, da se održe vanredni izbori na kojima sadašnji premijer nema pravo učešća, ali je Berluskoni to odbio. Istovremeno, traženo je da Italija od MMF uzme kredite iz predostrožnosti, oko osamdeset milijardi evra, jer, rekla je Lagardova, Italiji niko ne veruje. Bilo je tu i lične Sarkozijeve osvete. On je direktno krivio Berluskonija jer je u italijanskoj štampi vređana njegova supruga, Karla Bruni, koja je italijanskog porekla.

Berluskoni je bio iznenađen takvim odnosom i delovao je zbunjeno. Prema izjavama svedoka, nije mogao da veruje šta se događa.  Tada je pokušao da objasni specifičnosti Italije i podsetio da je ta zemlja uvek imala visok dug, to je njen način i to je nije sprečilo da postane treća ekonomija Evrope. Italija, rekao je Berluskoni, može da preživi i sa visokim kamatama a ima i visoku domaću štednju, koja može da posluži za kupovinu obveznica, da jednostavno njeni građani izbave svoju zemlju. Odbio je da uzme kredite od MMF-a. Pristao je, međutim, da Italija bude pod nadzorom MMF-a i EK. Da bi odagnao radoznalost novinara, Berluskoni je posle „ribanja" rekao: Nema krize, restorani su puni i čovek ne može da nađe mesta u avionima."

UVEŽBANA tehnologija generisanja hajke u medijima i među berzanskim špekulantima još je intenzivnije nastavljena posle samita u Kanu. Na dan 8. novembra Papandreu je podneo ostavku a to isto učinio je i Berluskoni, 12. novembra. U osnovi, bili su to državni udari.

Na njihova mesta su oktroisani, instalirani, u Atini Lukas Papademos, guverner Centralne banke Grčke i bivši potpredsednik ECB, a u Rimu Mario Monti, bivši komesar Evropske komisije. Obojica su postavljena po direktivi Brisela, jer su bili deo evrounijskog establišmenta, dakle, tehnokrate koje niko nikada nije birao niti je za njih glasao na demokratskim izborima.

Tako je i uveden diktat EU, koja ne samo što diktira ekonomsku politiku zemalja članica, nego na direktan ili indirektan način i izbor njihovih političkih lidera. To je značilo i početak kraja bilo kakvog demokratskog uređenja u EU. Takav je ambijent jedinstvene evropske valute.

Ali, tada je već bilo jasno da posle dve godine duboke krize, i pomoći, ne samo Grčkoj, nijedan problem nije bio rešen i evro je i dalje bio na ivici kolapsa. Bilo je jasno da je sve pogrešno zamišljeno i da nema efikasnog plana, barem kada je reč o rešavanju krize.

Sve se, u stvari, svelo na staru praksu - korišćenje krize za ostvarenje odavno zacrtanih političkih ciljeva. EU se čak nije mogla složiti ni u pogledu definisanja krize u Grčkoj i stvarnog stanja grčke ekonomije.

Kroz krizu i njeno korišćenje, evro je definitivno oduzeo pravo zemljama članicama evrozone da same, u duhu svog identiteta i iskustva, putem domaćeg, demokratskog sistema upravljaju svojim privredama, a time i državom.

U novonastaloj situaciji pojavile su se i ideje da bi se problemi evra i dugova mogli rešiti i ukidanjem gotovog novca. EU već pokušava sa bezgotovinskim novcem. Neće više biti novčanica, postojaće samo brojke na računima i sve će biti plaćano karticama. Time se već eksperimentiše u Švedskoj. Već ima prodavnica koje primaju samo kartice ali ne i gotov novac. To je veoma opasan razvoj, jer ljudi više neće biti gospodari svog novca jer ga neće biti, izuzev bankovnih izveštaja i kartica. Gospodar novca će, verovatno, biti Brisel i banke.

ULOGA AMERIKE

U POSLOVIMA EU i, posebno, evra, trebalo bi imati u vidu i uticaj i ulogu Amerike. Finansijski sistem EU i evrozona u veoma su tesnoj vezi sa američkim finansijskim tržištem te otuda Amerika ponekad ima i presudnu ulogu u evropskim finansijama. To najbolje pokazuje tesna veza između Dojče banke, najveće banke u Evropi, i američkih banaka, i mogućnost da preko međusobnih obaveza američke banke diktiraju uslove najvećoj evropskoj i nemačkoj banci. Takva poslovna isprepletanost zove se korporativizam, što je samo drugi naziv za fašizam. Da li je to uloga evra i perspektiva i EU i Amerike?

SUTRA: AMERIKA PREKO UKRAJINE  POROBILA EVROPSKU UNIJU

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (0)

TAJNA KVALITETA KAFE: Benefiti od zrna do šoljice