U ČITAVOM razdoblju, od ujedinjenja do zavođenja diktature, u prvom planu su odnosi između Hrvata i Srba. Ostali kao da ne postoje.
Samo se Srbi bave Jugoslavijom!Hrvati I Slovenci su to poglavlje zatvorili.Profitirali su iz nje i otisli!A nama ostaje da pisemo feljtone i kukamo kako nisu imali postovanja za nase zrtve u pr.sv.ratu i odlucujucoj ulozi u stvaranju kraljevinje SHS.Ko gubi ima pravo da se ljuti!Izgubili smo mi Srbi i zato nam je svako kriv.Za sve je kriva kratkovidost i naivnost Pasica I kralja Aleksandra.
Povezane vesti
BUĐENJE ISTORIJSKOG SLIKARSTVA KOD SRBA: Nedopustivo je prećutkivanje da je Nikola Mašić Srbin i da pripada razvoju srpske umetnosti
AUSTRIJSKO istorijsko slikarstvo je kod mnogih naroda Monarhije podstaklo želju za priključivanjem raznovrsnim tokovima probuđenog istorizma.
05. 04. 2026. u 18:36
ŠTAMPARSTVO I UKLJUČENJE SRBA U POLITIČKI ŽIVOT: Književni feljton zagrebačkog "Srbobrana" je verno odslikao intelektualnu zrelost Srba u Hrvat
KAO organ Srpskog privrednog društva „Privrednik”, 1898-1914. izlazio je u Zagrebu i list „Privrednik”, čiji je vlasnik bio Savez srpskih zemljoradničkih zadruga. Od 1910. do 1914. izlazio je u Zagrebu, svakog dvadesetog u mesecu i list „Slobodna misao”, glasnik hrvatskih i srpskih slobodnih mislilaca, pod uredništvom Zdenka Vesnića, kao organ Srpske narodne radikalne stranke.
01. 04. 2026. u 23:50
MORALI DA KORISTE HRVATSKE ŠTAMPARIJE: Pokretanje književnog lista Srpski zabavnik uticalo je na razvoj štamparstva kod Srba u Zagrebu
POČETAK štamparstva u Zagrebu vezuje se za boravak u njemu istoričara Pavla Ritera Vitezovića (1652-1713), koji je svojim radom ovaj grad pretvorio u središte hrvatske knjige i kulture.
30. 03. 2026. u 19:00
DOPRINOS SRBA U STVARANJU KULTNE ULOGE POZORIŠTA: Podizanju kazališnog nivoa doprineo i glumac Adam Mandrović, iz Beograda
POZORIŠNI život u Zagrebu dobio je snažan podstrek kada je Vatroslav Lisinski dovršio svoju operu "Ljubav i zloba", koja je izvedena nekoliko puta tokom 1846. godine.
29. 03. 2026. u 23:59
UTICAJ NOVOG SADA NA HRVATSKO KAZALIŠTE: Istorija ne može da porekne ulogu novosadskih glumaca na razvoj pozorišne kulture u Hrvatskoj
U RAZVOJU Zagreba vidno mesto je zauzimalo pozorište, koje se postepeno ugrađivalo u temelje probuđene nacionalne svesti Hrvata. Ta svest se jedva može zamisliti bez učešća pravoslavnih stanovnika grada, koji su pozorište novčano pomagali i bili uključeni u njegov umetnički razvoj, kao pisci, glumci i intenanti.
28. 03. 2026. u 18:00
Najnovije iz rubrike
PRAZNIČNI VODIČ: Ovako će narednih dana da rade apoteke, pošte i pijace za Vaskrs
VASKRŠNjI praznici su po zakonu neradni dani, zbog čega će većina prodajnih objekata 10. aprila, na Veliki petak, raditi skraćeno, odnosno do 18 časova, dok za Vaskrs većina njih neće raditi.
09. 04. 2026. u 16:04
ARHITEKTURA KROZ VEKOVE: Istraživački projekat povodom velikog jubileja
U susret velikom jubileju - 180 godina institucionalnog razvoja Univerziteta u Beogradu - Arhitektonskog fakulteta, koji će biti obeležen ove godine, ova visokoškolska ustanova je pokrenula ambiciozan istraživački projekat pod nazivom "Arhitektura obrazovanja i obrazovanje arhitekture".
09. 04. 2026. u 15:30
POJAS BOGORODICE MEĐU SRBIMA: Jedna od najvrednijih hrišćanskih relikvija na Spasovdan u Beogradu (FOTO)
POJAS Presvete Bogorodice, koji se čuva u manastiru Vatoped na Svetoj Gori, predvodiće ovogodišnju Spasovdansku litiju u Beogradu.
09. 04. 2026. u 15:29
TAJNA VEČERE KOJA JE IZMENILA SVET: Šta za pravoslavne hrišćane zaista znači Veliki četvrtak?
DAN u kojem je ustanovljena Sveta Liturgija nije samo puko sećanje na istorijski događaj, već živi poziv na zajednicu sa Bogom.
09. 04. 2026. u 14:50
ŠTA NAS SPAJA, A ŠTA RAZDVAJA: Etnolog o razlikama i sličnostima između katoličkog i pravoslavnog Uskrsa
UOČI pravoslavnog Uskrsa, u Srbiji i drugim pravoslavnim zemljama pažnja je usmerena na pripreme za praznik, a etnolog Vesna Marjanović objašnjava kako se, gde i zašto razlikuju običaji u odnosu na katoličko proslavljanje Uskrsa.
09. 04. 2026. u 14:47
Komentari (1)