OBRAČUN UDBE SA RATNIM I PARTIJSKIM SABORCIMA: U filmu američkog dokumentariste Tomasa Koba Tito je prikazan "kao toplo ljudsko biće"

ZBOG suše koja je izbila 1952. godine, prvi put u istoriji zemlji je u mirnodopsko vreme zapretila glad.

ZBUNjENOST Josip Broz Tito govori na Petom kongresu KPJ 1948. godine, Foto Vikipedija

U pomoć su priskočile SAD i neke zapadnoevropske zemlje (Velika Britanija, Francuska, Norveška i Belgija). Prvi brod sa američkom pomoći stiže već novembra 1950. godine.

Podsetimo se, to je u najdramatičnijem trenutku Korejskog rata.

Trebalo je ubediti Kongres da usled prenapregnute pomorske logistike hitno pomogne Jugoslaviji. Američki ambasador Alen fotografiše najugroženije krajeve i te dramatične snimke pokazuje kongresmenima da bi što hitnije odobrili pomoć. Jedan američki dokumentarista Tomas Kob spremao je dokumentarni film za odabranu američku publiku u kojem je Tito, prikazan „kao toplo ljudsko biće“, trebalo da na engleskom pokazuje na mapi krajeve pogođene sušom. Samo u prvih šest meseci američka pomoć je pokrila 20 odsto potreba u pšenici, 66 odsto u masnoćama i 73 odsto potreba u šećeru.

Udeo SAD u ishrani Jugoslavije bio je isti ili veći posle suša 1952. i 1954. godine.

Alen je dao opreznu izjavu: „Postavljeno mi je pitanje da li su za ovu hranu postavljeni uslovi. Jedini uslov jeste da vaša zemlja ostane slobodna i nezavisna, dovoljno snažna da upravlja svojom sudbinom i da spreči da vam se postavljaju uslovi.“

Nekih uslova je bilo, ali su diskretno postavljani. Pod pritiskom Kongresa američki državni sekretar je, reda radi, januara 1951. godine uputio notu u kojoj se kaže da davanje hrane ne znači odobravanje mera koje jugoslovenska vlada preduzima na ograničavanju ili uništavanju verskih, političkih ili ekonomskih sloboda. Kada je od 1951. počelo ukidanje obaveznog otkupa, po narodu se širila priča da je to učinjeno pod američkim pritiskom.

U martu 1953. „reorganizovane“ su seljačke radne zadruge. Napuštena je prisilna kolektivizacija, a „žitari“ su pušteni s robije.  Ipak, jugoslovenski komunisti su ostali verni Titovim rečima da kulaci treba samo da „životare“. Zemljišni maksimum je, osim u brdsko-planinskim krajevima, ograničen na 10 hektara, što nije bilo dovoljno za zaista isplativu poljoprivrednu proizvodnju. A što je još važnije, tako određeni zemljišni maksimum je, uz druge mere, sprečio stvaranje bogatog seljaka, te boljševičke noćne more.

Seljaci, kako reče Borislav Pekić, „koji se ionako ni u šta ne broje“,  osim što su zlostavljani u stvarnosti, zanemareni su i u istorijskom sećanju. Postoje mnoge knjige i umetnička dela o Golom otoku. Neki zatvorenici Golog otoka su postali veliki pisci i intelektualci. Seljačka robijaška armija nije imala toliko budućih intelektualaca u svojim redovima. A možda je obračun s pravim ili najčešće nabeđenim protivnicima režima na „Mermeru“ zanimljivija tema. Za razliku od zlostavljanja gradskih buržuja ili seoskih kulaka, obračun Udbe sa dojučerašnjim partijskim i ratnim saborcima je dramatičan obrt, tako dobar motiv u mnogim knjigama i filmovima. Za nekoliko meseci klicanje Staljinu se od pravog komunističkog stava pretvorilo u izdaju zemlje. Tome ćemo se okrenuti u narednom poglavlju.

NA PRVI pogled, mnogo se zna o Golom otoku iako je nekoliko decenija ova tema bila nedodirljiva. Kad su cvetale tikve Dragoslava Mihailovića je napao sam Tito samo zbog diskretnog pominjanja Golog otoka. Posle Titove smrti došlo je do naglog otvaranja ove teme. Već 1982. pojavili su se prvi romani o „Mermeru“. To su Tren 2 Antonija Isakovića i Levitan Vitomila Zupana. Krajem te decenije pojaviće se i Udri bandu (1988) Miroslava Popovića. Goli otok delimično obrađuje i Dobrica Ćosić u romanu Vreme vlasti (1996). Objavljeni su i mnogi drugi, manje poznati romani.

Goli otok je bio i česta tema u filmskoj i pozorišnoj umetnosti. Prva izvedba komada Mrešćenje šarana Aleksandra Popovića održana je 1984. godine. Sledeće godine je prikazan u svetu proslavljeni film Emira Kusturice Otac na službenom putu.

Osamdesete godine su vreme otvaranja ove teme i u publicistici. Dragan Marković i Savo Kržavac objavili su 1987. knjigu Zavera Informbiroa. Ova knjiga je bolja od svog politički tendencioznog naslova. Druga knjiga Dragana Markovića Istina o Golom otoku, objavljena iste godine, možda je i bolja. Najobimnije publicističko delo o Golom otoku je petoknjižje Dragoslava Mihailovića Goli otok. Mihailović je ovu knjigu pisao preko 20 godina, a zasnovao je na ličnom iskustvu, intervjuima sa žrtvama i literaturom i dokumentacijom koja mu je bila dostupna.

Među onima koji su pretendovali na naučnost, prve knjige o Informbirou je napisao Radovan Radonjić još krajem sedamdesetih godina. Ova knjiga je uglavnom opravdavanje partijske politike. Dragoslav Mihailović u svojoj višetomnoj sagi Goli otok potanko pokazuje kako Radonjić ublažava golootočke muke. Ivo Banac je 1990. napisao prvu „postsocijalističku“ istoriografsku knjigu o informbirovcima Sa Staljinom protiv Tita. Srđan Cvetković je Golom otoku posvetio više poglavlja u svojim knjigama o komunističkoj represiji. Postoje i knjige dokumenata o informbirovcima, od kojih je neke izdavao Momčilo Mitrović. Najbolju istoriografsku sintezu o Golom otoku napisao je hrvatski istoričar Martin Previšić,  u knjizi koja je u Srbiji objavljena pod naslovom „Goli otok – istorija“.

KADA je na Vidovdan 1948. godine objavljena Rezolucija IB-a, partijsko članstvo je bilo u potpunom šoku. Odgovor CK KPJ, objavljen u Borbi 30. juna, pisan ezopovskim partijskim jezikom, nije dao odgovor na pitanje koje je mučilo članstvo na svim nivoima: zašto?

Peti kongres, održan mesec dana posle Rezolucije, nije razvejao zbunjenost. Svi govornici na tom kongresu zaklinjali su se na vernost Staljinu i Sovjetskom Savezu. Tito, Ranković, Đilas, Kardelj, završili su svoje govore klicanjem Staljinu. U nekim izjavama je podrobnije objašnjena vernost jugoslovenskih komunista velikom vođi:

– Naša ljubav i vjernost prema Sovjetskom Savezu ostaće kakva je i bila – snažna i nerazrušiva (Blažo Jovanović).

– Zar ima još jedne zemlje na svetu, osim Jugoslavije, koja voli ne samo na rečima nego i na delu Sovjetski Savez, boljševičku partiju, druga Staljina kao mi Jugosloveni (Blagoje Nešković).

Posle ovakvih hvalospeva Staljinu i Sovjetima, običnim partijcima nije bilo jasno kada je klicanje Staljinu postalo zločin. Mnogi članovi su se prevarili, pa su ozbiljno shvatili proklamovani princip slobodne diskusije unutar partije. Verovali su da u Rezoluciji IB-a ima i dobronamerne kritike i da se treba odazvati pozivu i otići na sastanak Informbiroa, gde bi se, sa drugim komunističkim partijama, raspravili stavovi. Drugi su bili ogorčeni lošim standardom i greškama KPJ, posebno na selu.

Treći su smatrali da su jugoslovenski komunisti stvarno izdali svetsku revoluciju, posebno od kada je počela da stiže američka pomoć i kada je Jugoslavija podržala Zapad u Korejskom ratu. Četvrti su bili za IB iz nacionalnih razloga. Među njima su bili neki od najuglednijih vođa Srba u Hrvatskoj, razočarani zanemarivanjem ustaničkih krajeva posle rata. To su bili Rade Žigić, Dušan Brkić i Stanko Opačić Ćanica. Za IB su se izjasnili istarski Italijani, deo kosovskih Albanaca i neki makedonski funkcioneri. Đilas je u govoru u Titogradu, marta 1950, pokušao da pruži teoretski odgovor na pitanje ko su ibeovci. To su prema njegovim rečima, ljudi koji su karijeristi, koji žele da uz sovjetsku pomoć za sebe osiguraju privilegovane položaje.

STRADANjA ZBOG VICEVA

MNOGI su uhapšeni zbog razloga koji danas zvuče besmisleno. U strahu od sovjetske intervencije Udba je veroval da je slušanje Radio Moskve i ostalih stanica socijalističkog lagera – izdaja zemlje. U tome su imali jedan presedan. Za vreme okupacije slušanje Radio Londona ili Radio Moskve moglo je da otera ljude u logor. U Dubrovniku je jedan partijac postao sumnjiv jer se vozio u taksiju ibeovca. Isto kao i za vreme rata, moglo je da se strada zbog viceva. Sava Živanov, budući čuveni politikolog, osim što je slušao viceve, nije prijavio da je njegov prijatelj držao u sobi sliku brata ibeovca. Srećom, to ga je koštalo samo izbacivanja iz partije.

 SUTRA: KRIMINALCI ZLOSTALjAJU POLITIČKE ZATVORENIKE 

Preporučujemo

Feljton

0 0

NOĆNI PREPADI UDBAŠA NA PUNE TOROVE SVINjA: Jedna od mera države je bila zabrana klanja krava mlađih od deset i ovaca mlađih od šest godina

02. 04. 2025. u 18:00

Feljton

0 0

OBRAČUN NOVOG DRUŠTVA S PRIVATNOM SVOJINOM: Blagoje Nešković došao u sukob s Titom jer je smatrao da su otkupni zahtevi za Srbiju previsoki

01. 04. 2025. u 18:00

Feljton

0 0

OZNA OPRAŠTA SVE ZLOČINE ČUVENOJ "HANDžAR" DIVIZIJI: Tito je u avgustu 1944. čvrsto obećao Čerčilu da neće uvesti komunizam u Jugoslaviji

31. 03. 2025. u 18:00

Feljton

0 8

LIKVIDACIJE SVEŠTENIKA TRGOVACA I INTELEKTUALACA: U Jabuci kod Pančeva streljano je 72 kraljevskih pilota koji nisu sarađivali sa okupatorom

30. 03. 2025. u 18:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije