MIŠA BROZ NIKAD NIJE PRENEO TITOV POZDRAV: Od Brionskog plenuma do danas niko nije izneo bilo kakav valjani argument o prisluškivanju

JOŠ jedna priča, lansirana iz Brozovog kabineta, takođe je neistinita, a odnosi se na njegovo navodno nastojanje da Rankovića pošalje na lečenje u Švajcarsku.

NA OKUPU Slobodan, Leka, Mića i Slavka na jednom izletu, Foto Arhivv porodice Ranković

Naime, Ranković je imao povremene probleme sa srcem, i to posle srčanog infarkta koji je doživeo u noći pred sednicu Brionskog plenuma. Broz, naravno, nikada ništa nije preduzimao po tom pitanju, niti je o Rankoviću mislio na takav način. Besmislena je i neozbiljna i priča o tome kako je Aleksandar Ranković preko Brozovog sina Miše slao pozdrave Josipu Brozu i kako je Broz preko Miše pozdravljao Rankovića. Ova je priča stvarno lišena zdravog razuma! ( Uostalom Miša posle Brionskog plenuma nikad nije kročio u kuču Rankovićevih).

Poznato je, naime, kako je Broz, samozadovoljan i pun sebe, u razgovoru sa Fadiljom Hodžom i ostalim šiptarskim političarima sa Kosmeta isticao da je Ranković „politički mrtvac“. Zaista je daleko od pameti pomisao da je Tito slao Rankoviću pozdrave preko svog sina Miše Broza.

No, priče su priče, a stvarnost je sasvim nešto drugo. Godinama je trajao beskrupolozan i nemilosrdan pritisak na Rankovića, nečuven po snazi i dužini trajanja. Obično su „oni gore“, „onima dole“ objašnjavali „ko je ko“ u politici. Ali, iako su oni „gore“ bili „oduševljeni“ Brionskim plenumom, oni „dole“ nisu uvek delili njihovo mišljenje.

Mnoga su i veoma značajna pitanja pokretana na skupovima koji su održavani u okviru kampanje koja je usledila posle Brionskog plenuma, a postavljali su ih upravo „oni dole“, oni koji nisu završili „visoke“ političke škole u Kominterni, niti su se politički „obrazovali“ u Kumrovcu. Diplomci kumrovačke škole naročito su se isticali u sprovođenju nove, postbrionske politike – razbijanju države Jugoslavije, Srbije posebno.

U KNjIZI Vojina Lukića „Brionski plenum – obračun sa Aleksandrom Rankovićem“ nalazi se i kraći izveštaj o rezonovanju članova Partije (pa i onih koji to nisu bili) na skupovima ili povodom skupova koji su se održavali tokom kampanje protiv Aleksandra Rankovića i ostalih osuđenih na IV plenumu. Iz tog izveštaja, sasvim je očigledno da se oni koji su postavljali tako jasna i logična pitanja nisu solidarisali sa Mijalkom Todorovićem, koji je na sednici izjavio: „...Posebno bih, osećam to i ličnom obavezom, istakao revolucionarnu zrelost i, dozvolite mi da kažem, državničku odgovornost i mudrost drugova Šiptara na Kosovu i Metohiji...“

Zaista, za žaljenje je da su u Mijalku Todoroviću tada zatajile baš revolucionarna zrelost, državnička odgovornost i mudrost, što se pokazalo ubrzo posle Brionskog plenuma.

Većina učesnika ovih skupova znala je da objektivnoj oceni brionskih odluka ne doprinosti ni izjava Maksa Baće: „... kako Brionske odluke spadaju u najznačajnije odluke našeg razvitka od 1945. godine...“ Kakav li je razvoj Jugoslavije tada Maks Baće imao u vidu?

Ove i slične izjave rukovodilaca nisu svakako bile rezultat njihove neobaveštenosti i neshvatanja, prikrivene, suštine brionskih odluka. Takvima je Josip Broz dodeljivao visoka zvanja u političkoj i državnoj hijerarhiji, ambasadorska ili, pak, neka druga, veoma profitabilna mesta. No, neophodno je ponovo podvući da se ovako oštra kampanja vodila uglavnom u Republici Srbiji, dok su se druge republike držale po strani iako je bila reč o saveznim institucijama!

ŠTO SE tiče izveštaja Saveznog javnog tužilaštva mogu da kažem samo: nikada, ama baš nikada, niko i nikakva komisija nije u kući u kojoj smo stanovali pronašla bilo šta, bilo kakav aparat, „liniju“ ili bilo kakav elemenat koji bi se mogao koristiti za prisluškivanje, jer toga uopšte nije ni bilo!“

Sve konsekvence – sva poniženja, omalovažavanja, uvrede i maltretiranja – koje su se posle tih monstruoznih izveštaja o prisluškivanju sručile na porodicu Aleksandra Rankovića sramotne su, amoralne i duboko nečovečne. Stoga nikakva senka tih prljavih kleveta i laži ne sme da padne na sinove Aleksandra Rankovića, koji su čestiti, univerzitetski obrazovani građani ove zemlje.

Ipak, ne mogu a da opet ne ponovim ono što Ivan Krajačić – Stevo, bivši sekretar za unutrašnje poslove SR Hrvatske, navodi u intervjuu koji je objavio zagrebački „Nedeljni Vjesnik“ a prenele „Večernje novosti“, 29. oktobra 1984. godine. U tom intervjuu kaže da je „ilegalno“, i to „noću“, u Beograd avionom poslao dvojicu stručnjaka, radnika RSUP-a Hrvatske „da uklone“ aparate za prisluškivanje predsednika Republike. Ako je tako, zašto onda „ilegalno“ i zašto „noću“?

Postavlja se i pitanje kako je uopšte javno tužilaštvo došlo do zaključka da je „bilo moguće u Rankovićevom stanu prisluškivati specijalne telefone...“ I dalje, kada su, i gde pronađene ili pak montirane tolike telefonske linije?

Prošlo je više od trideset godina od Brionskog plenuma a niko ni do danas u prilog optužbe nije izneo bilo kakav valjani argument ili proveren podatak. Na primer, kada se, gde, i na osnovu kojih činjenica i materijalnih dokaza došlo do zaključka da je bilo prisluškivanja? Štaviše. Aleksandar Ranković nikada nije ni bio ispitivan niti saslušavan. Nikada – ni Komisija, niti bilo ko van Komisije – nije s njim razgovarao, iako je on to želeo i tražio. Niti je imao mogućnosti da kaže bilo šta u svoju odbranu ili što bi pomoglo da se utvrdi materijalna istina.

Zaista nečuveno! Ranković je na Brionskom plenumu bio teško optužen, a zatim abolicijom pomilovan od istih onih optužbi od kojih nikada nije imao mogućnosti da se brani! Nije li to teško izigravanje svih zakona i pravnog sistema, a o poštenju i o moralu u Partiji da i ne govorim?

ABOLICIJA je bila znak „humanosti“, međutim, nije joj to zaista bio cilj – ona je bila nužna jer se nije smelo izaći na sud, pošto ništa nije moglo da se dokaže; nije bilo nikakvih argumenata niti materijalnih dokaza. Postoji javnost, strana štampa, pukla bi bruka... A, sa raznim se pričama ipak ne može na sud! Optužbe se naširoko iznose, objavljuju, vodi se opasna kampanja, ali se na sud ne može ići!

U časopisu „Mladina“ je objavljen prvi intervju sa Vojinom Lukićem „Brionski plenum“.

To je prvi javni istup jednog učesnika i stradalnika po zlu čuvenog Brionskog plenuma, koji će da osvetli neka pitanja koja su tretirana na pomenutom skupu.

Jedno od postavljenih pitanja bilo je: Zašto su se po Vašem mišljenju odlučili za aboliciju a ne za sudski proces?

Jedan od takvih dokaza „humanosti“ jeste i to što Rankoviću nisu dali materijale pripremljene za IV plenum, iako su ih već svi pročitali dan uoči sednice, a na njegov su zahtev odgovarali da materijali još nisu gotovi. Dali su mu ih tek nešto pred ponoć!

Čitajući materijale, sagledao je gomilu optužbi koje mu nikad ranije niko nije pomenuo.

Sve je pripremano u strogoj tajnosti, a pošto je on bio potpuno izolovan i pošto s njim niko nije razgovarao, nije ni slutio za šta ga sve terete. Teško pogođen tim neljudskim postupcima, dobio je infarkt. Bio je tu i lekar, ali i on nikome nije saopštio da je Leka imao infarkt, ni njemu ni porodici. To je otkriveno tek kasnijim pregledom.

Aleksandar Ranković je, ipak, uprkos teškom zdravstvenom stanju, ujutro otišao na sednicu da svoju revolucionarnu čast brani od monstruoznih i prljavih optužbi. 

BROZOVE IGRE

DOŠLO je vreme da se na svetlo dana iznese istina o svim igrama koje su Broz i njegovo okruženje u jednom vremenu zaigrali! Kada tvrdim da u našem stanu, u kojem smo živeli i vaspitavali našu decu, nije bilo nikakvih sprava za prisluškivanje, mislim samo na period do 30. juna 1966. godine, jer je, po našem odlasku na odmor, kuća bila prazna i otvorena, a u njoj je ostao samo jedan oficir Titove garde, nekadašnji pratilac Aleksandra Rankovića. Mogu samo da se nadam da u našem odsustvu niko ništa nije „mutio“ po našem stanu bez našeg znanja. No, činjenica je da su u to vreme razni „stručnjaci“ „tražili“ nepostojeće aparate za prisluškivanje, i da tokom jula i avgusta te 1966. godine u stanu Aleksandra Rankovića nije bio niko od porodice.

 SUTRA: OPTUŽBE ZASNOVANE NA PRLjAVIM INTRIGAMA   

Preporučujemo

Feljton

0 0

TRIDESETOGODIŠNjI EMBARGO NA ISTINU O PRISLUŠKIVANjU: Generalu Radetu Hamoviću pripisan je greh što mu se sin druži sa Slobodanom Rankovićem

21. 06. 2025. u 18:00

Feljton

0 1

OD "BRIONSKIH NADA" TITU OSTALA SAMO ŠAKA JADA: Vojin Lukić je, na očevidno montiranom procesu, osuđen na osamnaest meseci strogog zatvora

20. 06. 2025. u 18:00

Feljton

0 0

JOSIP BROZ NIJE VOLEO PRIČE O NASLEDNIKU: Između Tita i Steve Krajačića postojala je čvrsta veza koja je datirala još iz vremena Kominterne

19. 06. 2025. u 18:00

Feljton

0 0

JOSIP BROZ NIJE SMEO DA RANKOVIĆA IZVEDE PRED SUD: Stambolić, Kardelj, Bakarić, Krajačić su pripremali brionsku dramu

18. 06. 2025. u 18:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije