"SRBOBRAN" - UTICAJNE NOVINE IZ ZAGREBA: U nekoliko masovnih antisrpskih demonstracija u Zagrebu stradala je imovina srpske crkve i građana

ŠTAMPARSTVO kod Srba u Zagrebu obnavlja se osnivanjem prve srpske štamparije koju je otvorio Pavle Paja Jovanović, i koja je počela da radi 25. maja 1892. godine.

Foto: Iz knjige "Srbi u Zagrebu"

On je rođen u Zemunu, 9. februara 1849, a umro je 22. maja 1897. godine. Školovao se u Zemunu, Beogradu, Karlovcima, Zagrebu i Osijeku. Po svršenoj gimnaziji otišao je u Cirih, gde je završio filozofske nauke. Po povratku u zemlju, bio je nastavnik u Zemunu, od 1873. do 1879. godine. Odatle je premešten u Petrinju, gde je službovao dve godine, a zatim je premešten u sarajevsku gimnaziju. Tu je osnovao list „Trebević”.

Posle napuštanja Sarajeva vraća se u Petrinju, gde ostaje sve do 1884. godine, kada dolazi u Zagreb. Zapavši u materijalne teškoće, Jovanović je štampariju prodao zagrebačkom trgovcu Petru Nikoliću, stavivši je time u službu „Privrednikovog” pokreta. Kada se ona našla pred bankrotstvom, njen upravni odbor ponudio je „Privredniku” da je preuzme, sa celokupnom aktivom i pasivom.

Budući da je Društvo bilo većinski vlasnik akcija ove štamparije, ono je zajedno sa Glavnom „Privrednikovom” zadrugom odlučilo da osnuje novo deoničarsko društvo, „Privrednikovu knjižaru i štampariju d. d.” u Zagrebu, koja je potpuno preuzela bivšu srpsku štampariju. Društvo je osnovano 1913. godine, s kapitalom od 50.000 kruna. 
Najuticajniji srpski list u Zagrebu bio je „Srbobran”, list za politiku, narodnu prosvetu i privredu. Izlazio je utorkom i nedeljom, a štampan je u štampariji F. Fišera.

„Srbobran” je počeo da izlazi septembra 1884, i izlazio je sve do 1914. godine. Ubrzo je po uticaju postao sličan novosadskoj „Zastavi”. List je zadržao svoj ugled sve do 1914, kada je usled izbijanja Prvog svetskog rata zabranjen. Od 1902. do 1907. izlazio je pod nazivom „Novi Srbobran”. Pokrenuo ga je Pavle Jovanović, organizator Srpske samostalne stranke, koji je bio i njegov prvi vlasnik i urednik, kao i osnivač prve srpske štamparije u Zagrebu.

U nekrologu u „Srbobranu”, za Jovanovića je rečeno da „duša je narodna dihala neznano srpskom mišlju, ali ona nije bila oblagorođena poznavanjem elemenata srpske narodnosti”. Pa dalje: „Četrnaest godina novinarskog rada Pavla Jovanovića bilo je četrnaest godina najtežega tamnovanja za srpski narod.” 

U DOBA izlaženja „Srbobrana” odigrali su se mnogi sudbonosni događaji srpske, balkanske i evropske istorije. Austrija je postala dvojna monarhija, ukinuta je Vojna krajina, okupirana je Bosna i Hercegovina, Srbija je postala kraljevina, 1903. ugašena je loza dinastije Obrenović, vođeni su rusko-japanski, Prvi i Drugi balkanski rat, grof Kuen-Hedervari otišao je iz Hrvatske, na izborima je pobedila Hrvatsko-srpska koalicija.

Svi ovi događaji ogledali su se i u „Srbobranu”, koji je u tom razdoblju promenio više urednika. Dogodilo se i nekoliko antisrpskih demonstracija u Zagrebu, u kojima je stradala imovina srpske crkve i građana. Jovanovićevo najznačajnije delo jeste osnivanje i delovanje srpske štamparije u Zagrebu, a najznačajnije delo te štamparije predstavljaju tri knjige koje sadrže 216 portreta znamenitih Srba XIX veka, najveće i najskuplje izdanje u srpskoj književnosti (1901-1904), u redakciji beogradskog profesora Andre Nikolića, sa odgovarajućim biografijama. Antologijskim izborom znamenitih Srba sa celog srpskog etničkog i duhovnog prostora, Srbi su dobili likove svojih velikana u trenutku najžešćih borbi za svoj politički opstanak.

Zamišljena prvenstveno kao rodoljubiva čitanka, ova edicija je u punoj meri ispunila očekivanja javnosti. Izdavanjem ovih knjiga, kako ocenjuje Vasilije Đ. Krestić, „načinjena je neka vrsta rekapitulacije svega onoga što su Srbi u celini, gde god ih je bilo, učinili u raznim granama života, prosveti, dobrotvorstvu, u crkvenim i vojnim poslovima ili u nekoj drugoj delatnosti”. Kao političar, Jovanović se iskazao kao poslanik u Srpskom crkveno-narodnom saboru u Karlovcima i zemaljskom saboru u Hrvatskoj, gde je zastupao hrtkovački srez.

POSLE njegove smrti, zahvaljujući dobrotvornim prilozima petsto Srba i Srpkinja iz sto šezdeset mesta, sakupljeno je 50.000 forinti, što je bilo dovoljno da se Srpska štamparija otkupi zajedno sa „Srbobranom”. Posle jedne od zabrana krajem 1902. godine, pokrenut je novi list, pod imenom „Novi Srbobran”, a uredništvo je povereno Svetozaru Pribićeviću, koji ga je uređivao sve do 1911. godine. Prvobitni naziv lista vraćen je 1908. godine i pod tim imenom izlazio je sve do gašenja 1914.

Novi vlasnici obnovili su i proširili štampariju i u nju uselili i uredništvo Srbobrana. U njoj su štampani važni srpski listovi koji su izlazili u Zagrebu: „Srbobran”, „Vrač pogađač”, „Neven”, „Privrednik”, „Srpsko kolo”, „Srpski zadrugar” i „Srpski kalendar”. Godine 1897, posle smrti Pavla Jovanovića, odlučeno je da se pokrene list i „obezbijedi eksistencija onima koji svoju umnu snagu u takav list ulažu”. Tako je odlučeno da se stvori i štamparija.

Na dan 22. septembra 1898. izvršeno je njeno osvećenje, a tom prilikom počasno mesto dobio je Jovan Jovanović Zmaj, koji je u to vreme živeo u Zagrebu. Prilikom antisrpskih demonstracija 1914, „Privrednikova” knjižara i štamparija potpuno su demolirane, pa je rad obustavljen. Ono što je ostalo preneto je u magacine u Preradovićevoj ulici br. 18, gde je ostalo sve do 1919. godine. Potpuna bibliografija štampanih knjiga ove štamparije do danas nije sačinjena, ali se i na osnovu poznatih podataka može potvrditi njen značaj, ne samo za štampane listove i časopise već i za čitav niz slika rodoljubive sadržine.

U Srpskoj štampariji u Zagrebu kao posebno izdanje štampani su likovi junaka iz Prvog srpskog ustanka, Ilije Birčanina, Hajduk Veljka Petrovića i Tanaska Rajića na topu. Objavljivane su i druge istorijske slike, „Junačka smrt vojvode Tripka Simovića Džakovića”, „Sveti Sava kruniše svog brata Stevana” (vel. 50 × 66), „Kralj Stevan Dečanski dobija vid pri podnašanju krune” (50 × 65), Sava Bjelanović, srpski književnik i novinar (50 × 66), „Zmaj Jovan Jovanović, srpski književnik i novinar” (25 × 33). 

SUTRA: ŠTAMPARSTVO I UKLjUČENjE SRBA U POLITIČKI ŽIVOT

Preporučujemo

Društvo

0 0

VEČERAS PLjUSKOVI U OVOM DELU SRBIJE: Neke delove će okovati i sneg - Evo kad nas očekuje otopljenje

01. 04. 2026. u 18:03

Društvo

0 0

SIGURNIJA STAROST UZ „DUNAV“ POLISU ZA PENZIONERE: „Dunav osiguranje“ sponzor sajma „Za bezbrižnu starost“

01. 04. 2026. u 16:03

Društvo

0 2

ČITAJU BEZ GREŠKE, ALI NE ZNAJU DA VEŽU PERTLE: Počelo testiranje predškolaca za upis u prvi razred, ne meri se samo znanje već i spremnost

01. 04. 2026. u 16:00

Društvo

0 0

NAJVIŠE STRADAJU DNEVNE GRABLjIVICE MIŠAR I VETRUŠKE: Srpski ornitolozi na Međunarodnoj konferenciji o stradanju ptica na dalekovodima

01. 04. 2026. u 15:57

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije