SKULPTURA OD MERMERA I MONUMENTALNI HRAM: Žbunovi divljih ruža od tragača sa blagom krili su grob cara Dušana
CAR Dušan je izabrao neobično mesto za podizanje glavne zadužbine i grobnice, mali trouglasti komad tla pod strmom liticom u krivini klisure Bistrice.
Tu se već nalazila drevna crkvica u čiju je isceliteljsku moć verovao. Tu su ga, kaže predanje, kao mladog vladara na samrti doneli njegovi gardisti, a moć svetog mesta ga je vratila iz mrtvih.
- Dušan je još kao kralj, posle jedne vrlo teške i jedva prebolele bolesti u maju 1343. godine došao u Prizren da odredi mesto na kome će podići svoju zadužbinu sa grobnicom - otkrio je Grujić. - Za to mesto izabrao je staru čudotvornu crkvicu Svetih arhanđela u klisuri Bistrice pod kastelom Višegradom.
Na svetom tlu gde se nalazila stara crkva Svetih arhanđela Dušan gradi velelepan hram "vojvodama nebeskih sila" i "čudotvorcima". U hrisovulji-darovnici on zahvaljuje arhanđelu Mihailu koji je "silom moći svoje crkvu učinio izvorom lekarstva" i arhanđelu Gavrilu "vesniku radosti".
ZADUŽBINA sa glavnom crkvom Svetih arhanđela, kapelom svetog Nikole, trpezarijom, ćelijama, bolnicom i drugim prostorijama bila je po Grujićevim proračunima dovršena 1352. godine.
- Letopisi i rodoslovi iz prve polovine 15. veka carevu zadužbinu nazivaju "Velikom crkvom". U karlovačkom i zagrebačkom rodoslovu očuvana je zabeleška jednog očevica koji se toliko oduševio njome da je naziva preslavnom i drži da joj "nema ničega ravnog pod suncem" - zapisuje istraživač.
STRADAO ZBOG ARHANĐELA
DUŠANOVA zadužbina je posle iskopavanja prof. Grujića bila zaboravljena sve do 1961. godine. Tada dr Slobodan Nenadović nastavlja istraživanje i pravi studiju u kojoj detaljno rekonstruiše izgled Svetih arhanđela. Ovo kapitalno delo trebalo je da bude njegova ulaznica za SANU, ali desilo se suprotno. Zbog te knjige i rada na istraživanju i obnavljanju delova kompleksa Svetih arhanđela nikad nije primljen u akademiju!
Grujić je umesto carske zadužbine na terenu zatekao prostranu humku pokrivenu žbunovima divljih ruža između kojih je štrčalo kamenje i vrebale mnogobrojne rupe koje su za sobom ostavili tragači za blagom.
- LEGENDE o sakrivenom blagu gonile su mnoge ruke tokom vekova da otkapaju i prekapaju pojedina mesta i da načine mnoga udubljenja po zatrpanim razvalinama i još više isitne zaostale odlomke bogate plastične ornamentike u mramoru i delove izlomljenih fresaka - opisuje Grujić. - Zadnji koji su to činili bili su Bugari za vreme okupacije 1915-1918. U takvom stanju zatekao sam ruševine Svetih arhanđela na Bistrici kod Prizrena, kad sam 28. maja 1927. godine izašao do njih da počnem pripreme za sistematsko otkopavanje te velike i sjajne zadužbine prvoga srpskog cara.
Iskopavanja započinju 6. juna 1927. i na oduševljenje naučnika ubrzo iz zemlje izranjaju brojni delovi arhitekture i skulptura od mermera, a zatim i monumentalna podnožja zidova centralnog hrama.
U UNUTRAŠNjOSTI crkve nađeno je mnogo izlomljenih delova čuvenog mozaičkog poda, za koji su i zapadni putopisci navodili da mu nema ravnog na svetu. Ispod gomile šuta izronio je i poklopac sarkofaga.
- Grobnica cara Dušana nađena je u jugozapadnom delu crkve, izrađena je od lepo obrađenih ploča modrikastoga i višnjikastoga mramora - uzbuđeno je beležio Grujić. - Na zidu grobnice sačuvani su ostaci konzola i pod njima osnove stubića od dekorativne konstrukcije nad grobom.
Na dnu grobnice zatrpane iskidanim i polomljenim građevinskim i dekorativnim materijalom nalazila se druga mramorna ploča.
- Pod njom je pažljivo pribrana hrpa kostiju, naročito pršljenova od kičme i rebara, potpuno belih, kao da su na suncu sušeni. To su nesumnjivo ostaci tela velikoga cara Dušana, koje je, posle razorenja i pljačkanja manastira Svetih arhanđela i careve grobnice neka pobožna ruka sakupila i sklonila pod ploču u grobnicu - zapisuje Grujić. - Sve drugo raznela je sujeverica i pobožnost na razne strane.
NEDALEKO od skrivenih moštiju pronađen je još jedan deo grobnice, koji se razlikovao od svih do tada viđenih srpskih vladarskih sarkofaga.
- Poklopac od beličastog mramora bio je sa izvajanim visokim reljefom cara Dušana, po zapadnom običaju, kome u srednjovekovnoj Srbiji nema drugog primera - zapisuje Grujić u dnevniku. - Od tog reljefa otkopana su samo tri fragmenta. Jedan prikazuje gornji deo desne ruke i grudi do pojasa, drugi desno stopalo i treći desnu šaku koja je ležala na grudima.
U pročelju grobnice, na zapadnom zidu, gde se obično nalazio portret ktitora uočeno je neobično udubljenje.
- Kako je između ostalog otkopano i nekoliko dosta dobro očuvanih fragmenata jedne careve maramorne statue, to je vrlo verovatno da je još za Dušanova života prilikom gradnje postavljena i učvršćena bila careva mramorna statua u prirodnoj veličini - čudio se Grujić. - Ona je prikazivala cara Dušana kao ktitora sa skiptrom u desnici i darovnom poveljom u levici. To je takođe nova i osamljena pojava kod nas.
DUŠANOVA zadužbina zadržala je svoj velelepni izgled tek nešto više od veka, od 1352. do 1455. godine.
Turska stihija u junu 1455. prvo je srušila odbranu Novog Brda, vodeće evropske rudarske-metalurške metropole, a za njom pada i Prizren s kastelom Višegradom koji je štitio Svete arhanđele.
- Manastir je sa svojim donjim i gornjim gradom razoren i opljačkan tako da je potpuno opusteo - opisuje Grujić. - On je bio na glavnom putu kojim je turska vojska od Novog Brda, Kačanika i Sredske prolazila za Prizren i dalje za Metohiju i Bihor. Turci su opljačkali i odneli ne samo sve dragocenosti koje su našli po crkvi i manastiru, nego su razbili i grob cara Dušana, opljačkali ga i rasuli kosti careve. Razlupan je i raskidan mozaik-patos u crkvi da se pod njim traži skrivnica sa "carskim blagom".
OTKOPAVANjE ruševina je pokazalo da se manastir ipak nije ugasio posle pohare.
- Srbi su uprkos opasnosti grubo opravili zidove u koje su ugradili delove prekrasne, ali divljački polomljene kamene plastike i mramornog ikonostasa - beleži Grujić.
Zloglasni Sinan-paša, poznat po tome što je spalio mošti Svetog Save, srušio je do temelja Dušanovu zadužbinu u 16. veku. Od materijala razrušene crkve podigao je džamiju u Prizrenu. Na njoj se i danas jasno vide ogromni monolitni stubovi i kubeta sa crkve, kao i kameni ukrasi kakvi u islamskoj arhitekturi ne postoje.
GRUJIĆEVA istraživanja izazvala su ogromnu pažnju pljačkaša i sujevernih ljudi koji su počeli da opsedaju Svete arhanđele.Krali su čak i velike komade ukrasa sa zidova i čuvenog mermernog poda čiji su umetnički izrezani žlebovi bili ispunjeni prelepim mozaicima.
- Sa velikom mukom i za vreme iskopavanja čuvani su ti objekti od razvlačenja. - Jedan viši državni funkcioner, na primer, odneo je tri objekta i poslao ih u Beograd. I kako mi on sam docnije reče dao ih je kao amajliju zazidati u temelje svoje kuće koju je tada gradio.
Grujić je odustao od pravljenja muzeja na nalazištu i preneo oko 1.300 kamenih ukrasa u Muzej Južne Srbije u Skoplju, u zgradi Kuršumli hana.
Posle Drugog svetskog rata vlasti SR Makedonije su ukinule Muzej južne Srbije i danas se ne zna gde su ukrasi Svetih arhanđela koje je Grujić spasavao.
Preporučujemo
VALERIJ ZALUŽNI DAO PROGNOZU: Evo kada će ruska vojska da probije ukrajinski front
NOVI tehnološki napredak tokom ratnog vremena sprečiće ozbiljnije probijanje fronta duž ukrajinsko-ruske granice do oko 2027. godine, izjavio je Valerij Zalužni, bivši vrhovni komandant Ukrajine i sadašnji ambasador u Ujedinjenom Kraljevstvu, za „Ukrajinsku pravdu“ u intervjuu objavljenom 23. novembra.
23. 11. 2024. u 18:55
BRITANCI OBJAVILI ZASTRAŠUJUĆU MAPU: "Orešnik" može da stigne do bilo kog evropskog grada za manje od 20 minuta (MAPA)
BRITANSKI list "Dejli mejl" ocenio je da bi balistička raketa "orešnik" mogla da stigne do bilo kog evropskog grada za manje od 20 minuta.
23. 11. 2024. u 15:58
POTPREDSEDNIK SAD UMRO TOKOM ODNOSA: Bio sa 50 godina mlađom ljubavnicom, Bela kuća nije znala kako da saopšti vest o smrti
BIO JE to 27. januar 1979. godine. U 1 ujutro, portparol porodice Nelsona Rokfelera objavio je zvaničnu izjavu za štampu. Bivši potpredsednik preminuo je U 71 godini života ranije te večeri.
22. 11. 2024. u 18:36
Komentari (0)