TRI ŽELJE STAROG MITROPOLITA: Nije prezao ni da se dohvati ašova kako bi skinuo pokrov nebrige nad svetinjama

DOBRO došao, gospodaru! - reči su kojima su prvog oktobra 1989. godine na Cetinju dočekani posmrtni ostaci kralja Nikole Petrovića Njegoša.

Foto Glas Holmije

Crnogorski kralj, posle decenija počivanja u Italiji, vraćen je u otadžbinu, a sahrana je postala prvorazredni događaj u tadašnjoj Jugoslaviji, kome je prisustvovalo više desetina ljudi. Povratak poslednjeg krunisanog Petrovića u zemlju kojom je vladao gotovo 60 godina smatra se i momentom tihog pomirenja još uvek komunističke Crne Gore i Srpske pravoslavne crkve. Poseban duh ovom jedinstvenom i po mnogo čemu impresivnom događaju dao je tadašnji episkop banatski Amfilohije.

Posle svete liturgije pred Cetinjskim manastirom, on je održao besedu, koja je za razliku od govora predstavnika države, pre svega predsednika Predsedništva SR Crne Gore Branka Kostića, u medijima prećutana. Iako potisnute i zabašurene, reči episkopa Amfilohija dirnule su u srce najveći broj prisutnih na događaju koji je sabrao dobar deo Crne Gore. Uprkos svečanom tonu prilike i velikom broju gostiju iz sveta, vladika nije propustio da naglasi da su na Lovćenu pogaženi Njegoševo zaveštanje i njegov amanet.

"DANAS su se na Cetinju 'uzigrale duše prađedovske'. Danas se na njemu raduje prah svih onih koji su vjekovima služili toj svetoj i velikoj istini i život svoj njoj prinosili. Vesele se i raduju. Jer, evo dočekujemo danas na Cetinju gospodara Crne Gore i Brda, kralja Nikolu Prvog, sedmoga i posljednjega vladara iz svetorodne loze Petrovića. Izdanka one loze koja je svojim djelima i podvizima takođe posvjedočila gore navedenu istinu, za koju rekosmo da je mjera dostojanstva", govorio je Amfilohije.

Nije vladika propustio ni da ukaže na snažnu i neraskidivu vezu Petrovića sa kosovskim zavetom, kao duhovnom kičmom srpskog naroda.

"Kralj Nikola je bio čuvar krune Svetoga Stefana Dečanskog i jedan od rijetkih nosilaca ideje Nemanjića, nadahnjivan njome u svojim oslobodilačkim poduhvatima prošlog i ovog vijeka. Bio je do kraja života ponosan time što je od ruskog cara dobio sablju Svetog kralja Milutina. Evo je, zajedno s njim, ponovo na Cetinju! Bio je i nosilac, poput njegovog pretka Petra Drugog, velike i svete kosovske misli. One misli i ideje, koja takođe njeguje žrtvenu ljubav kao mjeru ljudskog dostojanstva. Njeno osnovno načelo glasi: 'Zemaljsko je za malena carstva, a nebesko uvijek i dovjeka.' Zato nije nimalo slučajno, što je kralj Nikola, pored poznate himne 'Onamo, 'namo', u kojoj pjeva o Prizrenu i Dečanima kao 'starini miloj kojoj će 'doć', celog života kao pesnik pevao o Crnoj Gori i njenom odnosu prema srpskom Kosovu."

BESEDOM na sahrani kralja Nikole na Cetinju, ali i svojim autoritetom kojim je ogrnuo ovaj događaj, episkop Amfilohije je postao poznat i najširoj javnosti. Prvi put su hiljade ljudi mogle da čuju i vide vladiku, o kome se do tada govorilo samo upola glasa. Učešćem u ovom vanserijskom događaju on je i poručio da stiže vreme da se, posle mnogo decenija izbivanja, poput kralja Nikole, i sam vrati kući.

Svega koju godinu ranije u Crnoj Gori je bio u svakom smislu "persona non grata". Hrabri Moračanin, međutim, nije se na to mnogo obazirao. Bez velike pompe dolazio je na Cetinje, posećivao napuštene manastire, obilazio zaboravljene svetinje, drevne ruševine, grobove starih vladika i igumana. Nije prezao ni da se dohvati ašova i trnokopa, kako bi skinuo pokrov nemara i nebrige nad najvećim hrišćanskim svetinjama. Predano i neumorno, obilazio je Skadarsko jezero, tragajući za tekovinama Balšića, drevnu Duklju, nanovo otkrivao nemanjićku tradiciju Crne Gore.

Oko njega se sabiralo sve više ljudi, željnih hrišćanske poruke i tople reči jevanđelja.

"ŽELjA mi je da Podgorica dobije saborni hram kakav zaslužuje, ali i da obnovim drevno sedišta prve zetske episkopije Svetoga Save na Miholjskoj prevlaci kod Tivta, kao i da ponovo podignem zlatni krst na Lovćenu. Tek kada to uradim moći ću mirno da kažem: sada otpuštaš u miru slugu svoga, Gospode", govorio je Amfilohije.

Vlastima je smetalo njegovo delovanje, posebno što Amfilohije nije mnogo mario za to šta će reći komiteti i stanice milicije. Njegovi prijatelji, međutim, brinuli su. Početkom osamdesetih godina akademik Dejan Medaković će mu dobronamerno sugerisati da ređe dolazi u Crnu Goru. U svojim memoarima zapisao je da mu je ovakav savet uputio u želji da ga sačuva od sukoba sa režimom, jer njegovo vreme tek dolazi.

Medaković se sa jeromonahom Amfilohijem više puta susretao tokom pohoda crnogorskim svetinjama, a sa njim je iskreno delio jad i depresiju zbog stanja duhovnosti i hramova u tadašnjoj Crnoj Gori. Duhovni život je bio na izdisaju, crkvena imovina je uništena, a komunističke vlasti nerado su izdvajale novac za obnovu hramova stradalih u razornom zemljotresu 1979. godine, čak i ako su imali status zaštićenih spomenika kulture.

Prefinjeni istoričar umetnosti i polihistor osetio je da je u rečitom kaluđeru poligloti renesansnog obrazovanja, pronašao dragocenog sagovornika i ličnost čiji će se značaj tek pokazati.

NEBROJENO je svedočanstava koliko je duhovni život u Crnoj Gori bio uništen tokom poluvekovne komunističke vladavine. Pomenimo samo dva, autentična i ilustrativna.

- Te godine bili smo najbliži potpunom prekidu liturgijskog života. Jer, u celoj Crnoj Gori živelo je svega 15 aktivnih sveštenika, nešto malo monaštva i samo jedna monahinja, i to pridvorna u sedištu Mitropolije na Cetinju. To je bila poslednja nit koja je Crnu Goru povezivala sa hrišćanskom tradicijom i životom Crkve - opisivao je Krivokapić.

Još je dramatičnije svedočenje starog prote Miluna Femića:

- Tih godina bio sam jedini aktivni sveštenik od Berana pa sve do Podgorice. Često nije bilo mogućnosti ni za najosnovnije obrede - krštenja i opela.

SUTRA: POVRATAK korenima predaka

Preporučujemo

Feljton

0 3

POMIRENjE DO POSLEDNjEG DAHA: Ove reči je Amfilohije izgovorio u Cetinjskom manastiru 30. decembra 1990.

16. 11. 2020. u 20:00

Feljton

0 1

SVOJIM BESEDAMA MIRIO CRNU GORU: Šta je bio prvi zadatak za Amfilohije po dolasku u CG

15. 11. 2020. u 20:40

Feljton

0 0

ODLAZAK IZ ČAMOTINjE I NEMIRA: Mitropolit je bio veliki teolog, a iznad svega, čovek utemeljen u ljubavi

14. 11. 2020. u 18:00

Feljton

0 1

MITROPOLIT SE SRODIO SA HRAMOM: Amfilohije je primao i prosjaka i bogatog, pomagao je ljudima u volji i nevolji

13. 11. 2020. u 18:00

Feljton

0 10

U ŽIVOTU SE MORA SVE PRAŠTATI: Možda nailaze takva teška vremena kada će živi zavideti upokojenima

12. 11. 2020. u 18:00

Feljton

1 2

MITROPOLITOVA VERA U KNjIŽEVNIKE: Imao je nerv da nepogrešivo oseti ko je talentovan pisac a ko nije

11. 11. 2020. u 18:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije