KALIGRAFIJA NAPAJA DUH, KAO MOLITVA: Slikarku Maju Todić nadahnjuje svetinja uz koju je odrasla (FOTO)
MLADA slikarka Maja Todić (32) rođena je, odrasla i živi kraj jedne od najvećih srpskih svetinja - manastira Gračanica.
I kao i svi oni koji su imali i imaju takvu privilegiju, neraskidivo je povezana sa veličanstvenom zadužbinom kralja Milutina, a kao umetnik, kako kaže, još i sa snagom i duhom srpskog srednjovekovlja.
Nema, priča nam Maja, umetnika koji je bar nakratko prošao pored Gračanice, a da o njoj nije ostavio svoje svedočanstvo: pesmu, priču, sliku, vajarsko delo... A oni stvaraoci koji stasavaju pored nje jednostavno se srode sa ovom svetinjom. Doživljavaju je kao živo, uzvišeno biće jer sa njom svedoče istinu o pravoslavlju, dok im je sa profesionalne strane Gračanica često bila prvi susret sa zrelom umetnošću. Inspiracija za slikarstvo, živopisanje, pa i za kaligrafiju kojoj se naša sagovornica, takođe, posebno posvetila.
- Kaligrafija je vežba strpljenja. Doživljavam je kao molitvu - priča nam Maja Todić. - Lepota joj se nalazi u nesavršenosti slova koja se pišu slobodnom rukom, a inspiraciju sam našla u srednjovekovnim srpskim knjigama i poveljama. Istražujući ove zapise, naročito za vreme pandemije kovida 19, počela sam da se bavim i ovim pravcem u slikarstvu, koji je sasvim suprotan od onog kojim sam se prvobitno bavila. Moje interesovanje posebno je vezano za ćiriličko pismo i način na koji je ono pisano u srednjovekovnim knjigama.
Umetničku slobodu u kaligrafskim radovima naša sagovornica ostvaruje, kaže, izradom minijatura.
- U svetu se za minijaturu koristi izraz "iluminacija", ali u srpskom jeziku postoji mnogo lepši zaboravljeni izraz: svetlopis. Ta predivna umetnička dela ukrašavaju se zlatom i obiluju vrlo, vrlo sitnim detaljima, dok je kaligrafski vez najlepši deo ove priče - objašnjava nam Maja.
Naravno, tuš i pero su u kaligrafiji nezaobilazni, ali kako kaže, čak i u ovom pravcu slikar može da iskaže svoju duhovnost, jer umetnost pobuđuje obožavanje, a crkvena umetnost posvećenost i poštovanje.
- Umetnički osećaj se rodi u čoveku, deo je njega. A kod mene se to dogodilo prirodno, jer sam počela da stvara još u detinjstvu. Umetnost je postala deo mene, razvijala se, a prvi pravac koji sam odabrala u slikarstvu bio je enformel, kada prazno platno slikara može odvesti bilo kuda - kaže Maja.
Ovaj pravac u slikarstvu, kako nam je objasnila, podrazumeva spontanu, nedisciplinovanu umetnost, ali ne teži da prikaže materijalno već duhovno.
- Osnovni motiv mi je oslobađanje od pravila, od zamki formalizma, dolazak do slobode koja se izražava dinamičnom bojom koja teče platnom, impulsivnom linijom, spontanim slikarskim rukopisom - pojašnjava ova mlada umetnica. - Kod nas umetnika, ono što nosimo u sebi uvek izbija u delima koje radimo.
A kod nje, to su freske iz manastira Gračanica.
- Boraveći često u ovoj svetinji, koja me je odredila kao umetnicu, na mene su poseban utisak ostavila oštećenja na manastiru koja su na njemu klesali i ostavili vekovi, prirodne nepogode, ali čak i ljudi, ostavljajući zapise. Čak i u tim oštećenjima na manastiru, vidim prelepu formu jer su to uglavnom zapisi ljudi oduševljenih lepotom naše Gračanice. Ali ovi zapisi su nastali i pod rukom učenika prizrenske Bogoslovije, igumana naših svetinja... Osim svojih utisaka koje su "ostavljali" u spoljnoj priprati, postoje i zapisi ljudi kroz vekove o tome da su, na primer, nerotkinje grebale prah sa fresaka... Takvi podaci, za umetnika su neiscrpna inspiracija. Meni je takođe zanimljivo da u Dečanima postoje stari zapisi našeg naroda da nema kiše i da su gladni... - kaže Maja, koja je slikarstvo završila na Fakultetu umetnosti prištinskog univerziteta sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici, potom je radila u jedinom dečjem časopisu na KiM, gde je bila ilustrator pa urednik, a sada je urednik likovnog programa u gračaničkom Domu kulture.
UMETNOST NADVISUJE ENKLAVU
UPITANA kako je to umetnošću, koja ne poznaje granice, baviti se u enklavi, naša sagovornica odgovara da svaki čovek slobodu treba da traži u sebi:
- Čovek ne treba sebe da ograničava, a svaki umetnik treba da ume da pronađe sebe kroz rad. Jer, kada ti je Bog nešto darovao taj dar treba da iskoristiš, a umetnici kroz rad pobeđuju barijere: društvene, političke, psihičke... To je neograničeni prostor za moje stvaranje.
Preporučujemo
DNEVNIK STEPINCA ZAGREB KRIJE DECENIJAMA: Intervju - Prof. dr Predrag Ilić, autor trotomne studije o zločinima u NDH
O NEKADAŠNjEM zagrebačkom nadbiskupu Alojziju Stepincu (Brezarić, 1898 - Krašić, 1960) i njegovoj ulozi u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj tokom Drugog svetskog rata, objavljen je u Republici Hrvatskoj ogroman broj istoriografskih i hagiografskih knjiga, zbornika radova, feljtona, članaka, ali ne i njegov dnevnik u pet knjiga, koji je vodio od 30. maja 1934. do 13. februara 1945. godine.
15. 12. 2024. u 13:55
DA LI JE MOGLO GORE? Evo zašto je pred reprezentacijom Srbije "nemoguća misija" u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo?
Fudbalska reprezentacija Srbije igraće u grupi K sa Engleskom, Albanijom, Letonijom i Andorom u okviru kvalifikacija za Svetsko prvenstvo 2026. ali je selekcija "gordi albiona" nešto što će predstavljati najveći problem izabranicima Dragana Stojkovića Piksija. Ne samo zbog kvaliteta, već i zbog nečeg drugog.
14. 12. 2024. u 13:16
BILA SAM TRUDNA, A ON JE BIO GRUB: Kamera zabeležila Noletovu i Jecinu svađu - snimak iznenadio sve
NOVAK i Jelena Đoković u emotivnoj vezi su od 18. godine, što znači da su pola života proveli zajedno. Važe za jedan od najskladnijih parova, ali i kod njih se dešavaju nesuglasice.
15. 12. 2024. u 12:00
Komentari (1)