ISTORIJSKI DODATAK - ŽIVOT SATKAN OD TAJNI: Blagoje Nešković, od profesionalnog revolucionara do naučnika svetskog glasa
KOLIKO znamo o ljudima koji ispunjavaju istoriju, tvore istorijske procese, učestvuju u istorijskim događajima, slede ideje vremena, utiču na tokove istorije, određuju živote pojedinaca i kolektiva? To se pitanje neminovno postavlja kada razmišljamo o Blagoju Neškoviću.
Blagoje Nešković je život "satkan od tajni" započeo februara 1907. godine u Kragujevcu, a okončao ga 1984. u Beogradu. Političkim idejama i načelima koja je prigrlio u mladosti ostao je veran do kraja života. Njegovo ime se splelo oko važnih događaja srpske i jugoslovenske istorije 20. veka - pripadnost naprednom studentskom pokretu, učešće u Španskom građanskom ratu, priprema, donošenje odluke i organizovanje ustanka u Srbiji, "raščišćavanje" stanja u KP Hrvatske, rukovođenje ilegalnom partijskom organizacijom i partizanskim odredima u Srbiji tokom ratnih godina, angažovanje u posleratnoj obnovi i izgradnji zemlje...
Istorija KPJ i institucija revolucionarne vlasti takođe su nerazdvojno povezani sa njegovim imenom - u ratnim godinama sekretar Pokrajinskog komiteta KPJ za Srbiju, sekretar JNOF-a Srbije, član AVNOJ-a i ASNOS-a, prvi sekretar KP Srbije (1945-1948), predsednik Vlade Srbije (1945-1948), potpredsednik Vlade FNRJ (1948-1952), predsednik Komisije državne kontrole FNRJ (1948-1951), član CK KPJ i Politbiroa CK KPJ (1948-1952)... Mnoštvo prijatelja, saboraca, saradnika, rukovodilaca,ljudi od reči i pera slušalo je njegovu reč i savete, ispunjavalo naređenja i direktive koje je izdavao, učestvovalo sa njim u ilegalnom životu i oružanoj borbi, radilo u partijskom aparatu i državnim institucijama kojima je on rukovodio. Uprkos svemu tome, Blagoje Nešković je u istoriji ostao "nevidljiv", sveden na nekoliko rečenica uopštenog sadržaja, prevashodno povezan sa nejasnim zvaničnim stavom KPJ o njegovoj "političkoj smeni", "greškama u rukovođenju", "privrženosti idejama staljinizma" i "politici Informacionog biroa".
BLAGOJU NEŠKOVIĆU nije dodeljeno ono mesto u kolektivnom sećanju savremenika koje mu s pravom pripada. Decenijama nije spominjan u enciklopedijama, leksikonima, hronologijama, udžbenicima istorije. Njegovo ime je samo uzgredno pominjano u istoriografskoj literaturi namenjenoj uskom krugu stručnjaka posvećenih temama Drugog svetskog rata i posleratnog socijalističkog razvoja Srbije i Jugoslavije. Usled složenih spletova odnosa i okolnosti u kojima je arbitrirala politika, našao se na margini istoriografske slike vremena u kome nije bio statista već jedan od ključnih aktera. Centralni komitet SKJ nije bio spreman da ga rehabilituje, a istoriografija, koja se decenijama razvijala unutar vladajućeg ideološkog koncepta, da koriguje zvanične stavove partije na vlasti. U takvim okolnostima istorijski učinak "odbačenog" i "obeleženog" pojedinca nije ni mogao privući pažnju istoričara koji su izgubili svoju "stvaralačku autonomiju".
STRAH OD ISTORIJSKE istine jedan je od razloga gušenja kritičke misli. Kampanju protiv Neškovića decenijama su vodili njegovi nekadašnji partijski drugovi, u ratu bliski saradnici na ilegalnim partijskim poslovima i vojnim pitanjima - Svetozar Vukmanović Tempo, Moma Marković, Cana Babović, Miloš Minić... Deo njih oglasio se i sopstvenim memoarima u kojima je ponudio svoje viđenje prošlih događaja. Središnje mesto tih iskaza, kada je u pitanju Blagoje Nešković, bilo je njegovo rukovođenje partijskom organizacijom u Srbiji. Sećanja su u sebi sadržala sve one vrednosne sudove na kojima su počivale i odluke partijskih komisija i tela iz jeseni 1952, čijim je sprovođenjem Nešković udaljen iz političkog života i isključen iz SKJ. Pokušaji da se sećanja provere na osnovu arhivske građe nailazila su na teškoće prevashodno sadržane u činjenici da je partijski dosije Blagoja Neškovića "očišćen", a deo relevantnih istorijskih izvora trajno "izgubljen" i "uništen".
Blagoju Neškoviću nisu praštani ni uspesi ni propusti. Njegova partijska i politička izolacija je započela 1949. pitanjem Edvarda Kardelja upućenom Petru Stamboliću "da li zapaža neke promene kod Blagoja Neškovića u odnosu na Informbiro". Sadržaj pitanja, trenutak u kome je formulisano i sagovornik kome je upućeno garantovali su da će u vremenima ispunjenim sumnjom i strahom imati svoj željeni epilog.
* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *
Političku karijeru zamenio naučnom
REALNO POSTOJEĆI staljinizam u vladajućoj KPJ još jednom je bio u prilici da se iskaže u punoj meri. O tome upečatljivo svedoči tehnologija rušenja i naknadnog osporavanja Blagoja Neškovića. Na mig Josipa Broza Tita i najvišeg partijskog rukovodstva, uz poštovanje forme da mu poverenje uskraćuje sopstvena partijska baza i republika iz koje dolazi, Petar Stambolić je poslednjih dana septembra 1952. otvorio slučaj Blagoja Neškovića. Mišljenje partijskog rukovodstva Srbije da je držanje Blagoja Neškovića "suprotno liniji Partije" i da nije spojivo "sa stavom i držanjem ni člana Partije a kamoli našeg partijskog funkcionera", značilo je ne samo skori pad već i svojevrsnu partijsku istragu u kojoj je trebalo utvrditi i raspraviti postojeće "političke razlike". Utvrđivanje krivice pojedinca istovremeno je značilo opravdanost politike partije. Osporavanjem dužine partijskog staža, "utvrđivanjem" pasivnosti u godinama diktature, sumnjama u pripadnost KPJ do 1937. Blagoju Neškoviću je oduzet legitimitet starog člana Partije. Naknadnim iznalaženjem grešaka u rukovođenju i odstupanja od "linije KPJ" odmerena je ne samo njegova krivica, utvrđena "nesposobnost" i "nedisciplina" već i opravdana ispravnost odluka i politike CK KPJ i Josipa Broza Tita. Utvrđivanjem tzv. prokominformovskog stava Nešković je svrstavan među "unutrašnje neprijatelje" Partije i države, što je bila optužba posle koje prestaje svaki dijalog sa otpadnikom. Ipak, "priznanje krivice" od Neškovića nije iznuđeno. On je, poput brojnih drugih komunista, bio spreman da "samouništavajući sebe" prihvati krivicu koja mu se pripisuje, ali je istovremeno zahtevao da mu se pre toga ukaže na političke razlike koje postoje između njega i Partije. I pored pritisaka kojima je bio izložen, Nešković nije pristao da sam sebe svrsta, kako je govorio, "onamo kuda nisam pripadao, gde ne pripadam, niti ću ikada pripadati". Protestovao je protiv svakog upoređivanja svog komunističkog lika "sa onim neprijateljskim Partiji". Nikada se nije složio ni sa negativnom ocenom svoga rada u Beogradu, što je značilo odbacivanje optužbe da je svojom krivicom tokom ratnih godina bio dugo vremena odvojen od CK KPJ.
NIJE TREBALO Blagoja Neškovića samo srušiti sa vlasti i udaljiti iz Partije već i izbrisati iz istorije. U tom poslu partija na vlasti nije bila sama. I sam Nešković je na tome predano "radio" oklevajući da ostavi svoja sećanja. Kao da se decenijama trudio da, posle svega, ostane nevidljiv, gotovo sveden na pojavu koja se iscrpljuje sa nekoliko reči uopštenog sadržaja. Ostajući u senci Partije, čijim je ciljevima u mladosti služio, sačuvao je privatnost, disciplinovano ćutao i gotovo čekao da nepravda koju mu je Partija učinila bude partijskom voljom ispravljena. "Samo jedan čovek zna zašto su me udaljili sa vlasti", izreći će u razgovoru sa Venceslavom Glišićem. "Ja čekam šta će on da kaže, jer sam sa njim imao taj odlučujući razgovor." Ali i Ranković, na koga je mislio, podjednako disciplinovano je ćutao čekajući svoju pravdu. Na taj način, nekadašnji učesnik u događajima i njihov akter obezbedio je sebi mesto na mnogo nižim "spratovima istorije" od onih koji su mu, s obzirom na istorijsku ulogu, pripadali. Nastojanje da ostane zapamćen samo kao statista u velikim događajima istorije učinilo je da sivilo mase koja tvori revoluciju, likove pojedinca učini nejasnim, teško prepoznatljivim, uklopljenim u celinu koja ih "usisava u sebe". Blagoje Nešković je pripadao uskom krugu profesionalnih revolucionara koji su činili rukovodeće jezgro KPJ u Srbiji. Od njegovih partijskih drugova koji su baštinili podjednako dug partijski staž, značajno revolucionarno iskustvo, duže ili kraće robijanje u kazamatima Kraljevine Jugoslavije, učešće u Španskom građanskom ratu, sužanjstvo u logorima namenjenim pripadnicima Internacionalnih brigada, razlikovalo ga je široko obrazovanje i profesija lekara. Posle političkog pada vratio se lekarskom pozivu i naučnom radu. Političku karijeru zamenio je naučnom, a ostatak života podredio novim humanim ciljevima. U tome su mu pomogli njegova jaka ličnost, veliki radni potencijali, disciplina, sistematičnost, fanatičan rad.
VALERIJ ZALUŽNI DAO PROGNOZU: Evo kada će ruska vojska da probije ukrajinski front
NOVI tehnološki napredak tokom ratnog vremena sprečiće ozbiljnije probijanje fronta duž ukrajinsko-ruske granice do oko 2027. godine, izjavio je Valerij Zalužni, bivši vrhovni komandant Ukrajine i sadašnji ambasador u Ujedinjenom Kraljevstvu, za „Ukrajinsku pravdu“ u intervjuu objavljenom 23. novembra.
23. 11. 2024. u 18:55
BRITANCI OBJAVILI ZASTRAŠUJUĆU MAPU: "Orešnik" može da stigne do bilo kog evropskog grada za manje od 20 minuta (MAPA)
BRITANSKI list "Dejli mejl" ocenio je da bi balistička raketa "orešnik" mogla da stigne do bilo kog evropskog grada za manje od 20 minuta.
23. 11. 2024. u 15:58
POTPREDSEDNIK SAD UMRO TOKOM ODNOSA: Bio sa 50 godina mlađom ljubavnicom, Bela kuća nije znala kako da saopšti vest o smrti
BIO JE to 27. januar 1979. godine. U 1 ujutro, portparol porodice Nelsona Rokfelera objavio je zvaničnu izjavu za štampu. Bivši potpredsednik preminuo je U 71 godini života ranije te večeri.
22. 11. 2024. u 18:36
Komentari (0)