GENIJE RAVAN TESLI I PUPINU: Profesora Vujicu Jevđevića Amerikanci smatraju jednim od najvećih hidrologa 20. veka

AMERIKA profesora Vujicu Jevđevića, rodom iz pribojskog sela Kasidoli, smatra jednim od četiri najznačajnija srpska naučnika koji su stvarali u SAD, uz Teslu, Pupina i Milankovića.

Sa suprugom,ćerkama i unučadima, Foto Privatna arhiva

U Priboju, kome je zaveštao porodičnu kuću i dao novac za njenu obnovu, još nije uspeo da dobije ni ulicu.

- To je manji problem od činjenice da srpska javnost praktično i ne zna ko je profesor Jevđević, koji se u svetu smatra najvećim hidrologom 20. veka - kaže Savo Derikonjić, nekadašnji direktor Zavičajnog muzeja u Priboju.

- Imao sam sreću da upoznam velikog naučnika i vizionara koji je prvi rekao da će voda biti najvažnija sirovina budućnosti. Pred kraj života došao je u Srbiju sa tim upozorenjem ali i sa planom da se prostor Priboja, Prijepolja i Nove Varoši zaštiti kao strateški ekosistem koji može da snabdeva celu Srbiju vodom.

Porfesor Jevđević je tada doneo i planove izgradnje kanala Dunav-Morava-Vardar-Egejsko more i kaskadnih brana koje bi ga učinile plovnim.

- Nažalost neki drugi su te planove predstavili kao svoje, pa nisu shvaćeni ozbiljno - kaže Derikonjić.

- Drugačije bi se razmišljalo da se znalo ko je profesor Jevđević, genije koji je napisao 22 knjige i 210 naučnih radova, koji je kao pozvani predavač i konsultant u više od 60 zemalja učestvovao u rešavanju najsloženijih hidrotehničkih problema.

Između ostalog, prof. Jevđević je konsultovan prilikom izgradnje akumulacija na Indu, Gangu i Bramaputri, vodosnabdevanja Dar es Salama, analize hidrološko-hidrauličke pouzdanosti brana u Španiji i Tajlandu...

- Profesor dr Vujica Jevđević je jedan od najcitiranijih svetskih naučnika u oblasti voda - zapisao je akademik Branislav V. Đorđević. - Kao veliki vizionar utirao je nove pravce u svetskoj nauci, što je posebno bilo apostrofirano u obrazloženju odluke kojom mu je Američko društvo građevinskih inženjera (ASCE) 1996. dodelilo, kao prvom laureatu, tek ustanovljenu najvišu nacionalnu, ali i najprestižniju svetsku nagradu za dostignuća u oblasti hidrotehnike.

Kuća profesora Jevđevića u gradu na Limu, Foto A. Rovčanin

Vujica Jevđević je rođen 1913. u Kasidolima kraj Priboja, gde je parohiju imao njegov otac Mihajlo, obrazovan u bogoslovijama u Prizrenu i Kijevu, a studije filozofije je završio u Parizu. Posle Sarajevskog atentata, kao ugledan Srbin uhapšen je i interniran u Austriju, odakle se vratio tek posle rata. Vujica je 1919. krenuo u osnovnu školu u Priboju, zatim završio gimnaziju u Sarajevu, a na Građevinskom odseku Tehničkog fakulteta u Beogradu diplomirao je 1936. kao odličan student. Posle Škole rezervnih oficira inženjerije radio je kao hidrotehnički inženjer u Vardarskoj banovini, gde je sticao praktična iskustva i davao inovativne predloge zapažene u nauci. Kao stipendista Francuske doktorirao je 1939. na Univerzitetu u Grenoblu, a zatim se usavršavao u tada najpoznatijim laboratorijama u Velikoj Britaniji. U Aprilskom ratu 1941. je zarobljen kao rezervni oficir u blizini Skoplja.

- Prvo je bio u logoru u Nemačkoj, a zatim je isporučen Italiji - kaže Derikonjić.

- Pričao mi je da je zahvaljujući blažem tretmanu u italijanskom logoru uspeo da pročita 40.000 knjiga, a paralelno je radio na antologijskom univerzitetskom udžbeniku "Hidrotehnika 1", koji je pisao "iz glave". Posle kapitulacije Italije pobegao je u Rim, gde je živeo sa lažnim ispravama dok ga u junu 1944. nisu pronašli anglosaksonci i deportovali na Vis, a u oktobru u Beograd, kao stručnjaka neophodnog za posleratnu obnovu Jugoslavije. U isto vreme, njegovog dedu i oca komunisti u "divljim čišćenjima" hapse i ubijaju. Vujica, koji je preživljavajući u logorima razvio neverovatnu samodiciplinu, podnosio je ćutke patnju.

Profesor Jevđević je formirao Hidroenergetski zavod koji je imao odlučujuću ulogu u izgradnji hidroelektrana i vodoprivrednih objekata u Jugoslaviji, a iz njega su potekli i Institut za vodoprivredu "Jaroslav Černi" i kompanija "Energoprojekt". Od 1946. do 1957. predavao je na Građevinskom fakultetu, a 1955. je u SANU odbranio doktorat "Metode izučavanja vodnih snaga" i postao prvi doktor tehničkih nauka iz oblasti hidrotehnike.

- Kada su ga Ujedinjene nacije 1958. pozvale da drži predavnja u SAD odlučio je da se ne vraća - otkriva Derikonjić.

- Ispričao mi je da je za suprugu organizovao lažnu "šoping-turu" u Trstu, gde su se sreli i ukrcali na brod za Ameriku i novi život.

NAJVREDNIJI ŽIVI SPOMENIK

PROFESOR Jevđević je u Americi dobio posao u Nacionalnom birou za standarde i u Saveznoj hidrološkoj upravi u Vašingtonu. Potom je izabran za redovnog profesora i rukovodioca istraživačkog i postdiplomskog programa na Građevinskom fakultetu Univerziteta države Kolorado u Fort Kolinsu.

- Upravo zahvaljujući profesoru Jevđeviću ovaj fakultet je postao najpoznatija svetska visoka škola hidrotehnike - zabeležio je akademik Đorđević. - Mnogobrojni izvanredni stručnjaci za vode širom sveta, školovani kod njega, njegov su najvredniji živi spomenik.

Foto Vikipedija

GRAĐANIN SVETA

PROFESOR Vujica Jevđević je radio i predavao u Jugoslaviji, Australiji, na Novom Zelandu, u Kini, Indiji, na Tajvanu, u Tajlandu, na Filipinima, u Indoneziji, Libanu, Japanu, Tanzaniji, Keniji, Ugandi, Etiopiji, Južnoafričkoj Republici, Brazilu, Argentini, Peruu, Kolumbiji, Venecueli, Meksiku, Kanadi, Švedskoj, Italiji, Francuskoj, Španiji, Austriji, Holandiji, Mađarskoj, Poljskoj, Portugaliji, Nemačkoj...

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije