OPTUŽEN ZA SARADNJU SA STRANIM SLUŽBAMA: Kazneni postupak države u slučaju protiv Dragoljuba Jovanovića

UBRZO POSLE Jovanovićeve diskusije o Petogodišnjem planu, već 15. maja 1947. Prezidijum Narodne skupštine FNRJ dao je odobrenje za pokretanje krivičnog postupka protiv D. Jovanovića. Pre toga, on je lišen funkcije u stranci (oktobar 1946), kao i mesta profesora na Pravnom fakultetu (avgust 1946) i svih političkih funkcija (poslanika u Skupštini Srbije i potpredsednika Narodnog fronta).

Foto: Muzej Jugoslavije/ Sajt BIA/ Arhiv porodice Jovanović/ Fejsbuk/ Arhiv Pančeva/ Vikipedija/ Arhiv "Novosti" i "Borbe"

 Po oduzimanju mandata poslanika Saveznog veća (april 1947), posle hapšenja, otpočeo je 7. oktobra 1947. pred Vrhovnim sudom FNRJ u dvorani Beogradske opštine u Uzun Mirkovoj ulici sudski proces u kojem je zajedno sa inž. F. Gažijem (HSS) optužen po članu 2 (ugrožavanje državnog uređenja i tekovina NOa) Zakona o krivičnim delima protiv naroda i države. Okrivljeni su za "... saradnju sa agentima jedne strane obaveštajne službe i po njihovom poticaju i daljim uputstvima, počeli su da sprovode akciju podrivanja narodne vlasti i razbijanja jedinstva narodnih snaga... i to putem ujedinjenja parlamentarnih elemenata u zemlji u takozvani Seljački blok i istupanjem u Narodnoj skupštini po narudžbini inostrane špijunaže". Uhapsio ga je i saslušavao major Mile Milatović (saslušavao i Nedića, L. Markovića, A. Hebranga... ) koga je pre rata branio kao komunistu pred kraljevskim sudovima. Optuženog je branio advokat Veljko Kovačević, po navodima optužbe koju je zastupao savezni javni tužilac J. Hrnčević.

Između ostalog, dalje se kaže da je D. Jovanović još pre rata bio pod zaštitom političke policije i Dragog Jovanovića, iako je ovaj tri puta u međuratnom periodu bio hapšen i zatvaran, a njegova slika bila istaknuta na antikomunističkoj izložbi tokom okupacije.

Foto: Muzej Jugoslavije/ Sajt BIA/ Arhiv porodice Jovanović/ Fejsbuk/ Arhiv Pančeva/ Vikipedija/ Arhiv "Novosti" i "Borbe"

Predsednik veća sudija Miodrag Đorđević (koji je sudio i Draži Mihailoviću) prokomentarisao je: "Umesto nas obesio je vašu sliku", što je izazvalo smeh među "probranom publikom" u sudnici. Jovanoviću je prebačeno što se nije odazvao na poziv "da dođe u šumu" i priključi se partizanskom pokretu tokom okupacije, kao i koketiranje sa četničkim pokretom. Posle rata je, prema optužnici, nastavio sa "izdajničkom delatnošću", okupljajući reakcionarne elemente unutar fronta i pokušavajući da stvori opoziciju narodnom režimu u saradnji sa reakcijom u emigraciji, inostranim neprijateljskim elementima, istupajući javno i ilegalno, rasturajući ilegalno letke svojih govora u kojima se na bezočan način kritikuje vlast i unosi pometnja. Oni su se, navodno, povezali sa emigrantskim krugovima oko Vlatka Mačeka i Slobodana Jovanovića, sa bugarskim vođom zemljoradnika G. Dimitrovim Gemetom kao i N. Petkovima (osuđenim na smrt zbog izdaje u Bugarskoj).

Inženjer Franjo Gaži je navodno, kao strani agent, povezao Jovanovića sa britanskim agentom i atašeom britanske ambasade u Beogradu S. Klisoldom. S druge strane, pokušaj stvaranja seljačkog bloka u zemlji i kontakti u Ljubljani sa grupom L. Kaučnik, Lj. Sirc, F. Snoj (već osuđeni po sličnoj optužbi) kao i u Zagrebu sa prvacima HSS Košutićem, Šutejem i Jančikovićem (koji će i sam uskoro biti izveden pred sud) označeni su kao oblik neprijateljskog delovanja i zavere protiv države i društvenog uređenja. "U zemlji ne postoje snage koje bi oborile narod sa vlasti odnosno narodnu vlast jer je to nemoguće bez prolivanja krvi" - kaže se u optužnici. (Kao svedok na suđenju pojavio se Mita Konjević, koji je iskoristio poznanstvo s njim i Mačekom i po nalogu policije nosio pisma Jovanovića Mačeku i obratno kao dokaz veze Jovanovića s emigracijom)

ZA OPOZICIJU ROBIJA SA PRINUDNIM RADOM

Odbrana je tvrdila da je stvaranje opozicionog bloka "legitimna i izvorna ideja Dragoljuba Jovanovića a ne stranih agenata", da nije znao da je Franjo Gaži agent strane službe, već je sa njim vodio razgovore kao stranačkim liderom i kao takvog ga predlagao za predsednika ovog bloka "... a ne po Klisoldovim uputstvima!" Odbacuju se kontakti s emigracijom, kao i Dražom Mihailovićem, a pismo koje je dobio od Vlatka Mačeka u kojem mu ovaj poručuje da odustane od saveza sa komunistima i okupi opoziciju, sam je spalio kako ne bi imao neprijatnosti. Branilac je istakao da u njegovim javnim istupanjima i spisima nema ničeg antidržavnog, već je reč o uobičajenom opozicionom delovanju, kojim se služio još iz vremena borbe protiv diktature kralja Aleksandra. Jovanović je istakao da je kontakte sa Snojem, Sircem, Jančikovićem i drugima imao kada su ovi bili na državnim položajima, da je radio po svojoj savesti s namerom da kritikuje vlast, a ne da ruši državu.

Advokat Veljko Kovačević i optuženi Jovanović dokazivali su nevinost, a Gaži i njegov branilac molili blažu kaznu. Uloge su izgleda od početka bile podeljene, a Gaži je bio neka vrsta "uhapšenog svedoka" i sa namenjenom posebnom ulogom, koju je prihvatio i odigrao, na zadovoljstvo organizatora procesa, pa je kažnjen skoro upola blažom kaznom u odnosu na prvooptuženog.

Foto: Muzej Jugoslavije/ Sajt BIA/ Arhiv porodice Jovanović/ Fejsbuk/ Arhiv Pančeva/ Vikipedija/ Arhiv "Novosti" i "Borbe"

Jovanović je osuđen na kaznu zatvora sa prinudnim radom, u trajanju od devet godina i na gubitak političkih i građanskih prava u trajanju od dve godine i prava na pomoć socijalnog osiguranja na tri godine. Gaži je osuđen na kaznu zatvora od pet godina sa prinudnim radom i na gubitak političkih i građanskih prava na dve godine. Prema presudi, obojica su učinila krivično delo izdaje predviđeno Zakonom o krivičnim delima protiv naroda i države. U obrazloženju presude još stoji da optuženom nije konfiskovana imovina ne zato što je molio da mu se žena i deca ne ostavljaju bez krova nad glavom, "jer u našoj zemlji svako može živeti od svog rada", već zato što ne postoje uslovi po zakonu.

Tako je Dragoljub Jovanović, dokazani antifašista i levičar, pod matičnim brojem 1.282 u KPD Sremska Mitrovica odležao skoro celu kaznu do 1955. dok je, na primer, Dragi Stojadinović, direktor okupacionog lista "Novo vreme", pušten već 1953, iako osuđen na 15 godina. Jovanović se našao na istom mestu kao i pre rata, samo sada ne više sa jednim cimerom i pisaćim stolom već na asfaltnom podu sa desetinama drugih zatvorenika. Čak i na robiji, dr Dragoljub Jovanović nastojao je da prosveti okolinu - tokom ljute zime 1947/1948. na robiji je čitao "Sveznanje" i predavao robijašima. U njegovom zatvorskom kartonu stoji da je tri puta disciplinski kažnjavan i da nije revidirao politički stav, već je i u zatvorskim uslovima nastavio sa kritikom vlasti. Dalje izdržavanje kazne mu je stoga oprošteno tek 28. novembra 1955, iako se čak i britanski političar Entoni Idn pismeno založio za njegovo pomilovanje tokom 1952. godine. Još dugo su u Pirotu i okolini posle njegove osude maltretirani mnogi "dragoljupci" i proganjana "dragoljubovština". 

Preporučujemo

Društvo

6 3

TITO JE BIO NEUMOLjIV: Sve o eliminaciji Dragoljuba Jovanovića

09. 02. 2023. u 17:00

Društvo

4 5

ADVOKATI NA UDARU KOMUNISTIČKE VLASTI: Branioci su imali veću samostalnost nego u posleratnoj Titovoj Jugoslaviji

07. 02. 2023. u 17:00

Poznati

0 0

DA LI SE ZAISTA OŽENIO: Mima Karadžić stao na kraj svim spekulacijama koje se u poslednje vreme vezuju za njegovo ime

09. 02. 2023. u 18:26

Poznati

0 0

IZVOR ZDRAVLjA Bez ovog NAPITKA Ana ne započinje dan: "Smanjuje stres i poboljšava koncentraciju" (FOTO)

09. 02. 2023. u 08:05

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije