Društvo

ATENTAT NA KARAĐORĐA: Tajna zavera francuskih emisara i srpskih vojvoda

V. N.

19. 02. 2024. u 07:00

RUSI su, kako se vidi iz pisma generala Miheljsona imperatoru Aleksandru I od 3. avgusta 1807. godine, iskazali bojazan zbog delovanja francuskih emisara po Srbiji.

АТЕНТАТ НА КАРАЂОРЂА: Тајна завера француских емисара и српских војвода

Napolen je uvažavao ratne veštine srpskog vožda , Foto Muzej Beograda, Muzej Srbije, Narodni muzej, Profimedija i Vikipedija

Tu se pre svega mislilo na dvojicu pukovnika, Giljemina i Merijaža. Rusi su verovali da su oni hteli da stvore jednu tajnu organizaciju među Srbima u korist Francuske.

Ovi Francuzi su poznavali Milenka Stojkovića sa Dunava i smatrali su ga za jednog od najsposobnijih srpskih vojvoda, s "najprosvećenijim i najtemeljnijim obrazovanjem", pa se sa određenom izvesnošću može pomisliti - iako se ne znaju imena vojvoda koji su se zaverili protiv Vožda - da je reč o grupi koju su predvodili Milenko Stojković i Petar Dobrnjac.

Francuzi su jednim tajnim projektom, poznatijim kao "Morbašova afera", pokušali da umire srpske ustanike.

Ova operacija, sva je prilika, započela je tako što je Andreosi, francuski ambasador u Beču, uputio generalu Marmonu u Dalmaciju svog poverljivog agenta Ivana Morbaša sa planom "Operacija Karađorđe" - po kojoj su Vožd i Mladen Milovanović trebalo da se na nekom slavlju obeznane od vina i opijuma, a potom ubiju. Nakon toga bi, po ovom planu, bosanski valija Hozrev Mehmed-paša, prešavši u Srbiju sa svojom ordijom, zajedno sa krdžalijama Gušanac Alije zavojštio na Srbe.

Međutim, juna meseca 1807. godine u mestu Ostrovica u Dalmaciji (Ravni kotari u današnjoj Zadarskoj županiji, Republika Hrvatska) Čeh Jan Breska - austrijski podoficir i pruski agent koji je bio zadužen da u Dalmaciji podbunjuje narod protiv Francuza - sreo je Ivana Morbaša i ubio ga. Pretresavši njegove stvari, našao je kod njega pismo adresovano na generala Marmona i kao u nekom filmu preuzima njegov identitet.

Napoleonov general Marmon je bio uključen u pripremu atntata na Karađorđa , Foto Muzej Beograda, Muzej Srbije, Narodni muzej, Profimedija i Vikipedija

MORBAŠ (odnsosno Breska) odlazi u Split kod generala Marmona, koji se oduševljava planom i šalje ga u Travnik francuskom konzulu Pjeru Davidu (1806 - 1814). Lažni Morbaš stiže sledećeg meseca i bosanskom veziru izlaže "plan po kome bi trebalo odrediti francuske oficire koji će, uz Napoleonov pristanak, primiti kao taoce grupe istaknutih srpskih starešina, predati im novac za uslugu napuštanja ustanka i priznati im francuske činove. Posle toga bi im se našao bezbedan smeštaj, jednima u Francuskoj, a drugima u Bavarskoj ili Virtembergu". (Milorad Ekmečić)

Pored ostalog, Francuzi su verovali da bi se savezništvo između Rusa i Srba moglo lakše razvrgnuti ako bi se likvidirao Karađorđe, a potom i srpske starešine naklonjene Rusima. Obezglavljenu Srbiju bi tada Napoleon doveo pod uticaj Francuske uz pomoć sultana, pod čijim bi sizerenstvom Srbija trebalo da bude.

Davida i Hozrev Mehmed-pašu Morbaš obaveštava da su uticajne srpske vojvode u opoziciji srpskom Voždu jer, eto, neće više da trpe njegovu samovolju i kada više ne bi bilo Karađorđa, jedan od njih bi upravljao Srbijom u ime Napoleona dok bi francuskog monarha ostale srpske starešine sa svojim trupama pomagale u vojnim operacijama na Balkanu, u osvajanju Vlaške, Moldavije i Erdelja i proterivanju Rusa sa tih teritorija.

* * * * * * * * * *

Napoleon sprečio likvidaciju srpskog Vožda

PJER DAVID, koji je kao francuski konzul došao u Travnik 17. februara 1807. godine, o svemu je obavestio Pariz, a Morbaša ponovo poslao u Split generalu Marmonu koji će ga uputiti potom u Zemun da akciju oko prevrata u Srbiji sprovede u delo.

Marmon i David u jednom pismu, pored ostalog, naređuju Morbašu: "Izvršite stvar što pre. Vojvodama sve obećajte. Ubistvo će neposredno organizovati Zaharija Dimitrijević."

Međutim, Napoleon nije odobrio likvidaciju srpskog Vožda, što se tumači da još nije bio odustao od "planova u pogledu vojnog osvajanja Turske". Atentat je sprečen, a Zaharija Dimitrijević, o kome istorija nije saznala više od njegovog imena, uspeo je da utekne u Beč.

U Zemunu Morbaš uspostavlja vezu sa uglednim srpskim trgovcem i Karađorđevim prijateljem Milošem Uroševićem, koji mu pomaže da dođe u Beograd i upozna se sa Rodofinikinom i Mladenom Milovanovićem.

Međutim, dolazi do iznenađujućeg preokreta, kada Morbaš Rodofinikinu i srpskim ustaničkim vođama otkriva francusko-tursku urotu uperenu protiv srpskog Vožda i vojvoda, na koncu i protiv interesa srpskog naroda.

Vojvoda Milenko Stojković se odmetnuo od Karađorđa, Foto Muzej Beograda, Muzej Srbije, Narodni muzej, Profimedija i Vikipedija

JAN BRESKA (kao Morbaš) ostaje u Beogradu još osam meseci u raskoši provodeći dane - pod zaštitom Rodofinikina i Mladena Milovanovića - često se družeći sa Dositejem Obradovićem. Kada je ruska diplomatija procenila da ga više ne može koristiti "za konfidentske i druge poslove", otpušten je maja 1808. godine.

Pre ove afere u jednom izveštaju obršter Perš iz Zemuna obaveštava nadređenu komandu da su starešine oko Mladena pripremale (u leto 1807. godine) Voždovo ubistvo. Ovo nije imalo nikakve veze s Morbašovom akcijom.

Trebalo bi pretpostaviti da se ovde radi o prvim korenima kasnijeg otvorenog "odmetništva Milenka Stojkovića od Karađorđa". Ako bi se konačno potvrdilo, kaže Milorad Ekmečić, "da je upravo Milenko Stojković sa grupom vojvoda krojio tajne planove s Francuskom, onda ne samo da bi ova zavera dobila drugi istorijski smisao [.] već bi bacila novu svetlost na prirodu Napoleonove balkanske politike. Zaverenici nude usluge Francuskoj, a ne samo Turcima. Opravdano bi bilo postaviti pitanje da li je Napoleonovo odbijanje da dade saglasnost za okončanje ove izdaje srpskih vojvoda bilo svedočanstvo da on ne želi da Turci bez pokrića slome srpsku bunu. Ova zavera je bez sumnje bila nedovoljno uočen razlog zašto u pregovorima oko primirja u Sloboziji ni Turska ni Francuska ne žele da se ono protegne i na Srbe."

NAPOLEON: ĐORĐE JE NAJVEĆI VOJSKOVOĐA

POSTOJI legenda kako je Napoleon veoma uvažavao vojničke sposobnosti srpskog Vožda.

Navodno, posle pominjane Bitke kod Ašperna (21. i 22. maja 1809. godine) Napoleon je upitao svoje maršale da mu kažu koga smatraju za najvećeg vojskovođu. Oni su mu odgovorili da je to, bez ikakve sumnje, upravo on, Napoleon. Na to im je Napoleon kazao:

"Lako je meni biti veliki s našom iskusnom vojskom i ogromnim sredstvima, ali daleko na jugu, na Balkanu, postoji jedan vojskovođa, iznikao iz prostog seljačkog naroda, i koji je, okupivši oko sebe svoje čobane, uspeo bez oružja i samo s trešnjevim topovima, da potrese temelje svemoćnog Osmanlijskog carstva, i da tako oslobodi svoj porobljeni narod tuđeg jarma. To je Crni Đorđe - njemu pripada slava najvećeg vojskovođe."

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi
pogledaj sve

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
ALTA BANKA PROSLAVILA SLAVU SVETOG ARHANGELA MIHAILA: Tradicija u cilju očivanja vrednosti

ALTA BANKA PROSLAVILA SLAVU SVETOG ARHANGELA MIHAILA: Tradicija u cilju očivanja vrednosti