Društvo

LAŽNA TRUDNOĆA ZATVORILA NEBO NAD OBRENOVIĆIMA: Kraj jedne dinastije - Ubistvo kralja Aleksandra i kraljice Drage

Piše: Dr Čedomir Antić (Iz knjige "Ubistva u srpskoj istoriji" u izdanju "Vukotić media")

23. 02. 2024. u 07:00

PITANjE ubistva kralja Aleksandra i kraljice Drage ostaće otvoreno tokom čitavog 20. veka.... Stvari su, naizgled, bile jednostavne.

ЛАЖНА ТРУДНОЋА ЗАТВОРИЛА НЕБО НАД ОБРЕНОВИЋИМА: Крај једне династије - Убиство краља Александра и краљице Драге

U Srbiji je od 1900. apsolutnu vlast držao mladi kralj Aleksandar Obrenović. Peti vladajući Obrenović imao je dvadeset četiri godine kada je konačno ostao sam na vlasti.

Do tada je formalno vladao već punih jedanaest godina. Začudo, dok je njegov otac i prethodnik kralj Milan morao da se oko vlasti otima sa birokratskim klikama i populističkim radikalima, sa donošenjem demokratskog Ustava iz 1888. ovo je pitanje za duže vreme deplasirano. U sporu između liberalskog namesništva i radikalske većine u Skupštini i narodu isprva su pobedili prvi. Konačno je u sporazumu sa ocem maloletni, sedamnaest godina star kralj, organizovao vojni udar i oborio namesništvo. Učinio je to efikasno i hladnokrvno. Nije se zbunio niti uplašio ni kada su mu dan ranije na ispitu iz ustavnog prava postavili pitanje:

"Pod kojim uslovima maloletni vladar može da preuzme punu vlast nad državom?"

Prvu vladu sastavio je jedan radikal, koji je istina bio kraljev profesor. Kasnije vlade sve više su postajale dvorske. Podržanom od vojske, a posebno oficirskog kora, kralju je pošlo za rukom da podeli stranke i njihova krila veže za svoj režim. Zato i nije bilo prepreka da poslednje tri godine 19. veka na čelu vlade bude autoritarni privrženik dinastije Vladan Đorđević, a pre svih kralja Milana. Mladog kralja su više mučili roditelji i njihovi teški, neraščišćeni odnosi.

Za to vreme kraljica Natalija i kralj Milan nisu želeli da u Beogradu budu zajedno, nisu se podnosili niti ostavljali sinu drugu mogućnost osim da bira između njih. Kralj Milan je u inostranstvu išao iz skandala u skandal, o čemu su mnogo i sa sladostrašću pisale strane novine. Naposletku se čak i odrekao državljanstva Srbije kako bi zauzvrat dobio novac od Rusije.

I kraljica se sredinom devedesetih godina vratila u zemlju, ali se sukobila sa sinom.

Nekada su namesnici morali silom da je izbacuju iz zemlje, a sada je sama otišla da se nikada ne vrati. Kralj Milan se konačno, uprkos svemu, vratio i postao komandant aktivne vojske. Koliko god bio stabilan, ovaj režim je počivao na dvojici kraljeva... Režim se oslanjao na njihovu slogu. Te sloge nestalo je 1900. godine.

U ISTORIOGRAFIJI je primećeno da je u vreme Obrenovića na vladarskom tronu "sedela mladost", baš kao što je Obrenoviće, pored njihovog velikog zanimanja za žene, pratila kob u odnosima s njima. Bračno pitanje nadvilo se i nad poslednju od četiri generacije vladara Obrenovića. Iako mlad, kralj je dobro znao da osim njega i nekoliko dalekih rođaka povezanih ženskom linijom, dinastija nema naslednika. Njegov otac želeo je da učvrsti svoje veze sa Austrougarskom i venča sina s nekom od nemačkih princeza. Bilo bi to i povećanje prestiža kraljevskog doma, koji do tada nije otišao dalje od plemićkih porodica u Ugarskoj i Rumuniji.

Kralj Aleksadar se do tada, međutim, već bio odlučio. Nekoliko godina ranije se prilikom boravka u Bijaricu, francuskom letovalištu u kojem je kraljica Natalija imala kuću, zagledao u njenu dvorsku damu Dragu Mašin.

Draga Mašin je bila devet godina starija od Aleksandra. U to vreme ovo je smatrano nepremostivom razlikom. Bila je udata, a mlada je postala udovicom. Da stvari budu bizarnije, kraljica Natalija je prisustvovala njenom venčanju sa inženjerom Mašinom, a s majkom je pošao i Aleksandar, za koga je mlada primetila kako je baš "lep dečak". Draga Mašin je ubrzo ostala udovica. Nije imala dece, bila je obrazovana, samostalna, prevodila je s francuskog i pisala za novine, ali je u ondašnjem društvu na njoj bila stigma osobe bez statusa i porodice. Potomkinja vojvode Nikole Lunjevice, Draga je ipak bila deo brojne porodice koja je osiromašila, a otac joj je rano umro. Poreklo joj je pomoglo da postane dvorska dama kraljice Natalije, koja je u to vreme već bila razvedena.

* * * * * * * * * *

Kraljičina porodica uživa razne privilegije

KRALj MILAN je razmatrao mogućnost sinovljeve ženidbe s nemačkom princezom od Šaumburg-Lipe. Ipak, u razvoju događaja posle neuspešnog Ivandanjskog atentata i progona radikala, Aleksandar Obrenović odlučio je da se oženi po cenu da raskine sa ocem i radikalno promeni politiku. Oženio se Dragom, odstranivši oca i majku, i raskinuvši veze s tradicionalnim privrženicima krune - liberalima, konzervativcima i, mada to u početku nije bilo izvesno - vojskom. Naredne tri godine kralj će voditi politiku nošen strujama svog braka i odnosa s kraljicom. Draga - "prva kraljica Srpkinja posle Kosova" - nastojala je da svojom konzervativnošću i držanjem pridobije naklonost javnosti. Međutim, to izveštačeno držanje samo joj je odmagalo. Njena mnogobrojna porodica počela je da uživa razne povlastice i protekcije, a posebno su se u tome isticala njena braća, oficiri Nikola i Nikodije.

Sporazum s političkim strankama doneo je Aprilski ustav iz 1901, kada su radikali pristali čak i na uspostavljanje Gornjeg doma Narodne skupštine.

Ključni segment kraljeve politike bila je afirmacija njegove supruge. Sporazum s radikalima je, tako, pored unutrašnje stabilnosti i popularnosti trebalo da donese i podršku Rusije. Ruski car je preko posrednika postao kraljevski kum, ali je poseta Obrenovića Rusiji odlagana.

KRALjICA DRAGA je objavila da je u drugom stanju: iz Srbije su na dvor počele da pristižu kolevke, a kaldrma pred njenim kočijama posipana je senom kako se kola ne bi truckala. Prvi lekar - Francuz - utvrdio je trudnoću, a onda je ruski carski specijalista istu proglasio lažnom. Pukla je bruka, posle koje se dvor udaljio od Rusije. Približavanje Austrougarskoj išlo je teško, Beč nije prihvatao grandiozna obećanja koja je davao očajni Obrenović - a nudio je povratak važenja Tajne konvencije, carinsku uniju, stavljanje železnice pod kontrolu monarhije. U Beču i Berlinu mu posle držanja prema kralju Milanu, pitanja venčanja s princezom Šaumburg-Lipe, i Rusiji, više nisu verovali.

U međuvremenu je u Beču, u četrdeset sedmoj godini, umro kralj Milan. Austrijski car nije dozvolio da prvi srpski kralj u novom veku bude prenesen u Srbiju već je sahranjen u manastiru Krušedol, na tlu Dvojne monarhije. Nedugo potom doznao je da je njegova majka u samonametnutom francuskom izgnanstvu promenila veru i prešla u katoličanstvo.

I dok se "nebo zatvaralo" nad Obrenovićima, kralj Aleksandar se oslanjao na lojalne činovnike i vojsku. Vojska je, međutim, pod njegovom vladom stagnirala, a većina oficira bila je "odana kralju Milanu", ali ne i "dinastiji". Konačno, u vladama su sedeli bezuticajni činovnici i čak četiri generala. U vreme kada se oko poručnika Dragutina Dimitrijevića Apisa i Antonija Antića već zaverilo oko stotinu oficira i nekoliko bivših ministara i bogataša, predsednik vlade general Cincar-Marković uveravao je kralja da je vojska i dalje odana. Zavera je u nekoliko prilika prokazana, ali niti su ustanove uspevale da je dobro procesuiraju niti je kralj u ove vesti verovao. Marta 1903, zbog pitanja fotografija na iskaznicama trgovačkih pomoćnika, došlo je do krvavih nereda. Policija se sukobila s nezadovoljnicima, a nevoljno je i kasno na ulice izašla i vojska. Kraljevski par je ostao potpuno usamljen.

* * * * * * * * * *

Austrija i Rusija znale su za pripremu atentata u Beogradu

MNOGO JE RASPRAVLjANO u istoriografiji da li su Rusija i Austrougarska znale za krvavi atentat koji je na Aleksandra i Dragu izvršen u noći između 11. i 12. juna 1903. godine (po novom kalendaru). Zavera je nesmetano trajala pune dve godine i opstajala je, uprkos tome što je bila prokazana kralju. Pored svih neprijatelja, protiv poslednjih Obrenovića bila je većina oficirskog kora - koji je doskora bio oslonac dinastije, kao i u najvećoj meri obrenovićevska stranka - liberali. Đorđe Genčić, ministar unutrašnjih poslova koji je zbog kraljeve ženidbe dao ostavku pre ostalih članova Vlade, bio je povezan s nezadovoljnicima u vojsci, preko svog sestrića Antonija Antića... Zaveri su se pridružila i dvojica generala, ali i pripadnici kraljeve garde, među njima i Mihailo Naumović, potomak voždovog pratioca, grčkog heteriste Nauma.

Zaverenici su stupili u kontakt s predstavnicima kneza Petra, sina kneza Aleksandra Karađorđevića. Njihovi predstavnici su pogrešnom procenom izvestili austrougarsku vladu. O svemu je unapred znala i ruska agentura na Balkanu. Princ Đorđe Karađorđević, dečak od četrnaest godina, koji je pod lažnim imenom pohađao jednu od vojnih škola u Rusiji, iznenadio se kada ga je prilikom carske posete jedinog među kadetima pozvao car Nikolaj Drugi, što je ukazivalo da se sprema promena sudbine Karađorđevića.

Posle nekoliko napuštenih planova, zaverenici su se sporazumeli da napadnu kralja i kraljicu u dvoru. [...] Atentat se dogodio istog dana (samo u rano jutro umesto kasnog poslepodneva) kada je 35 godina ranije ubijen knez Mihailo (taj 29. maj je, prema novom kalendaru u 19. veku, padao 10. juna, a u 20. veku 11. juna). Bila je vedra noć i zaverenici su uz pomoć saučesnika lako ušli u dvor. Tu, međutim, nastaje pometnja: kapiju im je otvorio mladi oficir Petar Živković. Naumovića, koji je bio viši oficir, u stražarnici je zabunom ubio jedan od oficira iz unutrašnjosti. U dvoru je, slučajno, ranjen najznačajniji mladi oficir među zaverenicima - Dragutin Dimitrijević Apis.

ZAVERENICI SU zagospodarili dvorom, ali nisu pronašli kralja i kraljicu. U spavaćoj sobi je sve izgledalo kao da su stanovnici još uvek tu, čak je i kraljičina knjiga na francuskom bila okrenuta na stranici na kojoj je trenutak ranije čitana.

Đorđe Genčić je već uspostavio vlast ministra unutrašnjih dela, po Srbiji je javljeno da su se kralj i kraljica posvađali i tom prilikom poginuli, pa se vojska umešala. Okupljene je već počeo da hvata užas zbog mogućnosti da je kralj pobegao i da će stati na čelo trupa u velikoj kasarni na Topčideru. Nameravali su da topovima bombarduju zgradu, kada su se neki među njima dosetili da u sobu dovedu Lazara Petrovića, generala koji je bio zadužen za bezbednost monarha. Ubrzo su otkrili jedan garderober sa diskretnom kvakom... Kada su otvorili vrata, kralj je pitao da li su oficiri odani. Potvrdan odgovor naveo je skrivene da izađu. Zaverenici su ih zasuli kuršumima, a potom počeli da ih seku sabljama. Tela su preko terase bacili na tlo ispred konaka.

Zapisnik sa obdukcije, izvršene dok su se uzvici istovremeno razjarene i oduševljene svetine još uvek mešali na okolnim beogradskim ulicama, pokazuje svu brutalnost i bestijalnost prirode zločina ubistva poslednjih Obrenovića. Deo odijuma evropske javnosti treba pripisati i samom činu ubistva izvršenog u bezumnoj mržnji:

"Aleksandar Obrenović, dvadeset sedam godina, devetnaest ustrelina, među njima jedna u predelu srca, jedna koja raskida glavnu arteriju u abdomenu, jedna koja se završila u levoj očnoj jabučici. Pet dubokih sekotina nanesenih zamahnutim udarcima sablje, prsti desne ruke odsečeni, lom kičmenog stuba usled pada.

Draga Obrenović, rođena Lunjevica, trideset sedam godina, trideset i šest ustrelina, grubo procenjeno, oko četrdeset sekotina različite dubine, jedna koja otvara abdomen, njihov broj je teško ustanoviti zbog dodatnih nagnječenja i razderina, lice izobličeno isekotinama, leva dojka odsečena i nedostaje."

* * * * * * * * * *

Posle prevrata Srbija ulazi u razdoblje istinske demokratije

TOKOM NOĆI ubijeno je desetak osoba. Dvojicu kraljičine braće ubio je na ulici Vojin Tankosić. Budući da se pričalo da će jedan od njih naslediti presto, osioni oficir im je navodno rekao: "Ižljubite se, visočanstva!" - pozivajući ih da se međusobno oproste pre nego što ih pobije. Ubijen je predsednik Vlade Cincar Marković i oficir koji je uspeo da pobegne od kuće u uzaludnom nastojanju da pobuni jedan od prestoničkih garnizona - u kojem su se već učvrstili zaverenici.

Sutradan je već u rukama zaverenika bila čitava Srbija. Imenovana je pučistička vlada.

Predsednik Jovan Avakumović imao je toliko vere u uspeh prevrata da je udesio da advokatskim poslom otputuje iz Beograda, pa ga je tog jutra na železničkoj stanici čekao oficir da ga odveze u Vladu. Prvaka Samostalne radikalne stranke Ljubu Živkovića je u Vladu odveo poručnik Antonije Antić, nakon što je morao da potegne pištolj na uplašenog političara.

Teže je išlo s velikim silama. Iako je to bilo vreme brojnih atentata, Srbija - odranije posmatrana kao drugost, kulturno zaostala i divljačka, sa operetskim vladarima - bila je viđena kao jezivi izuzetak. Njeni su zakleti oficiri, uostalom, masakrirali kralja i kraljicu i bacili ih preko terase. Holandija i Velika Britanija prekinule su diplomatske odnose sa Srbijom. Takvi će ostati tri godine, a sve do balkanskih ratova britanska diplomatija zanimaće se za zaverenike. [...]

Kraj dinastičkog rata nije ukinuo omraze i podele u narodu iako je politika ušla u razdoblje demokratije bez presedana u ranijoj i poznijoj istoriji. Kralj Petar se držao kao parlamentarni monarh i postaće, uprkos dva progonstva tokom svog burnog života, jedini srpski vladar koji se rodio kao pripadnik vladarske porodice i umro kao makar formalno vladajući monarh u svojoj zemlji.

MALO JE PRIMEĆENO, ali je svakako za divljenje, da je upravo kralj Petar Prvi iz sopstvene civilne liste (plate) isplaćivao penzije porodicama ubijenih u Majskom prevratu 1903: udovica i troje dece potpukovnika Mihajla Naumovića primali su 400 dinara, udovica generala Dimitrija Cincar-Markovića primala je 200 dinara, udovica kapetana Jovana Miljkovića 150 dinara, a njegova majka 90, udovica poručnika Milana Gagovića primala je 180 dinara, otac kapetana Milana Petrovića 150 dinara.

Aleksandar i Draga su na brzu ruku sahranjeni. Na opelu u Crkvi Sv. Marka, tada znatno manjem zdanju, u blizini groblja, na Tašmajdanu, okupio se mali broj dvorjana.

Obrenovići su sahranjeni obučeni od sluškinja i sobara. Na kraljevom telu kapom je pokriven rez na lobanji (od obdukcije). Stavljeni su u zavarene limene sanduke. Nisu paljene sveće. Vladao je strah. Tužna scena upotpunjena je kada je sveštenik pozvao okupljene da dođu na poslednji celiv. U užasu od kraljeubica, niko nije smeo da priđe.

Sahranjeni su u kripti bez obeležja i spomenika. Austrougarski osvajači postavili su tokom Prvog svetskog rata spomen-ploču na kojoj je napisano da je zakonite vladare Srbije "ubila zločinačka ruka". Neobično je da je u to vreme, 1917. godine, u Solunu na smrt osuđen jedan od pokretača zavere Dragutin Dimitrijević Apis.

Dan pošto su 12. aprila 1941. u Beograd bez borbe ušli nemački vojnici, iz nepoznatih razloga planula je grobljanska Crkva Sv. Marka. Krov se srušio i garež je zatrpao grobnu ploču. Okupaciona vlada nije bila u stanju da obnovi crkvu na čijem je mestu više od vek ranije proglašena autonomna Srbija. Crkva je porušena, a ostaci ubijenih kralja i kraljice ponovo sahranjeni u obližnjoj, velelepnoj Crkvi Sv. Marka. Umesto patrijarha, koji je bio u logoru, pomen je služio vikarni episkop Valerijan. Sahrana nije bila tajna, kovčezi su preneseni na rukama u kriptu crkve, gde počivaju i danas.

13. 01. 2024. u 07:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Svet

0 5

NOVE SVETSKE SILE UKLjUČILE SE U SUKOB U UKRAJINI: "Dve na strani Putina, dve žestoko protiv Rusa"

SUMNjE u podršku SAD Ukrajini u slučaju pobede Donalda Trampa na predsedničkim izborima mučile su sve one kojima je cilj da se Kijev obrani od ruske agresije. Tramp je pobedio i tek treba videti u kom će smeru krenuti njegova politika, ali sva ta dešavanja zasenila su drugi važan odnos u tom, ionako komplikovanom, odnosu.

22. 11. 2024. u 09:14

RUSIJA POSTALA GLAVNI IGRAČ U EVROPI: Ovo se desilo prvi put od proleća 2022. godine

Ekonomija

0 4

RUSIJA POSTALA GLAVNI "IGRAČ" U EVROPI: Ovo se desilo prvi put od proleća 2022. godine

RUSIJA je u septembru prvi put od proleća 2022. postala glavni snabdevač gasom Evropske unije, prenosi RIA Novosti, pozivajući se na podatke Evrostata.

21. 11. 2024. u 11:32