SVE POPISANO OSIM - ĆIRILICE: Nema zvaničnih podataka o tome koliko ljudi u Srbiji koristi naše nacionalno pismo

U SRBIJI je skoro sve popisano - znamo koliko imamo stanovnika, koliko su pismeni, da li su završili osnovnu ili srednju školu, koliko ih je sa fakultetom, koliko i kako koriste društvene mreže i kompjutere i telefone...

Foto V. N.

Ali, zvaničnih podataka o tome koliko ljudi u Srbiji piše ćirilicom - nema.

Do tih podataka, kako kažu sagovornici "Novosti", teško je doći iz različitih razloga.

Jer, pojašnjavaju oni, kada ljude pitate kojim pismom pišu, većina kaže ćirilicom - ali u stvarnosti je možda drugačije. Zabunu stvara i to što većina dokumenata na ćirilici popunjava ćiriličnim pismom, a ona na latinici - latiničnim.

U Zavodu za statistiku kažu da to pitanje nije moguće uvrstiti u, na primer, popis stanovništva, pa su se na popisu naši građani izjašnjavali o tome kojim jezikom govore, ali ne i kojim pismom pišu. Jer, kažu u Zavodu, teško je utvrditi da li neko govori istinu kada ga pitate koje pismo koristi.

Da nema zvaničnih podataka o tome koliko ljudi piše ćirilicom, kaže nam i šef katedre za srpski jezik i književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu Veljko Brborić.

- Teško je reći koliko ljudi koristi ćirilicu, koristimo je ako na njoj čitamo, ona je naše nacionalno pismo, a teško je reći koliko ljudi uopšte koristi pismo, jer u ovoj novoj eri sve je manje onih koji pišu olovkom, sve je svedeno na telefone i računare - naglašava za naš list prof. Brborić.

- Srećna je okolnost da na telefonima i računarima lako možemo izabrati pismo i da to nije kao pre nekoliko decenija kada su skoro sve pisaće mašine bile na latinici. U bankama i sličnim mestima postoje olovke na pultovima, niko više ne nosi olovku, a pismo koristi samo za potpis. Kada biste ih pitali mnogi bi rekli da pišu ćirilicom, a kada se potpisuju onda koriste latinicu.

Za podatak od pre nekoliko godina da svega 10 odsto ljudi koristi ćirilicu, prof.

Brborić kaže da ta pretpostavka nije tačna. On smatra da nas u zabludu dovodi ono što vidimo na ulici i na kioscima, gde je većina natpisa i novina napisana na latinici.
Prof. Brborić smatra da bi se, možda, pouzdaniji podaci o tome koliko se piše ćirilicom mogli prikupiti - sa biračkih spiskova.

- Mogli smo iskoristiti, na nekom uzorku, biračke spiskove i videti koliko se ljudi potpisalo ćirilicom a koliko latinicom. Taj podatak bi recimo mogao biti validan i statistički pouzdan i značajan.

Ono na šta većina lingvista upozorava je da se ćirilica ne koristi ni na visokim državnim mestima koja su zadužena za njenu zaštitu. Tako se u zvaničnim dopisima jedan broj naših ministara potpisuje latinicom, kao da za njih ne važe Ustav i Zakon. Događa se i da dopisi sa Univerziteta ili nekih fakulteta budu pisani latinicom.

- To je teško razumeti! - kaže profesor Brborić.

- Briga o jeziku i pismu važan je državni i nacionalni zadatak, a resorna ministarstva moraju opravdati ulogu koju imaju.
Ako je podatke o broju korisnika srpskog pisma teško utvrditi, lakše je videti koliko se knjiga i udžbenika štampa na ćirilici. I tu se stvari - poboljšavaju.

Više književnih dela i udžbenika na ćirilici , Foto Tanjug

Kako kaže prof. Brborić, po zvaničnim podacima koji se mogu proveriti u Narodnoj biblioteci Srbije broj monografskih publikacija - knjiga i udžbenika - koje se štampaju ćirilicom je u porastu.

- Pre desetak godina taj broj je bio skoro izjednačen, tako je 2000. godine broj knjiga na ćirilici bio 52 odsto, a na latinici 48 odsto - navodi podatke prof. Braborić. - Onda je 2019. od oko 20.000 knjiga kojima je Narodnoj biblioteci Srbije urađen CIP, 57 odsto bilo štampano na ćirilici, a prema nepotpunim podacima za 2023. godinu taj procenat je iznad 60 odsto, što je podatak koji raduje. Situacija se popravlja, ali ne kažem da je dobra.

Naš sagovornik misli da je porasla svest o matičnom pismu i da će se tu situacija popravljati u narednim godinama.

Ovaj profesor upozorava da je ogromna energija potrošena na "rodno osetljivi jezik" i "rodnu osetljivost", zaprećene su kazne i to je postalo važno pitanje koje je nekima postalo važnije od nepoštovanja Ustava i Zakona, odnosno njihovih odredaba o jeziku i pismu. Brborić upozorava i da se ne poštuju odluke i preporuke Odbora za standardizaciju srpskog jezika, svesrpskog jezičkog tela sa predstavnicima najpozvanijih institucija, pa time ostajemo bez autoriteta kada su posredi važna jezička pitanja.

- Istina, briga o jeziku i pismu i srpskoj jezičkoj situaciji je zajednički zadatak i ako budemo ozbiljni i odgovorni onda ćeto biti dobro - uveren je Brborić. - Odredbe Ustava i Zakona su jasne, zna se šta je službena upotreba jezika i pisma i zna se kako se to rešava.

arhiva

Ogromna uloga medija

MEDIJI imaju veliku važnost i veliki uticaj, a većina medija ovo smatra nevažnim pitanjem ili je njihova namera da zaborave ćirilicu - kaže prof. Veljko Brborić. - Ovde u prvom redu mislim na medije sa nacionalnom frekvencijom. Svi znamo koliko malo novina se štampa na ćirilici i to smatramo "normalnim".

BONUS VIDEO: DR Novosti: Kada treba početi sa anti- age rutinom

Preporučujemo

Srbija

0 0

ĆIRILICOM O ĆIRILICI: Pesnički konkurs vrnjačke biblioteke namenjen đacima

22. 02. 2024. u 10:57

Obrazovanje

0 0

JEZIK ČUVA IDENTITET: Stipendije Pokrajinske vlade studentima Filozofskog fakulteta u Novom Sadu (FOTO)

21. 02. 2024. u 21:38

Društvo

0 0

SRPSKI ZAPUŠTEN I OSIROTEO: Povodom Međunarodnog dana maternjeg jezika lingvisti upozoravaju

21. 02. 2024. u 13:41

Znanje

0 5

MEĐUNARODNI DAN ZAŠTITE MATERNjEG JEZIKA: Važnost očuvanja kulturnog identiteta

21. 02. 2024. u 13:41UN cilj 4

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije