ZA KAFANU SAD NAM TREBA I - PREVODILAC: Zbog uvoza radne snage sve su češće nekad šarmantne, nekad frustrirajuće situacije u sporazumevanju

U Beogradu, kao i još nekim gradovima u Srbiji sve je više kafića, restorana, frizerskih salona u kojima ne može da se naruči kafa ili jelo, niti da se objasni sa frizerkom - na srpskom jeziku. U gradskom prevozu dešava se da se sa vozačima sporazumeva pantomimom - putnik podigne ruku a on zaustavi vozilo. Ove pojave, koje u početku deluju kao šarmantna multikulturalnost, neretko stvaraju situacije koje su komične, ali i frustrirajuće. Pojedini građani zabrinuto govore da idemo ka gubitku ne samo maternjeg jezika, već i identiteta.

Toša Borković

Nije ova pojava karakteristična samo za Srbiju. Zbog manjka domaće i uvoza radne snage iz inostranstva, identuične situacije događaju se i u okruženju, naročito na turističkim destinacijama.

- Ušao sam u autobus i pitao vozača da li ide ka centru. On se samo nasmejao i slegnuo ramenima. Na kraju sam završio u drugom kraju grada - kaže nam ljutito jedan penzioner na autobuskoj stanici. - Treba li pod stare dane da učim hindu ili arapski jezik da bih mogao da se sporazumem u rodnom gradu u kome sam životni vek proveo?!

FOTO: Privatna arhiva

Advokat Stefan Pekić, koji se bavi i otvaranjem firmi za strance kaže da kod nas ne postoji zakonska obaveza da stranici moraju da poznaju makar osnove srpskog jezika da bi se bavili uslužnim delatnostima:

- Poslodavci odlučuju koga će da zaposle.

Prema podacima Agencije za privredne registre, u Beogradu 431 strani državljanin vlasnik je uslužnog "biznisa", dok ih je u Srbiji - 929. Restorane i pokretne ugostiteljske objekte u našoj zemlji "drži" njih 431, a u prestonici - 187, keteringom se bave 43 strana državljanina (u Beogradu - 30). Stranci su vlasnici i 325 frizerskih i kozmetičkih salona, od kojih je 165 u Beogradu. Prilikom registracije preduzetničkih radnji za njih važe ista pravila kao za naše preduzetnike. A, nije neuobičajeno da u lokalima čiji su vlasnici naši državljani rade ljudi koji srpski ne umeju ni da prozbore.

- Lepo je čuti strani jezik u prestižnim delovima naše prestonice. Lepo je i primiti k znanju da smo evropska prestonica. Lepo je i srpskom turizmu kad prihoduje, ali... Nije nimalo lepo što po svaku cenu gazimo po svojoj matičnoj, kulturnoj osnovi - kaže dr Mihailo Šćepanović, profesor na Filološkom fakultetu u Beogradu. - U mnogim državama je nemoguće raditi u uslužnim delatnostima ukoliko ne prepoznajete službeni jezik date zemlje. Kod nas? Imamo vozače u gradskom prevozu koji ne znaju ni srpsku reč da prokamene, a kamoli da zbunjenom putniku pomognu da se dohvati odredišta. Pa, šta ono beše samopoštovanje?!

Foto P. Mitić

Sličnog mišljenja je i profesor dr Aleksandar Milanović, predsednik Saveta za srpski jezik:

- Nedopustivo je da neko ko radi u javnom sektoru, u kome su i uslužne delatnosti, ne poznaje srpski jezik makar na elementarnom nivou. Naša država bi morala da povede računa o tome, da se za sve koji žele da rade u javnom sektoru, uvede test poznavanja srpskog jezika. U Francuskoj su po tom pitanju rigorozni. U Nemačkoj, čak i profesor univerziteta koji namerava da drži kurs iz indoevropskih jezika mora da zna nemački. Poznavanje jezika je nulti korak. A, očigledno je da mi niti pitamo, niti tražimo, niti bilo šta. Vozači autobusa, Pakistanci, Indijci, ni reč srpskog ne znaju. Gledaju ljude izbezumljeno kada ih nešto pitaju. Ne znaju oni ni naša saobraćajna pravila, a kamoli jezik. Ovaj problem država mora da reši aktom o izdavanju dozvole za rad, a ne da se potvrda donosi od komšije.

Foto: Printskrin

Umesto u jelovnik gledamo u meni

- Naš srpski jezik i njegovo pismo smo do te mere potisnuli da je to više neprepoznatljivo - kaže profesor Mihailo Šćepanović. - To je razgovorni jezik sa angliciziranom ljušturom. Umesto u kafane odlazimo u bistroe, bifee, konobe i tamo nas čekaju menii, sa budiboksnama kakvim ponudama, a sve s ciljem dodvoravanja strancima u neznavenosti da oni dolaze da upoznaju našu kulinarsku i opštu kulturu. Pomalo žalosno s naše strane.

FOTO: Privatna arhiva

Svi koji imaju bilo kakav poslovni susret sa stanovništvom morali bi poznavati makar minimum srpskog jezika, mišljenje je i lingviste profesora dr Srete Tanasića.

- Nemoguće je i zamisliti da konobar ne zna ni reč srpskog, a radi u beogradskom kafiću. Nažalost, naša realnost je da se nerviramo za naše pare, pa i kad nam konobar koji nas ne razume donese kapućino, a mi želimo da popijemo domaću kafu - ističe Tanasić. - Imamo zapažen priliv radnika iz inostranstva, skraćujemo procedure, ali nismo utvrdili šta oni moraju da ispune. Čak i radnici na građevini morali bi da razumeju minimum srpskog jezika, da ne urade nešto pogrešno. Zašto da se čovek maltretira u svom roćenom gradu kada hoće da poruči jelo u restoranu ili zašto jedan putnik da se pogrešno vozi gradskim prevozom zato što vozač ne zna ni reč našeg jezika?

Profesor Tanasić ukazuje da u zemljama "čiju mi praksu često preuzimamo, ali na površan način, postoje obaveze, a jedna od njih je poznavanje jezika te države da bi prešao u fazu da imaš pravo da radiš". Nezamislivo je, kaže Tanasić, da se, recimo konobar sporazumeva sa gostima mimikom i rukama.

Preporučujemo

Crna Gora

0 16

HOĆE LI SE SRPSKI ZBORITI SLUŽBENO? Profesori pitaju da li će rezultati popisa biti dovoljan razlog za promenu Ustava

24. 05. 2024. u 06:00

Crna Gora

1 36

SRPSKI NA PRAGU USTAVA: Crnogorci se vraćaju iskonskom identitetu, govore nezvanični rezultati popisa

22. 01. 2024. u 07:23

Crna Gora

0 3

POPIS MENjA CRNU GORU: Nakon završenog popisivanja, dva ključna pitanja naći će se pred vladajućom većinom

25. 12. 2023. u 08:00

Panorama

0 22

HRVAT UPITAO SRBE KOJA JE NAJSMEŠNIJA HRVATSKA REČ: Znate li šta su picigin, nogostup i krkan? Nasmejaćete se kada ovo pročitate

02. 12. 2023. u 12:54

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije