SAMO NA SIV JEDAN VISI 1.100 KLIMA: Ističe zakonski rok za uklanjanje rashladnih sistema sa javnih zgrada, a u praksi sve po starom

ROK za uklanjanje spoljnih jedinica klima-uređajasa uličnih fasada javnih zgrada u zaštićenim zonama ističe 4. avgusta. Za njihovo izmeštanje bilo je dovoljno vremena, s obzirom na to da je topredviđeno u Zakonu o planiranju i izgradnji još 2023. godine. Sa trotoarase, međutim, ne vidi ništa što liči na pripreme za početak radova. Niradnika, ni skela, ni obaveštenja. Samo klime na fasadama - često zarđale - uglavnom iste one koje su tu visile i pre nego što je zakon donet.

Foto: N.Skenderija

Nije da nije bilo vremena. Ali, kako to već biva - nedostajali su majstori, tehnička rešenja su bila "komplikovana", a cene "neprihvatljive", pa će po svemu sudeći i zakonom predviđeni rok morati da se prolongira.

- Da su problemi počeli da se rešavaju pre dve godine kada je zakon donet, možda bi se nešto i uradilo - kaže za "Novosti" prof. dr Miloš Banjac iz Srpskog komiteta Svetskog saveta za energiju. - Ali, sada je već izvesno: uređaji će ostati, rok će isteći, a mi ćemo čekati neku novu odluku. Zakonske odredbe mogu samo zakonom da se menjaju, tako da bi po hitnom postupku zakon trebalo da uđe ponovo u skupštinsku proceduru i da se rokovi promene. Mala je verovatnoća da će se to desiti do 4. avgusta. Dok se to ne promeni, ovo će biti još jedan propis koji će se sprovoditi samo na papiru.

Foto: N.Skenderija

Banjac podseća da se uvek kada se piše zakon, procenjuju i finansijski efekti koje će on imati na budžet:

- Zakonodavac je, pretpostavljam, naveo da ova mera nema uticaja na budžet, jer se tako najlakše dobija zeleno svetlo. Ali u stvarnosti, ova odluka ima i te kako ozbiljne finansijske posledice: reč je o hiljadama uređaja koje treba ukloniti, zameniti ili premestiti. Objekat SIV tri ima oko 550 klima-uređaja. SIV jedan, koji nije samo u zaštićenoj zoni nego je spomenik kulture, ima čak 1.100 klima-uređaja. Klime tamo nikada nisu smele da budu postavljene. Novi dvor, Stari dvor su pod zaštitom, a bukvalno su načičkani klimama. One nisu smele tamo da se postave. Za spomenike kulture mora da se traži saglasnost zavoda za zaštitu spomenika. Očigledno je da je niko nije tražio.

Zgrada u Nemanjinoj 21-23, u kojoj je nekoliko ministarstava je u programu EPS za sanaciju. Tamo će klima-uređaji biti uklonjeni sa fasada, ali ni to neće biti završeno za mesec dana.

- Obično se kroz neke programe energetske sanacije zgrada javne namene istovremeno uklanjaju klima-uređaji, odnosno izmeštaju se na druge lokacije ili se menjaju kompletno sistemi za hlađenje - ističe Banjac. - Rokovi su kratki, trenutno je to i nemoguće završiti u ovakvom kratkom roku, niti postoji dovoljan broj instalatera, na njih se čeka, posebno kad su vreline. U nekim slučajevima čak i tehnički je neizvodljivo. Kod objekata javne namene ponekad nije moguće sve spoljašnje jedinice premestiti u unutrašnje dvorište. Često je neophodno zameniti više spoljašnjih jedinica sa jednom jačom koja će služiti za više unutrašnjih.

Problem sa spoljašnjim jedinicama klima-uređaja na fasadama u drugim prestonicama rešavan je na različite načine - strogim zakonskim merama, podsticajima, ili dobrim urbanističkim planiranjem. U Parizu je potrebna dozvola gradskih vlasti za postavljanje, a često i arhitektonske komisije, dok se u Tokiju klime smeštaju u unutrašnja dvorišta. Istorijsko jezgro Rima je pod strogom zaštitom i za postavljanje klima mora da se konsultuje Zavod za zaštitu spomenika. U Nemačkoj se klime retko viđaju na fasadama jer zgrade imaju dobru termoizolaciju, pa one nisu neophodne. U starim četvrtima Barselone često se ugrađuje u okvire prozora ili terasa, dok se u Singapuru u novim zgradama obavezno projektuju klima-niše, odnosno udubljenja u fasadi koja skrivaju spoljašnje jedinice i obezbeđuju ventilaciju.

Foto: N.Skenderija

- U bilo kom evropskom gradu, bez obzira na to da li je reč o manjoj varoši ili velikom urbanom centru, nećete videti klima-uređaje postavljene na uličnim fasadama zgrada - ističe Banjac. - To je u većini zemalja zabranjeno još u fazi projektovanja. Grad Beograd je, na primer, doneo odluku o komunalnom redu kojom je definisao dozvoljene lokacije: uređaji mogu da se postave u lođama, na bočnim ili dvorišnim fasadama, kao i na krovovima. Ovakva pravila nisu doneta samo zbog estetike. Klima-uređaji narušavaju izgled grada, ali takođe mogu predstavljati i bezbednosni rizik, pogotovo u starim gradskim jezgrima i zonama koje su pod zaštitom. Zato su upravo te oblasti pod posebnim režimom. Idealno je da se klime postavljaju u unutrašnjem delu zgrade, u hladovini, gde uređaj ima optimalne uslove za rad, a da pritom ne narušava izgled ni bezbednost objekta.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije