STRAHOVALI SMO ZA ANESTEZIOLOGE: Dr Marjana Vukićević, direktor bolnice "Sveti Sava", jedine koja je imala zaražene pacijente sa šlogom

SPECIJALNA bolnica za cerebrovaskularne bolesti "Sveti Sava" izlazi iz kovid-sistema. Doktor Marjana Vukićević, specijalista neurologije i direktor ove ustanove, otkriva za "Novosti" da je u petak dogovoreno da se njihovi pacijenti sa moždanim udarom, a pozitivni na virus korona, presele u "Batajnicu", koja ima i neurologe u svom timu.

Dr Marjana Vukićević

- Na ivici smo kapaciteta za nekovid pacijente - kaže doktorka Vukićević. - Zahtevno je raditi u dve zone u staroj zgradi kao što je naša, sa brojem osoblja planiranim za jednu zonu. Od utorka ćemo biti nekovid.

* Mesecima ste preuzimali sve pacijente sa moždanim udarom.

- Početkom novembra smo ušli u kovid sistem, sa odeljenjem od 60 postelja. U intenzivnoj nezi "u kovidu" imamo 10 respiratora i gotovo su svi uvek bili zauzeti. Od tada je lečeno i otpušteno više od 400 pacijenata. Upućivani su iz ambulanti Infektivne klinike, KBC "Zemun" i KBC "Bežanijska kosa", praktično iz svih kovid-centara ne samo sa moždanim udarom, već i sa pogoršanjima kovida iz centara koji nisu imali intenzivnu negu.

* To je obim posla koji zahteva veće kapacite od vaših.

- Ovde radi sjajan tim požrtvovanih ljudi, ali su najveći teret podneli naši anesteziolozi. Njih šest i danas vodi dve intenzivne nege sa 20 respiratora. Neurolozi, internisti, specijalizanti, mladi klinički lekari, naše sestre i tehničari su svakodnevno izgarali i brinuli o najtežim bolesnicima.

* Koliko je to podizalo rizik od infekcije?

- Naš najveći strah je bio da se ne razbole anesteziolozi i sestre u većem broju. To smo, srećom, uspeli da izbegnemo i da neko od zaposlenih ne dobije težak oblik kovida.

* Da li je epidemija kovida povećala broj moždanih udara?

- Neznatno, ali su udari bili težeg stepena i lošijeg ishoda. Moždani udar se najčešće javljao nedelju dana od početka infekcije. Gotovo polovina slučajeva je bila posledica zapušenja velikih krvnih sudova mozga ili srčane aritmije (atrijalna fibrilacija), što je i kod nekovid pacijenata najčešći uzrok.

* Jesu li udruženi kovid i infarkt mozga bili smrtonosniji nego kada se jave odvojeno?

- Prema nekim istraživanjima oko jedan odsto pacijenata sa kovidom doživi moždani udar. Smrtnost je bila veća kod pacijenata sa težim moždanim udarom, što je očekivano, ali su oni češće i dolazili sa respiratornim tegobama. Da li su infekcija i upala pluća bili okidači težeg moždanog udara još ostaje nerazjašnjeno.

* Imali ste nažalost i mlade sa udruženim kovidom i šlogom.

- Prosečna starost naših pacijenata sa moždanim udarom i kovidom bila je 72 godine, najmlađi pacijent je imao 35 godina, a najstariji 93 godine. Mlađi su imali bolji ishod. Najmlađi je izašao iz bolnice bez posledica. Gotovo dve trećine umrlih bili su stariji od 80 godina.

* Da li kod onih koji prežive udruženi kovid i šlog ostaju posledice koje inače ne bi imali bez kovida?

- To su dve ozbiljne bolesti, i posledice kod preživelih zavise pre svega od težine moždanog udara i stepena invaliditeta, ali je oporavak ovih pacijenata sporiji i zahteva više vremena.

GODIŠNjE PRIME 6.000 OBOLELIH

* Vi inače zbrinjavate ogroman broj pacijenata.

- Poslednjih godina se kod nas hospitalizuje oko 6.000 bolesnika, pre 10 godina je taj broj bio i više od 7.500 godišnje. I smrtnost je sada manja. Za poslednju deceniju kod nas je lečeno 70.000 bolesnika, adekvatnom terapijom su sprečene teže posledice, i prevenirani novi moždani udari. Mi smo skromni i čekamo da naš kvalitet prepozna i srpska stručna javnost, jer opšta i svetska to prepoznaje.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije