TEMELJI SRPSKE DRŽAVNOSTI: Kako je na Sretenje 1804. otvoren istorijski proces, a završen na Berlinskom kongresu dobijanjem nezavisnosti
DA bi se potpunije razumeo Prvi srpski ustanak 1804-1813, njegov početni uspeh, ne uvek predvidivi razvoj, i neumitni krah, zatim njegova istorijska veličina, odjek i brojne posledice, neophodno je da se u svetlu savremenih istorijskih okolnosti sagledaju i razjasne svi uzroci koji su do njega doveli.
Ideje racionalizma i prosvetiteljstva nastale u Evropi u XVIII veku, najpre su doprle do učenih Srba iz Habzburške monarhije i među njima je nastala intelektualna klima koja je prethodila Srpskoj revoluciji.
Središnje mesto po idejama koje je zastupao pripada Dositeju Obradoviću, koji je narod definisao kao zajednicu jezika i prvi je istakao zahtev da se piše na jeziku kojim narod govori. Obradović je svojim radom na prosvećivanju naroda spajao rad na njegovom nacionalnom osvešćivanju, duhovnom ujedinjavanju i političkom oslobođenju.
Rajićeva Istorija štampana u Beču 1794/1795. godine, znatno je doprinela ideološkom formulisanju srpske revolucije, jer je u njoj prvi put prikazana srpska srednjovekovna prošlost, nedvosmisleno ukazujući na ideal kome treba težiti. Pored idejnih stremljenja javljaju se i konkretni predlozi o budućoj srpskoj državi.
Na Temišvarskom saboru 1790. godine iznet je zahtev za političkom autonomijom Srba u Habzburškoj monarhiji, dok karlovački mitroplit Stevan Stratimirović, krajem 1804. godine podnosi ruskom ministru spoljnih poslova Nacrt vospostavljenja nove sloveno-srbske države, predlažući da se, uz rusku pomoć i protektorat, obnovi srpska država koja bi obuhvatala oblasti na kojima Srbi žive i koja bi bila pod vrhovnom vlašću Porte sa ruskim ili luteranskim princom, kao garantima autonomije.
Misao o nacionalnoj državi, koja bi se stvorila na temeljima istorijskog prava, zajednička je težnja većine učenih Srba s kraja XVIII i početkom XIX veka, koji su promišljali o budućnosti srpskog naroda.
Prvi srpski ustanak udario je pečat nacionalnoj misli u Srbiji i odredio ulogu koja će obeležiti njenu istoriju u 19. i 20. veku
SRAMNE REČI ANGELE MERKEL U MEMOARIMA: Evo šta je napisala o bombardovanju Srbije, ratovima i Zapadnom Balkanu
SA MNOGO pompe, u knjižare su stigli memoari bivše nemačke kancelarke Angele Merkel pod naslovom „Sloboda“. U njima se na nekoliko mesta spominju Srbija i Zapadni Balkan.
26. 11. 2024. u 17:09
(MAPA) RUSI NAPREDUJU U TORECKU: Oglasio se Pušilin, žestoke borbe vode se za grad (VIDEO)
JEDINICE ruske vojske napreduju u Dzeržinsku (ukrajinski naziv za Toreck), javio je na Telegram kanalu šef DNR Denis Pušilin.
24. 11. 2024. u 18:59
PUTINOV NOVI SAVEZNIK? Ko je potencijalni rumunski predsednik - NATO raketni štit naziva SRAMOTOM, divi se Mađarskoj
NEZAVISNI ultradesničarski kandidat na predsedničkim izborima u Rumuniji Kalin Đorđesku osvojio je najviše glasova u prvom krugu i najveći je favorit za pobedu u drugom krugu, u koji će najverovatnije ići sa Elenom Lasčoni ispred partije "Save Romania Union" (USR).
25. 11. 2024. u 15:22
Komentari (0)