OPASNE PREVARE PRILIKOM ONLAJN KUPOVINE: Zašto prodavci na Instagramu ne otkrivaju cene - "Klinci željni brze zarade i prevaranti"

DEJAN Gavrilović iz Udruženja potrošača "Efektiva" otkriva sa kakvim prevarama se građani najčešće suočavaju prilikom kupovine putem interneta.

Foto: AP

Trgovina putem interneta beleži snažan rast, a posebnu eksplanziju je doživela nakon 2020. godine. Sa širenjem ponude i legalnih trgovaca porastao je i broj onih koji zaobilaze zakon, etičke norme i na sve načine varaju kupce. 

Najčešće biraju društvene mreže poput Fejsbuka i Instagrama, jer tako dolaze do velikog proja potencijalnih kupaca. Uglavnom se služe trikovima poput slanja prazne kutije ili proizvoda koji kupac nije poručio.

Da su ovakve prevare u Srbiji svakodnevne, za "Mondo" je potvrdio Dejan Gavrilović iz Udruženja potrošača "Efektiva" koji nam je otkrio na šta se prevareni kupci najčešće žale.

- Iza tih profila stoji ko zna ko - klinac željan brze zarade, prevarant koji zapravo ne prodaje ništa. Građani se najviše žale na plaćanje neregistrovanom prodavcu sa mreže koji ne isporuči robu ili čak, kada se ostave podaci sa kartice, prevarant skice ceo iznos novca - naveo je Dejan Gavrilović za "Mondo".

Osim nesigurnosti i neizvesnosti, građane od kupovine često odbija neisticanje cena artikala na Intagramu. Prema Zakonu o trgovini, svaki trgovac je dužan da na jasan, nesumnjiv, lako uočljiv i čitljiv način istakne prodajnu cenu robe/usluga koja se nudi u trgovini na malo.

Online trgovci ne samo da se ne pridržavaju ovoga, nego primoravaju kupce da im za svaki upit cene pošalju privatnu poruku. To rade tako što u opis objave artikla napišu "cena inboks" ili čak uopšte ni ne pomenu cenu. Ukoliko ste baš "zagrejani" za proizvod, poslaćete poruku ali s druge strane, možda bi vas transparentost pre odobrovoljila na kupovinu.

Gavrilović kaže da neko ko ne poštuje Zakon o trgovini u drugim segmentima, zašto bi poštovao po pitanju isticanja cene.

- Ako se radi o firmi koja je registrovana u APR-u (može se proveriti na sajtu APR po imenu, PIB-u), onda postoji obaveza isticanja cene i svega ostalog što propisuje zakon -  istakao je Gavrilović za "Mondo".

S druge strane, social media menadžeri situaciju "cena inboks" ili izbegavanje otkrivanja cene, objašnjavaju vrlo jednostavno. Naime, u pitanju je potez koji će onlajn trgovcu doneti veći angažman publike i pozitivno uticati na algoritam profila. Instagram to "nagrađuje" većom vidljivošću.

- Trgovci na Instagramu ovo rade zbog tzv. engangement-a, jer će korisnici ispod objave ostavljati komentare i uporno pitati za cenu. Što više komentara ima, bolje po vlasnika naloga - pojasnio nam je stručnjak za društvene mreže.

Još jedan od glavnih razloga je borba za parče kolača na tržištu, jer ako konkurencija odmah vidi cenu, lako joj je da spusti svoju. Na taj način otežavaju direktno poređenje. Kada su u pitanju online butici, veliku ulogu igraju i automatizovana pravila preprodaje - dobavljači im često menjaju cene, pa ih zbog toga ne objavljavuju javno.

"Crna lista" Instagram trgovaca

Iz "Efektive" napominju da ne postoji registar Instagram trgovaca, niti je moguće da postoji, jer se ti profili na dnevnom nivou gase i otvaraju u desetinama. Ono u šta građani mogu imati uvid je "crna lista" trgovaca koji neregistrovano prodaju robu putem Instagrama. Na ovom spisku, trenutno se nalazi 150 naloga za koje je utvrđeno da ne posluju u skladu sa Zakonom o elektronskoj trgovini.

Udruženje za zaštitu potrošača Vojvodine (UZPV) sprovelo je proveru dela trgovaca na društvenim mrežama i utvrdilo spisak onih za koje postoji sumnja da ne posluju u skladu sa propisima. Iz UZPV-a napominju da lista nije konačna niti predstavlja reprezentativan uzorak trgovaca koji rade „na crno“, kao i da se ne odnosi nužno na one na koje potrošači najčešće podnose prigovore.

Savet za online kupovinu

Trgovac koji svoju prodaju vrši putem interneta, u obavezi je da na vidnom i dostupnom mestu naznači: Poslovno ime, adresu sedišta, kontakt podatke, matični broj (MB), poreski identifikacioni broj (PIB), detaljne podatke o ceni proizvoda, koji uključuju i troškove dostave i ostale manipulativne troškove.

- Pre kupovine, uvek pitati za matični broj i naziv firme, PIB, pa po tim podacima proveriti da li firma postoji. Ako ne postoji, takva kupovina je rizična i ne treba je raditi - zaključuje Dejan Gavrilović.

BONUS VIDEO:

VEŽBE NA PACIFIKU: Ruska flota izvodi vežbe gađanja u Ohotskom i Japanskom moru

Preporučujemo

Ekonomija

0 4

PRODAJE SE KOMPANIJA VLASNIKA LEGA: U igri kupovina akcija vredna skoro 600 miliona dolara

14. 12. 2025. u 07:00

Ekonomija

0 0

JAVNI DUG SRBIJE: Na kraju oktobra dostigao 38,166 milijardi evra, odnosno 43,1 odsto BDP-a

05. 12. 2025. u 17:24

Ekonomija

0 2

OTPAD PRETVORIO U PROFIT: Sve je počelo od skromnog eksperimenta tehnološkog entuzijaste

28. 11. 2025. u 15:51

Ekonomija

0 3

UKRAJINA RAZOTKRILA RUSKU NAMERU: "Prodaće ih da bi popunili budžet"

28. 11. 2025. u 10:29

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije