Ekonomija

HRVATSKA NE USPEVA DA OBUZDA INFLACIJU: Cene na tržištu i dalje divljaju

V.N.

21. 05. 2026. u 15:18

Google Dodaj Novosti kao svoj Google izvor

EVROPSKA komisija je blago snizila prognoze ekonomskog rasta za Hrvatsku za ovu godinu na 2,7 odsto BDP-a, ali i taj rast je među najvećima u Evropskoj uniji i daleko je iznad proseka i evrozone i EU. Međutim, Hrvatska će ove godine biti među vodećima i po inflaciji, koja bi, prema prognozama Evropske komisije, trebalo da bude na nivou od 4,6 odsto. Jedino bi Rumunija, sa 7 odsto, trebalo da ima veću inflaciju od Hrvatske, dok bi prosečna inflacija u EU trebalo da iznosi 3,1 odsto.

ХРВАТСКА НЕ УСПЕВА ДА ОБУЗДА ИНФЛАЦИЈУ: Цене на тржишту и даље дивљају

Foto: AI generated/Gemini

Ove podatke objavila je Evropska komisija u svojim prolećnim ekonomskim prognozama u četvrtak, uz napomenu da je u celoj EU rast oslabio pre svega zbog poremećaja izazvanih sukobom na Bliskom istoku i porasta cena energenata. To je poseban izazov za EU, koja je neto uvoznik energenata.

Hrvatska je u 2025. godini imala rast od 3,4 odsto, dok bi ove godine BDP trebalo da raste za 2,7 odsto, a sledeće za 2,5 odsto. Jedino će Malta sa 3,7 odsto, Poljska sa 3,5 odsto i Litvanija sa 3 odsto imati veći rast od Hrvatske. Prosečan rast u EU ove godine biće tek 1,1 odsto, a u evrozoni ispod 1 odsto, tačnije 0,9 odsto. Zanimljivo je da će Irska, druga najbogatija zemlja članica EU nakon Luksemburga, ove godine imati pad BDP-a od 1,2 odsto, ali nakon što je prošle godine zabeležila neverovatan rast od čak 12,3 odsto BDP-a.

Sukob na Bliskom istoku i rast geopolitičkih tenzija uticaće na dalje prognoze u Hrvatskoj jer utiču na domaću tražnju. Rast će i dalje uglavnom biti podstaknut domaćom tražnjom; privatna potrošnja ostaje otporna zbog rasta plata i rasta zaposlenosti, iako bi inflacija mogla da poveća nepredvidivost kupovne moći domaćinstava u Hrvatskoj, smatra Evropska komisija.

Evropska komisija predviđa usporavanje rasta investicija uz strože uslove finansiranja i povećanu neizvesnost, ali će i dalje biti značajnog povlačenja sredstava EU. Uticaj će imati i značajan rast ulaganja u odbranu.

Državna potrošnja u Hrvatskoj trebalo bi da zadrži pozitivan doprinos rastu BDP-a, dok će neto izvoz i dalje imati negativan doprinos rastu BDP-a, s obzirom na to da uvoz nadmašuje izvoz uprkos snažnom turizmu, između ostalog zbog slabije tražnje trgovinskih partnera i određenog pada cenovne konkurentnosti.

U jesenjim ekonomskim prognozama iz novembra prošle godine rast Hrvatske bio je predviđen na 2,9 odsto, a u sledećoj na 2,5 odsto. Komisija je prognoze za ovu godinu blago snizila sa 2,9 na 2,7 odsto, dok je za sledeću godinu zadržala iste prognoze kao i ranije, dakle 2,5 odsto.

Nivo nezaposlenosti u Hrvatskoj stabilizovaće se na 4,8 odsto, što je takođe znatno niži nivo od EU, gde iznosi 6 odsto. Zanimljivo je da najveću stopu nezaposlenosti u EU sada ima Finska sa 10,1 odsto, Španija sa 9,9 odsto, Švedska sa 8,5 i Francuska sa 8,3 odsto.

Iako će u Hrvatskoj usporiti rast zaposlenosti, taj rast i dalje postoji. Komisija i ovog puta ponavlja kako se u Hrvatskoj kao izazov pojavljuje nedostatak radne snage.

(Telegraf Biznis/Jutarnji)

BONUS VIDEO

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Klikni na zvezdicu u gornjem desnom uglu i zaprati Novosti na Google News platformi

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
ZA ONE KOJI OD USLUGA OČEKUJU BRZINU, JEDNOSTAVNOST I DOSTUPNOST: Račun u OTP banci možete da otvorite onlajn bez odlaska u ekspozituru

ZA ONE KOJI OD USLUGA OČEKUJU BRZINU, JEDNOSTAVNOST I DOSTUPNOST: Račun u OTP banci možete da otvorite onlajn bez odlaska u ekspozituru