“Kovid pomoć” privredi dostigla 12,5% BDP-a

SRBIJA je za pomoć privredi usled kovid 19 u ovoj godini izdvojila do sada 12,5% BDP-a, a nova kriza iznudila je i promenu pravila za budžetska izdvajanja u kratkom roku.

Foto: Depositphotos

Prema najnovijem izveštaju Evropske komisije, Srbija je u delu koji se odnosi na državnu pomoć u 2020. ostvarila napredak. Novi Zakon o kontroli državne pomoći koji je u primeni od 1. januara 2020. godine u skladu je sa EU propisima, mada su i dalje potrebna usklađivanja u određenim oblastima, konstatovano je u izveštaju, kao i napredak ostvaren jačanjem nezavisnosti Komisije za kontrolu državne pomoći. U aprilu, pre nego što je paket mera podrške stavljen privredi na raspolaganje, u Srbiji su usvojene dve uredbe, kojima je dat pravni osnov za njihovo sprovođenje. Kada je reč o Komisiji za kontrolu državne pomoću, preporuka EK je da se ona ojača.

- Potrebno je povećati kapacitete Komisije za kontrolu državne pomoći u cilju boljeg sprovođenja delatnosti ovog tela. Ova Komisija nije donela nijednu odluku kojom se zabranjuje davanje državne pomoći i odluku u korist povraćaja, dok je usvojila samo jednu uslovnu odluku. Aktivnosti Komisije za kontrolu državne pomoći trebalo bi pojačati u narednom periodu - piše u Izveštaju Komisije.

Tri paketa

Ukupna vrednost uvedenih mera do sada iznosi oko 12,5% BDP-a, pokazala je najnovija analiza NALED-a, urađena u okviru projekta "Pripremi se za učešće”, koji sprovode Centar za evropske politike, NALED i Centar savremene politike kroz portal Europen Western Balkans, uz podršku Evropske unije.

Prema ovom dokumentu, prvi paket podrške je bio „najskuplji“ imajući u vidu da je obuhvatio najveći deo privrede i veliki broj mera. Vrednost paketa dostigla je 608,3 milijardi dinara ili 11% BDP-a. Za njim su usledila još dva manja.

Foto Depositphotos

Analiza je nedvosmisleno ukazala na to da su paketi podrške bili i više nego potrebni, posebno imajući u vidu da svako drugo preduzeće smatra da će im za povratak na stari nivo poslovanja biti potrebno do godinu dana, a svako četvrto veruje da će za to biti potrebno više od godinu dana. Čak 80% ispitanika očekuje manje prihode u 2021. godini, dok se tri četvrtine njih nada da će zadržati isti broj zaposlenih u narednoj godini, a polovina očekuje probleme sa izvršavanjem obaveza.

Gde smo u odnosu na evropske zemlje?

Srbija je u prvom talasu opredelila pomoć “tešku” 5,1 milijardu evra, što je po udelu u BDP-u od 11% najveći paket u regionu i 10. u Evropi, pokazala je prethodna NALED-ova uporedna analiza mera za podršku privredi i očuvanje radnih mesta, urađena u okviru istog projekta.

Analizom je obuhvaćeno 36 država u Evropi i Zapadnom Balkanu, a kako se pokazalo, sve su rasporedile novac u tri ključne grupe mera – za odlaganje i umanjenje poreskih obaveza, za direktna davanja kako bi sačuvale zaposlene i za garancije za povoljnije kredite i druge poluge u svrhu održavanja tekuće likvidnosti preduzeća.

Države obuhvaćene analizom u proseku su izdvojile 8,4% BDP-a za podršku privatnom sektoru, najviše su u državama zapadne Evrope shodno njihovoj ekonomskoj snazi. Lideri na listi su Finska i Nemačka, koje će za mere odvojiti čak petinu BDP-a, dok su najskromnija davanja predvidele Severna Makedonija (0,2%) i Albanija (1,3%). Na primer, paketi mera u Hrvatskoj i BiH čine 3% njihovog BDP-a. Svaka treća zemlja, obuhvaćena analizom, odvojila je do 5% BDP-a za mere podrške.

Targetiranje podrške

Karakteristično za prve mere bilo je da je izostala targetirana podrška, koja je usledila u drugom paketu, procenjenom na oko 66 milijardi dinara. Pomoć je predviđena u vidu jednokratne isplate od 50% do 120% minimalne neto plate za sve privredne subjekte, za avgust i septembar. Najveća podrška predviđena je za one koji su se odvažili da nakon 15. marta pokrenu biznis.

Ubrzo zatim usledila je prva targetirana mera, vredna oko 1,2 milijarde dinara, a odnosila se na podršku hotelijerskoj industriji, koja je najviše pogođena virusom kovid19. Za nešto više od 12.000 firmi iz sektora turizma, opredeljeno je još oko dve milijarde dinara u decembru. Novac je namenjen za isplatu minimalne zarade za oko 72.500 zaposlenih u turističkim agencijama, rent-a-kar firmama, ugostiteljskim objektima i hotelima.

Firme koje su anketirane u okviru najnovije analize, kažu da su im u prvom paketu mera najkorisnija bila direktna davanja za tri minimalne zarade za zaposlene u mikro, malim i srednjim preduzećima i kod preduzetnika. Kao korisnu, ocenili su i meru odlaganja plaćanja doprinosa za socijalno osiguranje i poreza na zarade do januara 2021. godine, nakon čega će ovu obavezu moći da izmire na 24 mesečne rate. Iz drugog paketa mera, najkorisnija im je isplata dva puta po 60% minimalca.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije