Feljton

Tekstovi

Vajala Tita

Olja Ivanjicki je bila usamljeno dete. Sama je morala da na?e zabavu, zanimaciju. A, usamljena deca pribežište, utehu i smisao traže i nalaze u mašti. Tada sve biva mogu?e i nisu više usamljena

Savo Popović | 14. 03. 2008. u 00:00

Pet tona mraka

Pokušala sam i posle Akademije da nastavim da vajam. Odlazila sam kod Vladete Petri?a u Paviljon Veljkovi?. On je koristio samo deo tog rajskog, raskošnog, bogatog prostora

Savo Popović | 16. 03. 2008. u 00:00

Kami pred platnom

Sude?i po prihvatanju i “razumevanju” njenog umetni?kog angažmana, Ivanjicka je suviše rano napravila iskorak. Analizom se niko nije bavio

Savo Popović | 17. 03. 2008. u 00:00

Sama sebi menadžer

Olji Ivanjicki je, kao u “Vjesniku” šezdesetih, predbacivano da je samoreklamerka. Ali, “kako bi neko mogao da bude prisutan na javnoj sceni a da sam u tome ne u?estvuje?”

Savo Popović | 18. 03. 2008. u 00:00

U hramu umetnosti

Neke stvari su bile neoprostive. Lepa, zavodljiva i talentovana: to je suviše za ženu u društvu u kom vladaju, dominiraju, što zna?i, i raspored prave muškarci

Savo Popović | 19. 03. 2008. u 00:00

Politika
Tenis
Fudbal