KOLIKO JE REALNA TEORIJA DA JE KOSTA INSTRUISAN DA POČINI MASOVNI ZLOČIN? Gost podkasta "Priče iz hronike" Vladimir Marinkov (VIDEO)

IP adrese računara sa kojima je dečak Kosta, koji je pobio vršnjake u osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar", možda komunicirao pre tog zločina, SBB nije dao Višem tužilaštvu, jer je u pitanju dete mlađe od 14 godina, a deca su posebno zaštićena kada se radi o pribavljanju bilo kakvih podataka o ličnosti, čak i kada se desio ovakav težak zločin.

Foto: Novosti

Ovo je gostujući u podkastu "Novosti" - "Priče iz hronike" objasnio advokat Vladimir Marinkov, stručnjak za visokotehnološki kriminal. On navodi da je još jedan razlog za negativan odgovor, što bi se na taj način mogli prikupljati podaci o ličnosti osoba, koja sa tim zločinom nemaju nikakve veze.

- Ne postoji ni pravni osnov za prikupljanje takvih podataka, jer se za ta ubistva ne vodi krivični postupak. Postupak protiv njegovih roditelja se vodi za druga krivična dela. Takođe, ako bi zahtev bio dostavljen nakon isteka godinu dana, provajder SBB ih možda više i nema, jer svi operatori posle godinu dana ih brišu - objašnjava Marinkov.

Odgovarajući na pitanje da li je mogao da se napravi izuzetak imajući u vidu strahotu zločina, on kaže da su izuzeci u pravu mnogo opasni, osim ako sam izuzetak nije propisan zakonom.

- Malo toga bi mogli da utvrdimo na osnovu IP adrsa, jer one ukazuju samo na neki server ili kompjuter sa kojim je drugi kompjuter komunicirao, a to ne znači da bi uopšte otkrili konkretnu ličnost. I kada bi se preko aplikacija "viber", ili "vacap" pretraživalo, opet bi se dobila IP adresa nekog servera, a ne osoba. Ključ bi pre ležao u nekom uređaju, koji je taj dečak koristio - navodi Marinkov. - IP adresa bi mogla da ukazuje na sajtove, koje je posećivao, na sadržaje, koje je čitao ili gledao, servise, koje je koristio na internetu i to bi moglo da bude osnova za neku dalju istragu, ali da ukažu na neku osobu je jako teško, jer je direktna komunikacija između dva uređaja na internetu veoma retka.

Marinkov kaže da bi IP adrese teorijski neko zaposlen u provajderu mogao da vidi, ali pitanje je da li bi mogao i da ih raščivija, što nije jednostavno, a da se uputi u sadržinu neke eventualne komunikacije je skoro nemoguće.

- U dečakovom telefonu i računaru bi se moglo nešto naći, ali je trebao zakonit osnov da se radi ta pretraga. Mi nemamo krivični postupak za ubistvo, jer je on dete i ne može da bude predmet istrage zbog svojih godina. Eventualno je moglo da prođe kroz postupak, koji se vodi protiv njegovih roditelja - ukazuje ovaj advokat. - Ako bi pričali u drugom postupku, gde je moguće goniti osumnjičenog, onda bi iz telefona i računara moglo da se dođe do mnogo podataka, sa kim se komuniciralo i do sadržaja. U određenim slučajevima se može doći i do brisane sadržine, ako ona nije posle prepisana, odnosno da nije nešto novo napisano preko tih mesta u memoriji.

Marinkov ukazuje da su različite tehnike veštačenja telefona i računara u zavisnosti od onoga šta se traži.

- Ono što je generalno opšte je da se telefon ili računar povezuju na poseban forenzički uređaj, koji onemogućava menjanje sadržine, pa se ona bajt za bajt prepisuje na neki hard disk, snima se i onda se na toj kopiji vrši pretraga, kako na orginalnom uređaju ne bi došlo do brisanja ili izmene podataka - objašnjava advokat. - Traži se ono što je nalog tužilaštva ili suda, fotografije, snimci, poruke, listing poziva, sadržina imenika, sadržina aplikacija... Ukoliko se radi o komunikaciji preko društvenih mreža, ona nije u telefonu, nego na serverima tih mreža. Policija njima može da pristupi uz pomoć šifre osumnjičenog, kada im je da, mada niko nema obavezu da preda takve podatke. Druga opcija je da se obrati direktno društvenoj mreži i traži podatke, ako ih i oni imaju, jer se neke hvale da nemaju pristup komunikaciji svojih korisnika. Njima je pitanje privatnosti jedno od najprioritetnijih, jer ako je ne sačuvaju gube korisnike, a to znači da gube i biznis.

Marinkov smatra da ćemo teško ikada saznati da li je Kosta bio instruisan od nekoga da počini zločin.

- Ja ne verujem da je bio instruisan, jer bi nivo takvog instruisanja mogao da postoji samo u situaciji kada bi neko osetio da je pronašao pogodno tlo ili da šalje svima na koje naleti na nekoj platformi, ali to bi se saznalo. To bi moralo da bude ciljano na to konkretno dete, što je malo verovatno - kaže Marinkov. - Mnogo se priča o tim igricama sa ubjanjem i da su one neki okidač. Možda i jesu kod ovog deteta, ali gubimo iz vida da te igrice igraju milioni ljudi u svetu. Oni, koji učine nešto ovako strašno, su hvala bogu u malom broju i čak da je njih ta neka igrica okinula da učine zločin, to pre ukazuje da bi njih isto tako i nešto drugo moglo da okine, neki film, muzika, tekst, knjiga, a zapravo je sam uzrok u tim ljudima. Da nije to bio okidač, bilo bi nešto drugo.

Naš sagovornik podseća da je Kosta gledao dokumentarac o masovnom ubistvu u školi u Americi, a taj film je snimljen da se to više nikada ne bi desilo, a ne da bi nekoga podučilo.

- On je nažalost zbog njegovih ličnih problema u tome našao sebi uputstvo ili podsticaj. To mi je prihvatljiva teorija, da tu postoji neka sprega, ali je ona pokrenuta unutar njega i te podsticaje bi on našao i u nečemu drugom, ako ih nije našao u tom filmu ili nekoj igrici. Godine i godine psiholoških i psihijatrijskih proučavanja bi mogle da dovedu do pravog odgovora na pitanje šta leži u korenu toga zločina. To je toliko strašno i nezamislivo da dete ubija decu, da ja nemam odgovor ni advokatski, ni ljudski - zaključuje Vladimir Marinkov i razgovoru.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije