POGLED ISKOSA: Etika slikara

Piše Dejan Đorić

24. 01. 2023. u 10:48

MIROSLAV Miro Šuković (Bihać, 1977) crnogorski je slikar izlagački veoma prisutan u Srbiji. Njegove slike se po prvi put mogu videti u Galeriji Lucida u Beogradu, između 26. 1. i 16. 2.

ПОГЛЕД ИСКОСА: Етика сликара

Miroslav Miro Šuković, ulje na platnu

Jedan je od onih pravih crtača koji su uprkos visokoizgrađenom stilu umeli da osvoje sliku, što često samosvojnim crtačima ne polazi za rukom, najbolji je primer Dragan Lubarda. Šuković dolazi iz moćne struje crnogorskog iracionalizma, iz matice balkanske fantastike, kao najvišeg vida figuracije, jer ne nastaje na osnovu podražavanja prirode već definisanja mašte, istraživanja unutrašnjih predela. On je psihonaut koji preleće svoj unutarnji pejzaž, njegov iracionalizam je izvoran. Likovni izraz ovog slikara po strani je od akademskog ali njegove stilizacije i deformacije zahtevaju višu likovnu kulturu, uostalom, cela ne samo novija balkanska fantastika izrasla je na estetici deformacije. Manje je tu reč o lepom ili ružnom već o istinitom, o vrednosti i snazi ličnog iskaza.

Na prvi pogled Šukovićev opus je ekspresivan, međutim, slikar je našao način da ekspresionizam spoji sa fantastikom, što nije uobičajeno. Za njega se ne može reći ni da je (post)moderni umetnik, on živi svoj likovni vek po strani od buke i besa neoavangardi. Njegov opus je pre predmoderan nego (post)moderan ili antimoderan, on je iskonski umetnik. Zato za razumevanje ovog stvaralaštva nisu ključne uobičajene kategorije anatomije i kolorita već samo snaga izraza. Bojene vrednosti su kod njega prigušene i više suptilne, u drugom planu, svedene na osnovne, na borbu svetlog i tamnog, a anatomija je tek naznačena ili u okviru čudovišnog. Kada govorimo o htonskom i demonskom u ovom opusu, treba imati na umu da srpska reč čudovišno ima sakralni prefiks - čudo.

Za srpski narod jedan Englez je rekao "da proizvodi višak istorije", što je nepoželjno u globalističkim nivelacijama. Slično se može reći i za Crnu Goru koja zna za čojstvo i junaštvo, dakle, višak etike. Čini se da takav snažan, herojski život u mirnim, neratnim uslovima može da poprimi i izraz patetike. Uroš Tošković se od toga branio estetikom nihilizma, crnila i ništavila kao sigurnim protivotrovom od aktuelnih gluposti i materijalizma svake vrste. Na drugoj strani od realizma, iz te perspektive samo racionalizma i materijalizma Šuković traga za duhovim vrednostima. One su kod njega prisutne pre svega u nastojanju da dosegne himeru čiste likovnosti, da stvara slikarstvo bez balasta naracije ali i (post)modernih predrasuda. Ekspresivno i iracionalno kod njega je dramatičnost povišene temperature stvaranja, etičko kao verovatno najviši izraz ljudskosti. Zato Miroslav Miro Šuković ne komplikuje svoju umetnost, stoga su kompozicije svedene a kolorit pojednostavljen, ne oponaša spoljni svet već istražuje i istrajava u onom svom začudnom...

BONUS VIDEO:  RIZNICA KULTURE I ISTORIJE: Narodni muzej - čuvar srpske baštine

 

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (0)

CEO SVET SE SPREMA ZA LUDNICU U AMERICI: Kladi se na izbore i naplati svoje poznavanje politike