Dodatak Kultura

KNJIŽEVNA KRITIKA: Glas sa ruba

Слађана Илић

13. 03. 2024. u 05:00

DOK čitamo novu zbirku poezije Vlaste Mladenovića "Građa za lađu" (KOV, Vršac, 2023), razmišljamo najpre o poziciji lirskog subjekta. Da pesnik želi nešto važno da nam kaže, čak da nas upozori, govori i sam, vrlo zvučan i sugestivan naziv knjige. Dakle, s kog mesta se javlja njegov lirski subjekt, o kakvoj građi je reč, zašto je on sprema?

КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Глас са руба

Foto: Privatna arhiva

Izvesno, on se javlja s nekakvog rubnog mesta, koje je, usled sveukupnog iskustva i dubine uvida o "radu" prirode, o ljudima, njihovim sujetama i zlostima, svetu i ciklizmu u njemu, sam odabrao. Ta činjenica ne govori o njegovoj pesimističkoj prirodi, nego pre o relističnoj. Pesimizam je istina sveta, a ljudi iz istorije nikada ništa ne nauče. To nam svima govori trenutak u kojem smo zatečeni, kao i mnogi pre njega, kao i oni koji će tek doći. Zato lirski subjekt, "Svestan buduće Atlantide", tj. njene sudbine, priprema papire: "građu za lađu, / ispisujući rodoslovlje / iz svake vrste reči, / nek se nađu" ("Građa za lađu").

No, kako je uočio i zapisao Mihajlo Pantić, koji ovu zbirku preporučuje: "On nije, kako bi se po naslovu knjige i stihovima koji su u njoj sistematično sabrani, daleki potomak drevnog Noja, ne doživljava sebe kao mogućeg spasitelja...". I to je sasvim tačno. On, dakle, želi da ode čak i sa tog ruba koji je, kao mesto dobrovoljnog izgnanstva izabrao. Kuda dalje posle spoznaje da "sve bilo je varka"? Šta se, uostalom, uopšte može spasiti? Ako ćemo po pesmama, u kojima doista nema patetike, spas je u stvaranju, u zapisima koje će, možda, neko nekada naći, i posle buduće Atlantide.

Foto promo

Dok čitamo "Građu za lađu", sasvim spontano počinjemo da mislimo na nekolike pripovetke Gorana Petrovića: na "Mesec nad tepsijom", na Gospodara ivice sveta. Između njega i lirskog subjekta narečene Mladenovićeve zbirke uočavamo izvesne sličnosti, iako ovaj drugi nema nikakve osvajačke pretenzije dok ide "tragom svoga srca" ("Ne plači za Trojom"). U njemu preteže poezija, nad stvarnošću. Takva, veristička, ta poezija je samosvojna vizura istorije, kao i stvarnosti koju lirski subjekt, poput junaka Petrovićeve pripovetke "Trska" sada već udiše samo samo na slamku. Ona otkriva njen karakter spram prirode pesme i ljubavi koju nalazi "U predelima sna" ("Ne plači za Trojom") i lepote i sudbine koju deli sa svojom stvaralačkom sabraćom: Bodlerom, H. L. Borhesom, Ivom Andrićem, Tadeušom Ruževićem, Ivanom V. Lalićem".

Dokle dopire stvaraočev glas dok "Leti vreme, leti", dok "sa Pacifika duvaju vetrovi rata" ("Prozema"), gde "Opšte je gluvilo, / niko nikoga ne čuje" ("Dopire moj glas")? Sigurno do onih koji "U tišini radne sobe nalaze spas" ("Elfride Jelinek se plaši mase"), koji se čitajući poeziju Vlaste Mladenovića s radošću u stihovima i značenjima susreću s njim.

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi
Intesa banner
pogledaj sve

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
HUMANOST NA DELU: Snaga solidarnosti i dobročinstva

HUMANOST NA DELU: Snaga solidarnosti i dobročinstva