KNJIŽEVNA KRITIKA: Ženski princip
SPISATELjICA i folklorista, prof. dr Slavica Garonja, napisala je kapitalnu naučnu monografiju "Od crvenokose boginje do slepih pevačica, Tragom matrijarhata na Balkanu i ženskog načela u srpskoj narodnoj pesmi" ("Prometej").
Foto: Privatna arhiva
Da je suštinski interesuje matrijarhat, fenomen Velike Majke i načela na kojima se zasnivalo ginekokratsko društvo, kao i njegovi refleksi u patrijarhalnom društvu, pa i u savremensti, lako smo mogli zaključiti čitajući sve njene knjige koje pripadaju lepoj književnosti, nauci o književnosti, kao i na osnovu toga što je Garonja, kao vrlo revnosna istoričarka književnosti koja zaista neprestano istražuje, u centar čitalačke pažnje kad god je objektivno bila u prilici, stavljala dela naših spisateljica s početka 20. veka ili pak onih koje su ostajale sasvim na marginama naše kulture iz političkih razloga, kao nepodobne, potom onih čije su malobrojne pripovetke ostajale rasute samo po periodici, kao i onih koje su sticajima životnih okolnosti stasavale na drugom mestu, van domovine.
Tek neki od rezultata tih istraživanja jesu dve antologije pripovedaka koje su stvarale srpske autorke - "Vrt tajni" (pripovetke pisane od početka 20. veka do 1950) i "Vrt nade" (pripovetke koje su nastajale od 1950. do danas). Rezultat prvenstveno njenog nastojanja jeste i objavljivanje romana Nađe Tešić "Buntovnica u senci ("Prometej"), koji je, može se kazati, tek početak jednog značajnog projekta.
Ipak, iako dobro poznajemo njen spisateljski i naučni rad, priznajemo da nas je novom naučnom monografijom iznenadila zato što smo po čitanju te knjige razumeli dubinu i njenih antropoloških i arheoloških uvida i interesovanja. Zahvaljujući ovoj kompleksnoj, a istovremeno i običnom čitaocu vrlo pristupačnoj knjizi, na osnovu prežitaka matrijarhalne kulture u društvima na vrlo širokom području do danas - "od antičke Grčke (gde su Amazonke prvo izgubile uporište), preko Male Azije, Balkanskog poluostrva i oko Crnog mora, odnosno Italije sa Sicilijom sve do Severne Afrike, gde su osnivale mnoge slavne gradove (Efes, Memfis)", uočili smo veze, vrednosti i zakonitosti kojima bi bilo dobro da se ne samo kao stvaraoci i istraživači, već i kao građani sveta rukovodimo naročito danas, kada se u svetu sve sa svačim pomešalo, u svetu u kojem je, po muškom principu, preovladalo nasilje koje se, čini se, i ne može zaustaviti i nadvladati na drugi način nego drevnim ženskim principom koji se zasnivao na nenasilju već na stvaranju. U poslednjoj instanci svojih istraživanja autorka razmišlja i o tome.
Foto promo
Ipak, podsticaj za nastajanje ovog dela, koje je po rečima same autorke, stvarano čitavih 20 godina, jesu dometi istraživanja ideja Johana Jakoba Bahofena ("Matrijarhat"), Eriha Nojmana ("Velika Majka") i Haralda Harmana "Zagonetka podunavske civilizacije").
Podsećanje na zaključke drugih značajnih pripadnika naše kulture, u središnjem delu knjige, na primer, o "ženskosti" naše narodne lirike, na šta je ukazivao Vuk Karadžić, ili pak o "ženskom načelu" Laze Kostića, o izuzetnom značajnu slepih pevačica, a nekima od njih nije upamćeno ni ime (Slepica iz Grgurevca itd), preko rehabilitacije nekih žena koje su pripadale našoj istoriji (Prokleta Jerina), do ponovnog upoznavanja sa delima naših posve zaboravljenih autorki između dva svetska rata: Ljubice Radoičić, Ljubice Popadić i Marice Vujković (u trećem delu knjige), vodi autorkinom zaključku: "Matrijarhalna podloga je, u stvari, u svemu što nas okružuje".
Preporučujemo
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Pročitajte više
PO DOSTOJEVSKOM: Ovih 6 znakova otkrivaju ZLE LjUDE
ČUVAJTE se onih koji se smeju kada vam je loše, govorio je Dostojevski, gorostas pisane reči i majstor psihološkog realizma, koji je kroz svoja dela istraživao dubine i mračne ponore ljudske duše. Mudre misli velikog književnika i danas se citiraju, pomažući nam da shvatimo suštinu života, a kada se nađemo u nedoumici ne znajući kako da odgovorimo na zlo, setićemo se, možda, i njegovog saveta da "ne treba pobeđivati silom, već smirenom ljubavlju"...
07. 12. 2025. u 19:40
"SLUČAJNO SAM SAZNAO DA IMAM LEUKEMIJU" : Bivšem voditelju Pinka život se preko noći okrenuo
ŽIVOT SE preko noći okrenuo
07. 12. 2025. u 20:49 >> 20:54
BRUKA: Crnogorci slavili ispadanje Srbije kao da su Hrvati (VIDEO)
Ženska rukometna reprezentacija Srbije je na šokantan način ostala bez plasmana u četvrtfinale Svetskog prvenstva jer je u meču u kome joj je i bod bio dovoljan deklasirana od Crne Gore. Bolja ekipa zasluženo ide dalje, ali uz ne mali skandal.
07. 12. 2025. u 19:40
KARLEUŠA OTKRILA CECI ISTINU O SNAJI: Nije ostala ravnodušna na reči o Veljku i Bogdani
PEVAČICA Olja Karleuša, koja je rodom iz Titela, otkrila je kakva je zapravo snajka Cece Ražnatović, Bogdana.
07. 12. 2025. u 15:45
"Glupa si i gadna! Zanimljivo, retko se o tome izveštava - ali sve je ovo bilo plaćeno privatnim donacijama"
"NIJE korišćen nijedan dolar poreskih obveznika!"
06. 12. 2025. u 21:24
"ŠTA ONA MOŽE DA KAŽE!?" Lukas udario na Cecu
PEVAČ Aca Lukas pohvalio je harmonikaša i kompozitora Dragana Stojkovića Bosanca.
07. 12. 2025. u 08:43
"TA KUĆA JE STVARNO UKLETA" Majci i ocu prerezao grkljan, pa sebi isekao vene: Novi detalji porodične tragedije u Čačku
PRVI rezultati istrage tragedije koja je otkrivena u subotu ujutru u porodičnoj kući u blizini „Slobodine“ raskrsnice u Čačku, govore da je Vladimir Čarapić (47) nožem preklao vrat svojoj majci Mili (72), a potom i svom ocu Neđu (79). Zatim je sebi istim sečivom naneo više uboda po grudima i stomaku, a na kraju je prerezao vene leve ruke i tako na smrt iskrvario.
07. 12. 2025. u 13:36
NOVO REŠENjE ZA UKRAJINU: Evropa pravi plan u slučaju da se SAD povuku iz konflikta
EVROPSKE diplomate pripremaju scenario podrške Ukrajini u slučaju povlačenja SAD iz konflikta, prenosi Blumberg, pozivajući se na izvore.
07. 12. 2025. u 13:19
Završio glumu, pa radio na mešalici, rat ga udaljio od ljubavi - životni put Jova Maksića
DETINjSTVO glumca Jova Maksića oblikovalo se u maloj seoskoj sredini podno Dinare, u selu Plavno kod Knina, gde je porodica živela zbog očevog svešteničkog službovanja. Rani period života opisuje kao vreme potpune slobode i radosti, kada je gotovo čitavo selo bilo prostor za igru i maštarije. U takvoj atmosferi formirala se njegova emotivna struktura — vezanost za zajednicu, toplina porodičnih odnosa i zahvalnost za jednostavne stvari.
07. 12. 2025. u 11:41
Najnovije iz rubrike
TRADICIJA DOBILA DOSTOJANSTVO: Ansambl "Skovran" posvetio veče ključnim ličnostima scenskog folklora (FOTO)
U IGRAČKOM centru Una Saga Serbica, sinoć je održano svečano predstavljanje novoformiranog ansambla „Skovran“ koji je osnovao koreograf i scenski reditelj Miloš Cile Mitić.
06. 12. 2025. u 17:20
DODELJENA KNJIŽEVNA NAGRADA „HADŽI DRAGAN“ ZA 2025. GODINU
KNjIŽEVNU nagradu „Hadži Dragan“ dodeljuju književne novine „Svitak“ (Požega), za najuspešniji književni prilog objavljen u „SVITKU“ kao i za ukupno delo onih saradnika koji su učinili značajan pomak u srpskoj književnosti i jeziku našem.
05. 12. 2025. u 13:19
NATAŠA PAVLOVIĆ ZA "TV NOVOSTI": Publika ceni iskrenost više od "upeglane" slike, a praktična žena nije savršena, samo je normalna (FOTO)
TELEVIZIJSKA voditeljka i autorka emisije „Praktična žena“ Nataša Pavlović, koju gledamo svakog radnog dana u 16 časova na TV Prva, više od decenije gradi prepoznatljiv televizijski svet u kojem kombinuje tradicionalne vrednosti, savremene izazove i svakodnevicu realne žene koja se ne stidi da pokaže da nije savršena.
05. 12. 2025. u 12:05
„NIT SE NASTAVLJA“: Dodeljene nagrade najboljim autorima na 11. žiriranoj izložbi „100 žena – 100 minijatura“
SVEČANA dodela nagrada najboljim autorima ručnog rada u formatu minijature, održana je u Sava centru u okviru jedinstvene 11. žirirane izložbe minijatura „100 žena – 100 minijatura“, koja čuvarima tradicije, pre svega ženama iz lokalnih zanatskih udruženja, pruža priliku da se takmiče, afirmišu i dobiju priznanje javnosti za svoj autentičan rad.
03. 12. 2025. u 11:36
FILMSKA KRITIKA: Filmska elegija
"VETRE, pričaj sa mnom", režija Stefan Đorđević, Srbija i drugi, 2025.
02. 12. 2025. u 11:01
Komentari (0)