POGLED ISKOSA: Vek Kašaninove kritike
SRPSKI istoričar umetnosti, likovni kritičar, književnik i istoričar književnosti Milan Kašanin rođen je u tadašnjoj Austrougarskoj, u Belom Manastiru 1895. a preminuo u Beogradu 1981. godine.
Milan Kašani "Umetničke kritike", Foto Privatna arhiva
Njegov stariji brat Radivoj bio je čuveni matematičar, profesor i akademik. Potiče iz siromašne seljačke porodice a roditelji mu nisu bili ni venčani.
Kašanin se iz lošeg položaja ličnim sposobnostima uzneo do najelitnijeg Srbina XX veka. Smatran je nepodeljeno u desnim i demokratskim krugovima za gorostasa srpske kulture, jednog od poslednjih pravih gospodina uz Pavla Beljanskog i Ivu Andrića. Bio je uzor nacionalnog borca sa najdubljim poznavanjem srpske tradicije i istorije ali i primer Evropejca i svetskog čoveka, što su kao ideal isticali Despot Stefan Lazarević, Vladimir Velmar Janković i Dragoš Kalajić. Istoriju umetnosti, estetiku, ruski jezik i književnost studirao je na Sorboni gde je i diplomirao a doktorirao je u Beogradu. Bio je direktor Muzeja kneza Pavla koji je prerastao u Narodni muzej posle Drugog svetskog rata.
Pokretač je i urednik prvog srpskog časopisa te vrste "Umetničkog pregleda" koji je izlazio između 1937. i 1941. godine. Svakog prvog u mesecu bio je na stolu direktora Kašanina novi broj tog i sada važnog glasila. Odlično uređen i široko zasnovan časopis Kašanin je vodio tako da je okupio elitu poznavalaca umetnosti, između ostalih i Todora Manojlovića, jednog od najboljih kritičara. Kašanin je i sam jedan od naših najsvestranijih likovnih kritičara između dva svetska rata. Školovan u Parizu, na izvoru moderne umetnosti, razumljivo je kao kritičar delovao sa izrazito modernističkih pozicija, nasuprot Lagariću, Odaviću, Vitezici i drugim desnim kritičarima, koji su srpski modernizam sagledavali kao izdaju nacionalnih interesa i tradicije.
Milan Kašani "Umetničke kritike", Foto Privatna arhiva
Kašanin se posvetio klasicima naše međuratne umetnosti, svojim savremenicima, u to vreme zanemarenim ali i starijim slikarima. Njegovo polje interesovanja kreće se u srednjem toku naše umetnosti, prošireno shvaćenom sezanizmu, ekspresionizmu i modernom realizmu. Gospodska narav i pozicija ključnog učesnika likovne scene, uticali su da se nikada nije bavio krajnostima, avangardom u vidu dadaizma, zenitizma i nadrealizma niti socijalnom umetnošću Kuna, Kujačića i drugih komunista. Kao istaknutu figuru, bez obzira na njegove zasluge (više puta je pisao o bednom društvenom položaju umetnika i umetnosti u Jugoslaviji Karađorđevića) i kao kritičara tradicionalističkih časopisa "Srpskog književnog glasnika" i "Letopisa Matice srpske", osobito ga je mrzeo i napadao Marko Ristić, šef srpskih nadrealista, kao što su mu se i komunisti u Titovo vreme svetili na razne načine. Likovne kritike objavljivao je od 1924. do 1940. godine, jednu u 1962, a sve su sabrane za njegova života pod naslovom "Umetničke kritike" (Kultura, Beograd 1968) sa sjajnim uvodom dr Lazara Trifunovića.
Preporučujemo
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Pročitajte više
Kada je keš/refinansirajući kredit najbolja opcija za vas i kakve opcije nude banke u Srbiji?
KEŠ/refinansirajući krediti su često najbrži i najjednostavniji način da dođete do potrebnih sredstava, bilo da se radi o neplaniranim troškovima, refinansiranju postojećih obaveza ili ostvarivanju važnih životnih planova. Pre nego što se odlučite za ovaj vid zaduživanja, važno je da sagledate njegove prednosti i mogućnosti koje nudi. Keš kredit je dobar izbor ukoliko vam je potrebna brza isplata, fiksna mesečna rata i jasno definisan plan otplate.
08. 12. 2025. u 10:00
KARLEUŠA OTKRILA CECI ISTINU O SNAJI: Nije ostala ravnodušna na reči o Veljku i Bogdani
PEVAČICA Olja Karleuša, koja je rodom iz Titela, otkrila je kakva je zapravo snajka Cece Ražnatović, Bogdana.
07. 12. 2025. u 15:45
"ODVELI SU ME U ŠATOR, ODUZELI PASOŠ" Naša pevačica oči u oči sa Gadafijem: "Nisam bila svesna šta se dešava"
PEVAČICA je bila veoma mlada i nije bila svesna šta se dešava...
08. 12. 2025. u 11:52
PODELjENO 100 OTKAZA NA "PINKU": U jeku "čistke" voditelj dobio ponudu za posao
"MNOGO puta je isticao da sam mu omiljeni voditelj i eto..."
08. 12. 2025. u 15:06
ZAPAD U ŠOKU! Vladimir Putin slavi, ovo je čekao od 2022!
Otkako je počeo rat u Ukrajini, ili kako to Ruska Federacija zove "specijalna vojna operacija", Rusija je bila na meti mnogobrojnih sankcija. Dobar deo njih se odnosio i, još uvek, odnosi se na sport, ali... stvari se menjaju. I to više ne polako. A najnovija vest - obradovala je ruskog predsednika, Vladimira Putina, jer se njegov omiljeni sport vraća na velika, međunarodna vrata, sa sve ruskim obeležjima.
08. 12. 2025. u 15:15
PO DOSTOJEVSKOM: Ovih 6 znakova otkrivaju ZLE LjUDE
ČUVAJTE se onih koji se smeju kada vam je loše, govorio je Dostojevski, gorostas pisane reči i majstor psihološkog realizma, koji je kroz svoja dela istraživao dubine i mračne ponore ljudske duše. Mudre misli velikog književnika i danas se citiraju, pomažući nam da shvatimo suštinu života, a kada se nađemo u nedoumici ne znajući kako da odgovorimo na zlo, setićemo se, možda, i njegovog saveta da "ne treba pobeđivati silom, već smirenom ljubavlju"...
07. 12. 2025. u 19:40
"TA KUĆA JE STVARNO UKLETA" Majci i ocu prerezao grkljan, pa sebi isekao vene: Novi detalji porodične tragedije u Čačku
PRVI rezultati istrage tragedije koja je otkrivena u subotu ujutru u porodičnoj kući u blizini „Slobodine“ raskrsnice u Čačku, govore da je Vladimir Čarapić (47) nožem preklao vrat svojoj majci Mili (72), a potom i svom ocu Neđu (79). Zatim je sebi istim sečivom naneo više uboda po grudima i stomaku, a na kraju je prerezao vene leve ruke i tako na smrt iskrvario.
07. 12. 2025. u 13:36
NOVO REŠENjE ZA UKRAJINU: Evropa pravi plan u slučaju da se SAD povuku iz konflikta
EVROPSKE diplomate pripremaju scenario podrške Ukrajini u slučaju povlačenja SAD iz konflikta, prenosi Blumberg, pozivajući se na izvore.
07. 12. 2025. u 13:19
Završio glumu, pa radio na mešalici, rat ga udaljio od ljubavi - životni put Jova Maksića
DETINjSTVO glumca Jova Maksića oblikovalo se u maloj seoskoj sredini podno Dinare, u selu Plavno kod Knina, gde je porodica živela zbog očevog svešteničkog službovanja. Rani period života opisuje kao vreme potpune slobode i radosti, kada je gotovo čitavo selo bilo prostor za igru i maštarije. U takvoj atmosferi formirala se njegova emotivna struktura — vezanost za zajednicu, toplina porodičnih odnosa i zahvalnost za jednostavne stvari.
07. 12. 2025. u 11:41
Najnovije iz rubrike
TRADICIJA DOBILA DOSTOJANSTVO: Ansambl "Skovran" posvetio veče ključnim ličnostima scenskog folklora (FOTO)
U IGRAČKOM centru Una Saga Serbica, sinoć je održano svečano predstavljanje novoformiranog ansambla „Skovran“ koji je osnovao koreograf i scenski reditelj Miloš Cile Mitić.
06. 12. 2025. u 17:20
DODELJENA KNJIŽEVNA NAGRADA „HADŽI DRAGAN“ ZA 2025. GODINU
KNjIŽEVNU nagradu „Hadži Dragan“ dodeljuju književne novine „Svitak“ (Požega), za najuspešniji književni prilog objavljen u „SVITKU“ kao i za ukupno delo onih saradnika koji su učinili značajan pomak u srpskoj književnosti i jeziku našem.
05. 12. 2025. u 13:19
NATAŠA PAVLOVIĆ ZA "TV NOVOSTI": Publika ceni iskrenost više od "upeglane" slike, a praktična žena nije savršena, samo je normalna (FOTO)
TELEVIZIJSKA voditeljka i autorka emisije „Praktična žena“ Nataša Pavlović, koju gledamo svakog radnog dana u 16 časova na TV Prva, više od decenije gradi prepoznatljiv televizijski svet u kojem kombinuje tradicionalne vrednosti, savremene izazove i svakodnevicu realne žene koja se ne stidi da pokaže da nije savršena.
05. 12. 2025. u 12:05
„NIT SE NASTAVLJA“: Dodeljene nagrade najboljim autorima na 11. žiriranoj izložbi „100 žena – 100 minijatura“
SVEČANA dodela nagrada najboljim autorima ručnog rada u formatu minijature, održana je u Sava centru u okviru jedinstvene 11. žirirane izložbe minijatura „100 žena – 100 minijatura“, koja čuvarima tradicije, pre svega ženama iz lokalnih zanatskih udruženja, pruža priliku da se takmiče, afirmišu i dobiju priznanje javnosti za svoj autentičan rad.
03. 12. 2025. u 11:36
FILMSKA KRITIKA: Filmska elegija
"VETRE, pričaj sa mnom", režija Stefan Đorđević, Srbija i drugi, 2025.
02. 12. 2025. u 11:01
Komentari (0)