POGLED ISKOSA: Muratov dvostruki jubilej
PREMDA nije ni sa čim obeleženo, srpski slikar Marko Murat (Šipanska Luka pored Dubrovnika, 1864 - Dubrovnik, 1944) ove godine slavi dvostruki jubilej, 160 godina od rođenja i 80 godina od smrti.
Ivana Živić, Foti Privatna arhiva
Reč je o jednom od poslednjih naših slikarskih velikana, realista koji pripada nizu od Steve Todorovića, Paje Jovanovića do Uroša Predića i Stevana Aleksića. Posle njega nastupa estetika modernog slikarstva, manje strogog i zahtevnog u odnosu na stvarnost kao likovno polazište, mada se i u Muratovom opusu uočavaju uticaji plenerizma i impresionističko iskustvo rada u prirodi i izučavanja prirodnog svetla. To je kod ovog majstora dodatno izraženo njegovim mediteranskim osećanjem, slikama koje prenose atmosferu primorja, susret mora, kopna i sunca. Tako su i njegove ključne slike kao "Ulazak cara Dušana u Dubrovnik" (1899-1900), poslednji izrazi istorijskog slikarstva koje kod nas ishodi od Katarine Ivanović, između ostalog i analize čisto slikarskih problema proporcija i skraćenja figura na grupnoj sceni, kompozicije, prostornog odnosa figura i uloge svetlosti na slici.
Svesni značaja ovog poslednjeg velikog majstora srpskog slikarstva starog kova, stručno i nadahnuto su mu se obraćali i naši najveći likovni kritičari i istoričari umetnosti, u rasponu od Nadežde Petrović do Dejana Medakovića. Prva kritika koju je slavna slikarka i jedan od prvih novijih srpskih likovnih kritičara objavila, bila je "Izložba slika Marka Murata" 1904. godine, u Letopisu Matice srpske. Analitičan i iscrpan Medakovićev tekst o ovome našem slikaru katoliku objavljen je u tri različita izdanja njegove "Srpske umetnosti u XIX veku". Murat je bio svestan uloge srpskog elementa u dubrovačkoj istoriji i kulturi; još je profesor Jorjo Tadić radeći u dubrovačkom arhivu utvrdio da su sva starija dokumenta u njemu na ćirilici. Zato ovde pomenuta slika sa temom cara Dušana osim čisto likovnih vrednosti ima i istorijsku pozadinu podsećanja srpskog prava na Dubrovnik. Nadeždu Petrović je manje zanimala imperijalna ikonografija a više novina koju je Muratovo slikarstvo donelo, dah svežine i sunca u zagušljiv i potamneo svet slikarstva romantizma i akademskog realizma, bezbrojih ugledanja na antiku kao polazište i religijske i istorijske scene bečkih i minhenskih đaka. Umesto Kurbea i Lajbla, ona u analizi Muratove izložbe pomišlja na Segantinija, koji je usmerio evropsko slikarstvo ka suncu. Uočila je i veze Muratovog slikarstva ne samo sa istorizmom i plenerizmom već i sa simbolistima i prerafaelitima pa i sa jugendstilom, pominjući Beklina, Bern-Džonsa i Rosetija. Vreme na prelomu vekova bilo je u znaku sinteze starog i novog, pa Nadežda Petrović kaže: "Marko Murat je pesnik slikar, primorje ga načini sanjalicom, a potom pesnikom i slikarem". On je autor "Elegije" i "Proleća", cvetni majstor koji je zrakom svoje svetlosti probio tamu ateljea.
Preporučujemo
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Pročitajte više
KRAJ KVIZA "POTERA": Oglasila se produkcija, odlazi u istoriju - otkriveno šta se dešava
KO TO može da pobedi čitav tim Tragača koje su u prethodnih 12 sezona TV gledaoci i kviz takmičari dobro upoznali u kvizu Potera?
21. 02. 2025. u 12:13
TRENER VAN SEBE: "Levi bek smrdi na pivaru, desni ima pola Kolumbije u nosu" - ljudi zbog snimka plaču od smeha
ČARI takozvane nedeljne lige (Sunday league) između ostalog jesu opuštenost i zabava, ali nekada se stvari otrgnu kontroli.
22. 02. 2025. u 15:29
DA LI SU DECA NASLEDILA MUTACIJE? Ko živi u zabranjenoj zoni 38 godina posle černobiljske katastrofe
ČERNOBILj je najgora nuklearna katastrofa u istoriji čovečanstva. Jutro 26. aprila 1986. bilo je početak tragedije koja se odigrala za nekoliko sekundi. Eksplozija četvrtog reaktora elektrane obasjala je nebo plamenom, a nakon toga se nad severom Ukrajine podigao radioaktivni oblak, koji je ubrzo zahvatio susedne republike i stigao čak do Švedske.
21. 02. 2025. u 14:11
GROB POSETIO POSLE 10 GODINA: Zašto Tesla svom ocu Milutinu nije došao na sahranu
DESET godina nakon smrti oca, 1889. godine, Nikola Tesla dolazi u rodni kraj da podigne spomenik ,,Svome dobrom ocu“
22. 02. 2025. u 14:31
VRATILA SAM SE! Posle gašenja profila, Karleuša ponovo na društvenoj mreži
PEVAČICA Jelena Karleuša saopštila je danas na svom Fejsbuk nalogu da se vratila na društvenu mrežu na kojoj dugo nije bila aktivna.
22. 02. 2025. u 16:33
SRBE NAZIVAO SVINjAMA: Slavni Britanac službovao u SFRJ, Andrić ga pobedio u trci za Nobela - kako je reagovao
LORENS Darel, britanski književnik, pesnik i dramaturg, jedan je od najistaknutijih autora 20. veka, poznat po svojoj izuzetnoj prozi i poetskom izrazu. Njegova dela odišu bogatom atmosferom, filozofskim promišljanjima i složenim psihološkim portretima likova, dok su njegovi opisi Mediterana i Orijenta obojeni dubokim ličnim doživljajem prostora i kulture.
22. 02. 2025. u 11:33
PUTIN OTKRIO ZASTRAŠUJUĆE DETALjE O "OREŠNIKU" Bojeva glava izdržava temperaturu kao na Suncu
RUSKI predsednik Vladimir Putin izjavio je da bojeve glave hipersoničnog sistema "orešnik" mogu da izdrže ekstremne temperature, uporedive sa temperaturom na površini Sunca.
21. 02. 2025. u 14:16
NOVINARIMA REKLA SAMO OVU REČENICU: Bivša gradonačelnica Niša sa lisicama na rukama sprovedena u zgradu UKP-a u Nišu (FOTO/VIDEO)
BIVŠA gradonačelnica Niša, Dragana Sotirovski, koja je danas privedena u velikoj akciji policije protiv korupcije, sa lisicama na rukama dovedena je u zgradu Uprave kriminalističke policije u Nišu.
21. 02. 2025. u 13:38
TAST OČITAO LEKCIJU VELjKU Šta je poručio zetu: "To u Beogradu nije mogao videti"
BOGDAN Rodić, otac Bogdane Ražnatović, jednom prilikom govorio je o najmlađoj ćerki koja je danas udata za Veljka Ražnatovića. Bogdan je tada naveo da je odmah na početku veze skrenuo pažnju Veljku pažnju na to kakva je njegova Bogdana.
22. 02. 2025. u 12:26
Najnovije iz rubrike
ČUVENI JUNAK DEČJIH KNJIGA U SRPSKOM PREVODU, U MULTIMEDIJALNOJ SLIKOVNICI: Muzička bajka o sloniću Babaru
GOTOVO celo stoleće je minulo otkako je Prižanka Sesil de Brunhof, uspavljujući svoja dva mala sina, izmislila jednog malenog slona i počela da ispreda pripovest o njegovim avanturama.
22. 02. 2025. u 19:41
NOVA EDICIJA "LOKOMOTIVE", ODABRANE VESTERN KNJIGE SA GERINIM ILUSTRACIJAMA: Divlji Zapad viđen okom majstora
PRVA u ediciji knjiga koje u naše izdavaštvo vraćaju vestern, samo u mnogo lepšem pakovanju od onih na koja smo navikli, privući će pažnju mnogih već naslovom. Pogotovo što je naslov pod kojim je knjiga Woe to live on Danijela Vudrela kod nas objavljena, nije taj manje poznati origonalni, već onaj pod kojim znamo filmsku verziju, u režiji Anga Lija - "U sedlu sa đavolom".
22. 02. 2025. u 19:37
U ZDANJU PREDSEDNIŠTVA NA ANDRIĆEVOM VENCU URUČENA TRADICIONALNA PRIZNANJA KPZS: Dosledno Vukovim putem
VUKOVU nagradu, jedno od najvećih priznanja u srpskoj kulturi, umetnosti, prosveti i nauci, ponelo je juče još petnaest naših uglednika, stvaralaca, pregalaca, onih koji su život posvetili lepoti, humanosti, miru i stvaranju, upisavši se tako u listu velikana čija se imena nižu u najlepšu nisku još od davne 1964.
22. 02. 2025. u 19:29
GOSTUJU "ĆELAVA PEVAČICA" I "MIRANDOLINA": Dve predstave Centra za kulturu Tivat u Narodnom pozorištu
CENTAR za kulturu Tivat dolazi 23. februara na Scenu "Raša Plaović" Narodnog pozorišta sa dve svoje predstave: komadom Ežena Joneska "Ćelava pevačica" u režiji Jagoša Markovića, a dan kasnije sa renesansnom komedijom "Mirandolina", u režiji Tanje Mandić Rigonat.
22. 02. 2025. u 06:45
POZNATI REDITELJ PREMINUO TOKOM LETA: Piloti odmah dali signal za hitnu pomoć, ali Aleksandru nije bilo spasa
RUSKI reditelj Aleksandar Kononov preminuo je 20. februara u 77. godini.
21. 02. 2025. u 20:08
Komentari (0)