KNJIŽEVNA KRITIKA: Strah od smrti
LAKE priče o smrti" Tihomira Nešića (Niški kulturni centar 2024) zasnivaju se na sećanjima, začudnim susretima i stalnom ispitivanju fenomena života i smrti i razlike među njima.
Foto: Privatna arhiva
Njihova "lakoća", uveravamo se odmičući sa čitanjem, zavisi uvek od perspektive junaka pripovedača, od njegove pozicije u koordinatnom sistemu postojanja i od stanja, zato što se on često nalazi u predelima sna. Na osnovu njegovih iskustava te vrste uviđamo koliki je značaj oniričkog u ovoj knjizi, ali ništa manje nije značajan ni fenomen jave.
Već u uvodnoj priči "Zvona Pantelejskog manastira" junak pripovedač ukazuje na svoje četiri perspektive. Svaka od njih zavisi od protoka vremena i svedoči o tome da se sa odmicanjem životnog veka uvećava čovekov strah od smrti. Dok se kao bezbrižni dečak zanesen igrom raduje zvuku tih zvona, jer oseća da su u skladu s njegovom dinamikom i osećanjem života, koji mu tog trenutka deluje da je večan, kao mladić, zagrljen sa devojkom, a već upućen, bar implicitno, u tajnu smrti, pita se za koga biju ta zvona. Kao zreo čovek, zadrhtavši, sa strepnjom, nada se da ona ne zvone za nekog od njegovih bližnjih, a kao starac, ležeći u rodnoj kući, raduje se što ih čuje, jer to znači da ne biju za njega.
Ovde uočavamo čak i humoran otklon od centralnog fenomena zbirke. Srećemo ga i u doživljajima tzv. malih smrti kada je čovek, čini se, od one prave najdalje, ili su one pak svojevrsna uteha ili eliksir zaborava: "Kad će taj kraj?!", dahće, ne znajući da ga čeka vreme kad će tog pitanja da se plaši. ("Erotska priča"). Ipak, u većini priča, razume se, takav otklon izostaje. Pitanje smrti uglavnom je nerazdvojivo od tragike, o čemu svedoče priče u kojima se pripoveda o smrti "preko reda", bilo da je reč o posve maloj deci koja se ne mogu održati u životu ("Redni brojevi") ili pak o stradanju seljaka u ratovima, ali i u postratnom vremenu, bilo od starih ili novih pobednika ("Ratni drugovi"), ili pak o smrti onih koji u sopstvenoj nemoći smrt prizivaju, a svesni želje za životom postaju kada to više nema nikakvog smisla ("Glad"). Sve navedeno podstiče pitanje čoveka o sopstvenoj grešnosti, o zaslugama ili pak o njegovoj malenkosti u gotovo uvek nepovoljnim životnim okolnostima.
Foto promo
Strah od smrti i njeno primicanje uslovljava često i čovekovu iracionalnost. Otuda junak pripovedač beleži niz susreta sa mrtvima, bilo da je reč o bližnjima, prijateljima ili poznanicima. Neki od tih susreta u funkciji su preispitivanja samog bića i egzistencijalne nesigurnosti, a najveći broj njih odvija se u snu. U takvim slučajevima snevač nema osećanje povlašćenosti, ali nema je, ispostavlja se, ni čovek u budnosti.
Odnos prema životu, kao i prema smrti, ostaje ambivalentan. O tome svedoči, kako smo već napomenuli, perspektiva:
"Mora da je strašno dok se izdižeš, izdižeš od zemlje i letiš visoko daleko iznad nje!", kaže prašinom posuti pešak.
"Naprotiv, divno je dok nad zemljom lebdiš, strašno je kad na zemlju padneš!", odgovara mu padobranac. ("Tačka gledišta").
Preporučujemo
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Pročitajte više
Koliko je EU IZGUBILA miliona € zbog sankcija Rusiji? Brojka nezamislivo velika - Moskva objavila tačnu cifru po njenoj proceni
"OVE mere predstavljaju ključni alat neokolonijalne politike "kolektivnog Zapada", koja ima za cilj da zadrži opadajuće dominiranje i ograniči suverena prava drugih zemalja na politički izbor i tehnološki razvoj."
06. 12. 2025. u 21:38
Završio glumu, pa radio na mešalici, rat ga udaljio od ljubavi - životni put Jova Maksića
DETINjSTVO glumca Jova Maksića oblikovalo se u maloj seoskoj sredini podno Dinare, u selu Plavno kod Knina, gde je porodica živela zbog očevog svešteničkog službovanja. Rani period života opisuje kao vreme potpune slobode i radosti, kada je gotovo čitavo selo bilo prostor za igru i maštarije. U takvoj atmosferi formirala se njegova emotivna struktura — vezanost za zajednicu, toplina porodičnih odnosa i zahvalnost za jednostavne stvari.
07. 12. 2025. u 11:41
Nemci traže dobrovoljce za EKSPERIMENT, plaćaju 23.000 evra - ovo su USLOVI
NAUČNICI u Kelnu traže hrabre pojedince spremne da se podvrgnu 100 dana potpune izolacije u istraživačke svrhe, za naknadu od 23.000 evra.
07. 12. 2025. u 12:23
VLAHOVIĆ PROPUŠTA DERBI, ALI DVA SRBINA MOGU DA ODLUČE ISHOD: Milinković Savić bio heroj Napolija a sada se nada prvoj pobedi nad Juventusom
U derbiju 14. kola Serije A, italijanski velikani Napoli i Juventus sastaće se u nedelju na stadionu Dijego Armando Maradona.
07. 12. 2025. u 10:00
"Glupa si i gadna! Zanimljivo, retko se o tome izveštava - ali sve je ovo bilo plaćeno privatnim donacijama"
"NIJE korišćen nijedan dolar poreskih obveznika!"
06. 12. 2025. u 21:24
"OD PENZIJE LEPO ŽIVIM": Ceca Kitić dobija pozamašnu svotu novca od države
CECA KITIĆ je nedavno otkrila da ima nacionalnu penziju
07. 12. 2025. u 17:31
"TA KUĆA JE STVARNO UKLETA" Majci i ocu prerezao grkljan, pa sebi isekao vene: Novi detalji porodične tragedije u Čačku
PRVI rezultati istrage tragedije koja je otkrivena u subotu ujutru u porodičnoj kući u blizini „Slobodine“ raskrsnice u Čačku, govore da je Vladimir Čarapić (47) nožem preklao vrat svojoj majci Mili (72), a potom i svom ocu Neđu (79). Zatim je sebi istim sečivom naneo više uboda po grudima i stomaku, a na kraju je prerezao vene leve ruke i tako na smrt iskrvario.
07. 12. 2025. u 13:36
NOVO REŠENjE ZA UKRAJINU: Evropa pravi plan u slučaju da se SAD povuku iz konflikta
EVROPSKE diplomate pripremaju scenario podrške Ukrajini u slučaju povlačenja SAD iz konflikta, prenosi Blumberg, pozivajući se na izvore.
07. 12. 2025. u 13:19
Završio glumu, pa radio na mešalici, rat ga udaljio od ljubavi - životni put Jova Maksića
DETINjSTVO glumca Jova Maksića oblikovalo se u maloj seoskoj sredini podno Dinare, u selu Plavno kod Knina, gde je porodica živela zbog očevog svešteničkog službovanja. Rani period života opisuje kao vreme potpune slobode i radosti, kada je gotovo čitavo selo bilo prostor za igru i maštarije. U takvoj atmosferi formirala se njegova emotivna struktura — vezanost za zajednicu, toplina porodičnih odnosa i zahvalnost za jednostavne stvari.
07. 12. 2025. u 11:41
Najnovije iz rubrike
TRADICIJA DOBILA DOSTOJANSTVO: Ansambl "Skovran" posvetio veče ključnim ličnostima scenskog folklora (FOTO)
U IGRAČKOM centru Una Saga Serbica, sinoć je održano svečano predstavljanje novoformiranog ansambla „Skovran“ koji je osnovao koreograf i scenski reditelj Miloš Cile Mitić.
06. 12. 2025. u 17:20
DODELJENA KNJIŽEVNA NAGRADA „HADŽI DRAGAN“ ZA 2025. GODINU
KNjIŽEVNU nagradu „Hadži Dragan“ dodeljuju književne novine „Svitak“ (Požega), za najuspešniji književni prilog objavljen u „SVITKU“ kao i za ukupno delo onih saradnika koji su učinili značajan pomak u srpskoj književnosti i jeziku našem.
05. 12. 2025. u 13:19
NATAŠA PAVLOVIĆ ZA "TV NOVOSTI": Publika ceni iskrenost više od "upeglane" slike, a praktična žena nije savršena, samo je normalna (FOTO)
TELEVIZIJSKA voditeljka i autorka emisije „Praktična žena“ Nataša Pavlović, koju gledamo svakog radnog dana u 16 časova na TV Prva, više od decenije gradi prepoznatljiv televizijski svet u kojem kombinuje tradicionalne vrednosti, savremene izazove i svakodnevicu realne žene koja se ne stidi da pokaže da nije savršena.
05. 12. 2025. u 12:05
„NIT SE NASTAVLJA“: Dodeljene nagrade najboljim autorima na 11. žiriranoj izložbi „100 žena – 100 minijatura“
SVEČANA dodela nagrada najboljim autorima ručnog rada u formatu minijature, održana je u Sava centru u okviru jedinstvene 11. žirirane izložbe minijatura „100 žena – 100 minijatura“, koja čuvarima tradicije, pre svega ženama iz lokalnih zanatskih udruženja, pruža priliku da se takmiče, afirmišu i dobiju priznanje javnosti za svoj autentičan rad.
03. 12. 2025. u 11:36
FILMSKA KRITIKA: Filmska elegija
"VETRE, pričaj sa mnom", režija Stefan Đorđević, Srbija i drugi, 2025.
02. 12. 2025. u 11:01
Komentari (0)